BIBLIJA - NOVI REVIDIRANI PREVOD

U redu, hvala, ispravio sam, mada više bih volio kad bi ljudi primjećivali ako nešto nedostaje ili je višak u teološki bitnim tekstovima.

Pavle - malo sam pregledao vaš prijevod....otvorio sam  4 prijevoda - Ivan Šarić - hrvatski prijevod jehovaca Novi Svijet - neki hrvatski prijevod od nekog Branka i tvoj....naravno uspoređivao sam te sve prijevode sa prijevodom Ivana Vrtarića - prijevod KJV...u stvari još nisam nabavio Ivana Vrtarića nego imam neki pdf dokument gdje objašnjava od Mateja do Otkrivenja stihove koji nedostaju ili su iskrivljenji...i tako sam stigao do kraja....vaš prijevod je po njemu sve dobro preveo osim Oktrivenje 20.12 koji kaže

12 I video sam mrtve, velike i male, kako stoje pred prestolom,

Evo komentara od Vrtarića - 20,12: I vidjeh mrtvace, male i velike, stajali su pred Bogom
(...)
“Pred Bogom” je promijenjeno u “pred prijestoljem”. No kada
mrtvi uskrsnu, oni neće stajati pred nekim neosobnim prijestoljem,
nego doslovce pred “Bogom”. Mnogi bi Boga (osobu) htjeli
prikazati kao neku vrst neosobnog Božanskog Uma ili nekakvo
Vrhovno Biće.

Znači po njemu nije stoje pred prijestoljem  već pred Bogom...jedino gdje nisam mogao naći greške a koje spominje i Veith u svom videu je Karadžićev prijevod...i on Otk 20.12 prevodi stoje pred Bogom...možda i znaš za ovaj slučaj...i vi ste tako odredili...ali ako nisi znao evo prilike da istražiš....

kainos (citat):Pavle - malo sam pregledao vaš prijevod....otvorio sam  4 prijevoda - Ivan Šarić - hrvatski prijevod jehovaca Novi Svijet - neki hrvatski prijevod od nekog Branka i tvoj....naravno uspoređivao sam te sve prijevode sa prijevodom Ivana Vrtarića - prijevod KJV...u stvari još nisam nabavio Ivana Vrtarića nego imam neki pdf dokument gdje objašnjava od Mateja do Otkrivenja stihove koji nedostaju ili su iskrivljenji...i tako sam stigao do kraja....vaš prijevod je po njemu sve dobro preveo osim Oktrivenje 20.12 koji kaže

12 I video sam mrtve, velike i male, kako stoje pred prestolom,

Evo komentara od Vrtarića - 20,12: I vidjeh mrtvace, male i velike, stajali su pred Bogom
(...)
“Pred Bogom” je promijenjeno u “pred prijestoljem”. No kada
mrtvi uskrsnu, oni neće stajati pred nekim neosobnim prijestoljem,
nego doslovce pred “Bogom”. Mnogi bi Boga (osobu) htjeli
prikazati kao neku vrst neosobnog Božanskog Uma ili nekakvo
Vrhovno Biće.

Znači po njemu nije stoje pred prijestoljem  već pred Bogom...jedino gdje nisam mogao naći greške a koje spominje i Veith u svom videu je Karadžićev prijevod...i on Otk 20.12 prevodi stoje pred Bogom...možda i znaš za ovaj slučaj...i vi ste tako odredili...ali ako nisi znao evo prilike da istražiš....

Već sam istražio, ne treba mi puno.
Biće ispravljeno popodne. Zahvaljujem.

Pozdrav,

Radi se o knjizi proroka Ageja 2:7. Mislim da je kontekst dosta značajan u pogledu proročanstva o Isusu i njegovom prvom dolasku. U NRP stoji: Potrešću sve narode i steći će se dragoceno blago iz svih naroda, i napuniću ovaj dom slavom’, kaže Gospod nad vojskama. 8 ‘Srebro je moje i zlato je moje’, govori Gospod nad vojskama. 9 ‘Slava ovog drugog doma biće veća nego slava onog prvog’, kaže Gospod nad vojskama. ‘I na ovom mestu daću mir’, govori Gospod nad vojskama.”

KJV: And I will shake all nations, and the desire of all nations shall come: and I will fill this house with glory, saith the Lord of hosts.

Čežnja svih naroda će doći i drugi hram imaće veću slavu nego prvi jer će Isus biti, tj bio u njemu.

