BIBLIJA - NOVI REVIDIRANI PREVOD

Smem li da pitam, a da ne budem dosadan hoće li skoro aplikacija za android telefone?

Željko (citat):Smem li da pitam, a da ne budem dosadan hoće li skoro aplikacija za android telefone?

Nastojaćemo da budu istovremeno 2. izdanje i aplikacija, zbog reklame.

PavleS (citat):

Nenad (citat):To onda znaci da su dosli s one strane Galilejskog mora/jezera a ne kako pise u fusnoti Mrtvo more?

Geografija ti je jača strana izgleda, upravo tako.

Poranili smo malo s mijenjanjem mora, ipak tekst jasno upućuje na Mrtvo more, što se vidi iz retka 20:1. En-Gad (En-gedi) je u judejskoj pustinji pored Mrtvog mora.
Osim toga, izgleda da je ovdje u pitanju prepisivačka greška i da je logično da stoji "od Edoma".
U svakom slučaju, stavili samo referencu:

U originalnim spisima stoji „od Arama”, koje je današnja centralna Sirija, što je vjerovatno prepisivačka greška, osim ako tekst ne ukazuje da su nomadska plemena oko Judeje bila nahuškana od strane Sirijaca kako bi se osvetili Josafatu zbog podrške Ahavu protiv njih.

Da li mozete da kazete kada ce izaci 2. izdanje, u kom formatu i da li ce moci da se kupi u Beogradu ?

Nenad (citat):Da li mozete da kazete kada ce izaci 2. izdanje, u kom formatu i da li ce moci da se kupi u Beogradu ?

Ne znamo tačno još, objavićemo sve. Biće naravno distribucija u BG.

u Ezrinoj 4, 6 Ovaj Asvir da nije mozda on Kserks 1 ?

Nenad (citat):u Ezrinoj 4, 6 Ovaj Asvir da nije mozda on Kserks 1 ?

Izgleda da jeste. Naziv Ahasver se vjerovatno odnosi na neku carsku titulu.
Trebalo bi tu ubaciti jednu referencu...

PavleS (citat):

Nenad (citat):u Ezrinoj 4, 6 Ovaj Asvir da nije mozda on Kserks 1 ?

Izgleda da jeste. Naziv Ahasver se vjerovatno odnosi na neku carsku titulu.
Trebalo bi tu ubaciti jednu referencu...

Eto i to je gotovo. Stavili smo reference u Ezri i Esteri, gdje se pominje više puta.

Takodje u Ezrinoj 4,10 ovaj Asenafar je najverovatnije Asurbanipal

Član foruma "Nenad" zaslužuje sve pohvale za doprinos koji daje na drugom izdanju Biblije NRP.

Nenade, kad bude izašla Biblija možeš da dobiješ više primjeraka, a isto tako možeš da računaš na nas u Crnoj Gori u bilo kom smislu, ako bilo šta možemo biti na usluzi.

Zdravko Vučinić (citat):Član foruma "Nenad" zaslužuje sve pohvale za doprinos koji daje na drugom izdanju Biblije NRP.

Nenade, kad bude izašla Biblija možeš da dobiješ više primjeraka, a isto tako možeš da računaš na nas u Crnoj Gori u bilo kom smislu, ako bilo šta možemo biti na usluzi.

On se izgleda specijalizovao za istorijska i geografska pitanja, mada putem IRI mejla od nekih ljudi dobili smo mnogo veću podršku u smislu sugestija i ispravki prevoda.

PavleS (citat):

Zdravko Vučinić (citat):Član foruma "Nenad" zaslužuje sve pohvale za doprinos koji daje na drugom izdanju Biblije NRP.

Nenade, kad bude izašla Biblija možeš da dobiješ više primjeraka, a isto tako možeš da računaš na nas u Crnoj Gori u bilo kom smislu, ako bilo šta možemo biti na usluzi.

On se izgleda specijalizovao za istorijska i geografska pitanja, mada putem IRI mejla od nekih ljudi dobili smo mnogo veću podršku u smislu sugestija i ispravki prevoda.

Da, da, nego je "Nenad" aktuelan ovih dana, a moja ponuda se odnosi na sve njih...

Hvala Zdravko, drago mi je da mogu da pomognem iako su te greske daleko manje vazne od onih teoloskih koje vi radite. Nego ovaj Osnapar iz Ezre 4,10 je definitivno Asurbanipal

Nenad (citat):Hvala Zdravko, drago mi je da mogu da pomognem iako su te greske daleko manje vazne od onih teoloskih koje vi radite. Nego ovaj Osnapar iz Ezre 4,10 je definitivno Asurbanipal

Eto, stavili smo referencu.

Predlazem da stavite referencu za znacenje imena Nimrod.

Nenad (citat):Predlazem da stavite referencu za znacenje imena Nimrod.

Kaže Jovan Deretić da je bio Srbin. Da i to stavimo?

PavleS (citat):

Nenad (citat):Predlazem da stavite referencu za znacenje imena Nimrod.

Kaže Jovan Deretić da je bio Srbin. Da i to stavimo?

onda stavite i za Adama da je bio Srbin, ako cemo po Dereticevoj "istoriji". Ali onda moras da napomenes i da su pisali vincanskim pismom

Nenad (citat):

PavleS (citat):

Nenad (citat):Predlazem da stavite referencu za znacenje imena Nimrod.