Elen takođe citira ove stihove a i knjiga njena ima naziv prema ovom stihu.

_Ivan_ (citat):Pozdrav,

Radi se o knjizi proroka Ageja 2:7. Mislim da je kontekst dosta značajan u pogledu proročanstva o Isusu i njegovom prvom dolasku. U NRP stoji: Potrešću sve narode i steći će se dragoceno blago iz svih naroda, i napuniću ovaj dom slavom’, kaže Gospod nad vojskama. 8 ‘Srebro je moje i zlato je moje’, govori Gospod nad vojskama. 9 ‘Slava ovog drugog doma biće veća nego slava onog prvog’, kaže Gospod nad vojskama. ‘I na ovom mestu daću mir’, govori Gospod nad vojskama.”

KJV: And I will shake all nations, and the desire of all nations shall come: and I will fill this house with glory, saith the Lord of hosts.

Čežnja svih naroda će doći i drugi hram imaće veću slavu nego prvi jer će Isus biti, tj bio u njemu.

Elen takođe citira ove stihove a i knjiga njena ima naziv prema ovom stihu.

Ispravljeno, hvala!

Filibljanima poslanica 4:10
10 Veoma se radujem u Gospodu što ste opet brinete o meni.

Dobili smo mejl sa vrlo korisnim primjedbama oko prevoda u Psalmima. Prihvatili smo ove sugestije i uradili popravke, a pismo prenosimo u cjelosti, jer može biti od koristi drugima.

Poštovani
Pisao sam vam već ranije na neka sporna mjesta u prevodu i vidim da ste uvažili primjedbe. Ukazao bih vam na još nekoliko mjesta. Prije toga je potrebno navesti da je korištenje isključivo masoretskog teksta za Stari zavet manjkavost. Naučnici danas, nakon otkrića drevnih svitaka kod Kumrana, ukazuju da je postojalo više redakcija rukopisa. U mnogim slučajevima se predložak koji se koristili prevodioci Septuaginte (jevrejski prevod Starog zaveta na grčki jezik) pokazuje starijim i pouzdanijim od hiljadu godina mlađe masoretske redakcije. Dovoljno je pogledati npr. 145. psalam koji je zapravo akrostičan psalam. Svaki stih pojedine strofe počinje istim slovom po redu jevrejske azbuke (22 slova tj. znaka). Iz masoretskog teksta je ispario jedan stih i sa 13 slova (mem) se preskače na 15 (sameh) i celi psalam ima 21 stih a trebalo bi da ima 22! Nedostaje 14. stih koji bi trebao da počinje sa slovom nun. Kada se sa grčkog na jevrejski jezik prevede nedostajući deo zaista stih počinje slovom nun kako se i navodi u tekstu. Svici iz Kumrana potvrđuju to i tamo se nalazi nedostajući redak. I sirijski prevod pešito Psaltira to dokazuje.
KJV (zasnovana na masoretskoj redakciji) PS 145:13: "Thy kingdom is an everlasting kingdom, and thy dominion endureth throughout all generations."
Pešito u prevodu na engleski: "Thy kingdom is an everlasting kingdom, and thy dominion endureth throughout all generations: the Lord is faithful in all his words, and righteous in all his works."
Crkvenoslovenska Biblija (prevod grčke Septuaginte): "Carstvo Tvoje carstvo vsjeh vjekov, i vladičestvo Tvoje vo vsjakom rodje i rodje. Vjeren Gospod vo vsjeh slovesjeh svojih, i prepodoben vo vsjeh djeljeh svojih."
Imate sve na netu dobro objašnjeno na sajtovima na engleskom jeziku.
Tekst 145. psalma bi ovako trebao biti ispravno numerisan i sa nedostjućim tekstom:

Davidova hvala

1 (Alef) Uzvisivaću te, Bože moj, Caru moj, blagosiljaću ime tvoje doveka, u svu večnost!
2 (Bet) Po ceo dan ću te blagosiljati, i hvaliću ime tvoje doveka, u svu večnost!
3 (Gimel) Velik je Gospod i dostojan hvale najveće, veličanstvo je njegovo neistraživo.
4 (Dalet) Naraštaj za naraštajem hvaliće dela tvoja, i govoriće o moćnim delima tvojim.
5 (He) Razmišljaću o veličanstvenom sjaju slave tvoje, o detaljima čudesnih dela tvojih.
6 (Vau) Oni će kazivati koliko su moćna sva zastrašujuća dela tvoja, veličanstvo tvoje ja ću objavljivati.
7 (Zain) U ushićenju iz njih će navirati reči o velikoj dobroti tvojoj, i radosno će klicati zbog pravednosti tvoje.
8 (Het) Gospod je milostiv i milosrdan, spor na gnev i velika je ljubav njegova.
9 (Tet) Gospod je dobar prema svima, i milosrđe njegovo počiva nad svim delima njegovim.
10 (Jod) O Gospode, hvaliće te sva dela tvoja, blagosiljaće te verne sluge tvoje.
11 (Kat) O slavi carstva tvoga pričaće, i o moći tvojoj govoriće,
12 (Lamed) da sinovima ljudskim objave moćna dela tvoja i slavu veličanstvenog carstva tvoga.
13 (Mem) Carstvo je tvoje carstvo večno, i vlast tvoja traje kroz sve naraštaje.
14 (Nun) Gospod je veran u svim svojim rečima i svet u svim svojim delima.
15 (Sameh) Gospod podupire sve koji padaju, i uspravlja sve koji su pognuti.
16 (Ajn) Svačije su oči u tebe uprte, ti im hranu u pravo vreme daješ.
17 (Pe) Ti otvaraš ruku svoju i želje ispunjavaš svakom živom biću.
18 (Sade) Gospod je pravedan na svim putevima svojim i veran u svim delima svojim.
19 (Kof) Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, svih koji ga u istini prizivaju.
20 (Reš) Ispunjava želju onima koji ga se boje, čuje vapaj njihov i spasava ih.
21 (Sin) Gospod čuva sve one koji ga vole, a zle će sve istrebiti.
22 (Tav) Hvalu Gospodu govoriće usta moja. Neka svako stvorenje blagosilja sveto ime njegovo doveka, u svu večnost.

Takođe je problematičan prevod Ps 2:12: Pozdravite sina, da se Bog ne razgnevi i da vas propast s puta ne ukloni, jer gnev njegov lako plane. Srećni su svi kojima je On utočište.
Početak stiha je težak za prevod i sami Jevreji ga prevode najčešće kao primite čistoću tj. prevedeno literarno težite savršenstvu. U Septuaginti stoji "primite pouku (ispravku, vaspitno karanje)" što je dosta blisko prevodu primite čistoću. Ruski episkop Porfirije Uspenski je u svom prevodu grčkog Psaltira ovo mjesto preveo sa težite savršenstvu. Pozdravite (poštujte, uzljubite) Sina nema veze sa jevrejskim tekstom. Samo ako bi se jevrejski tekst čitao prema sirijskom izgovoru dobio bi se sin, kojeg nema ni u jevrejskom tekstu ni u grčkom prevodu koji su radili sami Jevreji još pre Hrista. Takođe i verzija iz Septuaginte za Ps 2:6: "Ja sam od njega postavljen za cara na Sionu, njegovoj svetoj gori" više odgovara kontekstu.
Sami Jevreji su vremenom bili zaboravili svoj jezik, a kako nisu zapisivali samoglasnike i pravili razmak između reči i nije bilo znakova interpuncije, vremenom su se pojavila drukčija interpretacija teksta. Zato bi bilo najbolje staviti u zagradama mesta koja su drugačija u Septuaginti. Tako su Rusi uradili u svom sinodalnom prevodu iz 19. veka (koji ima tu i tamo po koju greškicu). Evo primera na već navedenom 145. (144.) psalmu: http://www.patriarchia.ru/bible/ps/144/
Otprilike postoji oko 2500 mesta u kojima se razlikuje Septuaginta od masoretske redakcije. Proučite po netu naročito članke o svicima iz Kumranskih pećina.
U prilogu vam šaljem Septuagintu na engleskom jeziku, engleski prevod Novog zaveta koji se upotrebljava u grčkoj Crkvi i crkvenoslovensko-srpski Psaltir. Želim vam puno uspjeha u radu na Svetom pismu i svako dobro, Ognjen

Na sugestiju istog čitaoca, stavili smo i fusnotu u Joni 4. glava, vezano za biljku ili eventualno gljivu koja se pominje kao "tikva" u prevodu.

Pavle, dali mozete reci nesto vise na temu svega sto je receno u ovome tekstu?