Kaže Jovan Deretić da je bio Srbin. Da i to stavimo?

onda stavite i za Adama da je bio Srbin, ako cemo po Dereticevoj "istoriji". Ali onda moras da napomenes i da su pisali vincanskim pismom

Nino, stari Srbin.

Nego ne zna se tačno značenje imena Nimrod, jer moguće da je to bio neki vavilonski izraz. Može jednostavno da znači to što piše u Bibliji "moćan lovac", a neki špekulišu da se ta imenica izvodi iz glagola "pobuniti". Sasvim mu je dovoljna referenca koju smo već postavili za 1. Mojsijeva 10:8, a takođe se pominje i u nekim drugim fusnotama.

Greska u funosti 2. Mojsijeva 34,35 treba, a pise 34,28. Takodje se za dragi kamen lesem (2. Moj 28,19)pretpostavlja da je cilibar ili hijacint mada ga vecina engleskih prevoda prevodi sa hijacint.

Predlazem da stavite reference za mesece - koji su po redu u Biblijskom kalendaru i kad padaju po ovom gregorijanskom.

Sitna greška:
2. Mojsijeva 30:2
Neka bu-de = Neka bude

Usvojeno sve. Za biblijsko računanje vremena, referenca ide u 2. Mojsijeva 13:4, samo ne znam kad će ažurirana NRP Online jer nemam neta.

PavleS (citat):Usvojeno sve. Za biblijsko računanje vremena, referenca ide u 2. Mojsijeva 13:4, samo ne znam kad će ažurirana NRP Online jer nemam neta.

Ažurirana verzija je postavljena na sajtu.

Malo smo pojačali referencu za biblijsko računanje vremena i mjeseci koja stoji u 2. Mojsijevoj 13:4:

Prvobitni biblijski kalendar zasnivao se na nekoliko jednostavnih pravila: (1) dan je počinjao i završavao se zalaskom sunca (1. Mojsijeva 1,5); (2) sedmica je počinjala prvim danom i završavala sedmim – Subotom (3. Mojsijeva 23,15-16); (3) meseci su počinjali opažanjem mladog meseca (4. Mojsijeva 10,10); (4) godine su počinjale u mesecu avivu kad ječam sazri za žetvu sredinom tog meseca (2. Mojsijeva 12,2; 13,4; 3. Mojsijeva 23,5-6).
Biblijski meseci su: aviv ili nisan (mart-april), ziv ili ijar (april-maj), šivan (maj-jun), tamuz (jun-jul), av (jul-avgust), elul (avgust-septem-bar), etanim ili tišri (septembar-oktobar), bul ili hešvan (oktobar-novembar), kislev (novembar-decembar), tevet (decembar-januar), ševat (januar-februar), i adar (februar-mart).

Neki mjeseci imaju dva imena zato što su ona promijenjena u post-vavilonskom periodu.
Računanje je zavisilo od mjeseca aviva, odnosno prispjelosti ječma za žetvu. Ako bi se vidjelo da ječam neće prispjeti do kraja dvanaestog mjeseca, dodavao se trineaesti mjesec, i to se računalo kao prestupna godina.
Vrlo je važno zapaziti da biblijska, uslovno rečeno, nova godina, nema nikakve paganske konotacije ili veze sa obožavanjem nebeskih tijela, već se naprotiv vezala za oslobođenje Božjeg naroda iz ropstva (2. Mojsijeva 12:2), što je simbolika duhovnog oslobođenja iz ropstva Sotone i u početak novog života.

Поштовани,

хбала вам на вашем веома важном раду. Иако сам тек јуче ваш превод открио, тако да нисам имао сувише времена да све у танчине проверим, за сада сам веома задовољан и захвалан.

Ипак би имао неколико крајње добронамерне примерке.

1. Године на почетку библијских књига се не слажу са библијским подацима. Библијски подаци су веома тачни, тако да се може свађати око неколико годиан тамо вамо, али не више.
Ови подаци су до сада непобијени (шта не мора значити да су потоуно тачни):



2. Јован 5,3-4: Ова прича је веома сумњива. Она противречи Божјем деловању. Поред тога, он се не налази на било којој од старих преписки. Не мислим да је треба избацити, али треба ставити напомену.

3. Колошанима 2,16: Овде преводите "Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog praznika ili mladina ili šabata, ...". Тај превод није погрешан али ако у грчком следе више пута реч ἤ у једној реченици, онда је тачнији превод: било ... или ... или. Доказ за то је реч μέρει, која значи као део [од нечег]. Нема смила да следи μέρει, ако се ради о пуком набројавању.
Исправан превод би гласио: Зато нека вас нико не осуђује због (?) јела и због (?) пића, било као део празника или младина или шабата, ...". Код речи шабата треба да стоји напомена, која јасно ставља до знања, д реч стоји у множини. Јевреји су шабат у једнини користили за недељни, а у множини за годишње празнике. Исто као закон (Божји закон) и закони (Мојсијев закон).

Хадам се да ми нећете замерите ове крајње добронамерне опаске.

С поштовањем
Павле

Пошто сам рођен и одрастао у расејању опростите моје греше у језику и правопису.