Zašto protestanti i novoverci koriste skraćeni kanon?

Svi protestanti i novoverci pozivaju se na princip „Samo Pismo“ (Sola Scriptura), a pritom to isto Pismo čitaju u izmenjenoj (skraćenoj) verziji. Ako je Biblija za njih jedina knjiga iz koje treba da uče o Bogu i spasenju, zašto je onda čitaju u skraćenom izdanju? Zašto ne čitaju KOMPLETNO Sveto Pismo, ako već “samo Pismo” slušaju? Zašto ga skraćuju i izbacuju dvanaest biblijskih KANONSKIH knjiga?

Oni će vam reći da slede kanon Starog Zaveta koji je ozvaničen u prvom veku posle Hrista. Međutim, oni uporno ignorišu važnu istorijsku “kvaku” u toj “jevrejskoj kanonizaciji  Tanaha”. Evo nekoliko zanimljivih činjenica o jevrejskom kanonu Starog Zaveta iz 100. godine Hristove ere:

(1) On je donet tek POSLE pisanja Novog Zaveta. U tom trenutku, kada apostoli i jevanđelisti pišu novozavetne knjige, kanon Tanaha iz prvog veka još uvek nije na snazi, niti je čak u planu. U to vreme taj i takav kanon Starog Zaveta nije postojao

(2)  Novozavetni pisci citiraju Stari Zavet i koriste PRETHODNU, stariju verziju Tanaha, tačnije, Septuagintu. Septuaginta ima 12 knjiga više od kanona iz prvog veka, i apostoli citiraju čak i te devterokanonske knjige u svojim jevanđeljima i poslanicama.

(3) Taj kanon Starog zaveta nisu odredili hrišćani, već naprotiv, neprijatelji hrišćanstva, fariseji i jevrejski sveštenici, koji su se trudili da dokažu hrišćanima da taj mrtvi Jevrejin Isus Nazarećanin nije vaskrsao “u treći dan po Pismu”, da nije Sin Božiji i Gospod, da hrišćani nisu u pravu. Upravo je izbačeno dvanaest knjiga koje su najočiglednije ukazivale na Isusa kao Mesiju i Gospoda (i neke druga ranohrišćanska i ortodoksna verovanja). Razumljivo je zašto su fariseji i sadukeji izbacili tih 12 knjiga i zašto su im smetale.

(4) Hrišćani prvog veka, i hrišćani na istoku do dana današnjeg imaju 12 knjiga više u Starom Zavetu, tojest koriste isti kanon (Septuagintu) koji su koristili i apostoli. Hrišćani sa zapada (protestanti) u 16. veku potpuno odbacuju taj kanon i usvajaju kanon koji su protiv hrišćana usvojili fariseji 100. godine, posle smrti svih apostola i posle pisanja Novog Zaveta. Najistaknutiji reformatori Evrope usvajaju kanon koji su usvojili protivnici hrišćanstva i odbacuju 12 knjiga koje su i sami apostoli i sam Gospod Isus Hrist smatrali kanonom i citirali ih. Zašto je devterokanon toliko problematičan za jevrejske sveštenike i sadukeje prvog veka? To možemo da razumemo i odgonetnemo, ali ne možemo da razumemo i odgonetnemo razlog zašto hrišćanskim reformatorima te iste devterokanonske knjige smetaju i zašto su potpuno izbačene iz kanona.

Čak protestanti idu tako daleko da ove knjige smatraju i nazivaju potpuno nepotrebnim. Umereni i tolerantniji protestanti nazivaju ovih 10 izbačenih knjiga “pseudokanon”. Oni malo ekstremniji novoverci nazivaju ove knjige “apokrifima”. Ni jedni ni drugi nisu u pravu, i nalaze se u sukobu sa istinom. Devterokanonske knjige su KANONSKE, a ne “pseudo-kanonske” ili “apokrifne”. Zna se šta su “apokrifne” knjige. To su spisi koji su se nazivali poslanicama i jevanđeljima, ali čije se autorstvo ne može dokazati niti potvrditi. Na primer, Varnavina poslanica je “apokrif”, knjiga koja nikako nije u kanonu, jer postoje ozbiljne sumnje u autorstvo tog spisa. Ali neka knjiga koja je kanonska nikako ne može da bude “apokrif”. Isus Hrist i apostoli ne citiraju „apokrife“, ali citiraju ove devterokanonske knjige.

Dalje, devterokanonske knjige nisu ni “pseudo-kanonske”, a evo zbog čega. Hrišćani sa istoka, koji koriste prošireni kanon (Septuagintu), dele taj kanon Starog Zaveta na kanon i devterokanon (prvostepeni i drugostepeni kanon, starije i mlađe svete knjige). Isto tako, ti isti hrišćani već 2000 godina dele kanon Novog Zaveta na kanon i devterokanon. Na primer, poslanica Jakovljeva ili Otkrivenje Jovanovo, spadaju u devterokanon Novog Zaveta. Ako protestanti kažu da je devterokanon Starog Zaveta “pseudo-kanon” (lažni kanon), onda to isto moraju da kažu i za devterokanon Novog Zaveta. Da li će neko od protestanata ili novoveraca imati smelosti da kaže da su poslanica Jakovljeva, druga i treća poslanica Jovanova, Otkrivenje i druge novozavetne knjige “LAŽNI” kanon? Čisto sumnjam.

Devterokanon nije “lažni kanon” (pseudokanon) niti je “apokrif” (nekanonske knjige). Vidimo da apostoli i Isus u jevanđeljima citiraju Septuagintu, uključujući i devterokanonske knjige iz kanona Septuaginte. Devterokanon je “drugostepeni, mlađi” kanon u istočnoj crkvi, ali je KANON, a ne “van-kanon” ili “lažni (pseudo) kanon”. I devterokanon Starog Zaveta i devterokanon Novog Zaveta jesu KANONSKE knjige na istoku, među pravoslavnim hrišćanima. One su možda manje centralne za naše teološko obrazovanje, ali su ipak deo Reči Božije i Svetog Pisma, periferne su, ali su TU, nisu VAN Svetog Pisma.                        

Zašto pravoslavne crkve na istoku priznaju devterokanonske knjige do dana današnjeg? Zato što su te knjige TAKOĐE citirane u jevanđeljima i poslanicama. Zato što su deo Septuaginte, koju su citirali apostoli u Novom Zavetu. I kao što vidimo, i arheološki dokazi su na našoj strani. Među svicima sa Mrtvog Mora nađene su  i devterokanonske knjige, a sve najstarije verzije Septuaginte koje smo našli takođe sadrže devterokanonske knjige. Istorija, arheologija, Novi Zavet, svi oni potvrđuju prošireni kanon, devterokanon. Jedino jevrejske verske vođe prvog veka i protestanti novog doba ne priznaju ono što su i apostoli i Hristos priznavali. Zašto? Kao što rekosmo, Jevreji su imali koristi od odbacivanja devterokanona, teološke, i svakakve druge koristi, ali zašto su to protestanti učinili? Interesantna tema za razmišljanje, mada je odgovor prilično jednostavan.

Jevreji su odbacili devterokanon jer su u njima iznete neke veoma jasne smernice i proročanstva koja se tiču Mesije, i koja dokazuju da je upravo vaskrsli tesar iz Nazareta taj najavljivani Mesija. Farisejima i sadukejima se nije dopalo što ih hrišćanstvo optužuje da su odbacili svog Mesiju i Boga, pa su morali da osporavaju Hrista kao Mesiju. Izbacili su veoma jasna proročanstva o Mesiji iz Tanaha (devterokanon). Ali, zašto su to protestanti prihvatili od neprijatelja hrišćanstva? Pa većina protestanata Isusa Hrista smatra i Mesijom i Sinom Božijim i Bogom. Zašto onda protestanti odbacuju kanon koji je sam Hristos priznao, i uzimaju kanon koji je napravljen kao reakcija protiv hrišćanstva? Zašto protestanti tako tendenciozno govore da su devterokanonske knjige “lažni kanon” i “apokrifi”, zar time otpužuju i apostole i Hrista da su citirali “lažni kanon” i “apokrife”?

Sve su ovo pitanja na koja postoji odgovor, ali je možda bolje da sami malo razmislite o tim pitanjima i proučite u šta su ZAISTA verovali ti reformatori kada su svojevoljno skratili Stari Zavet i deset priznatih drugostepenih knjiga nazvali „lažnima“ i „apokrifima“. Videćete da njihovo nekadašnje verovanje i vaše današnje verovanje imaju dosta razlika i neslaganja. I najzad, na osnovu kog autoriteta su protestanti i reformatori odbacili knjige koje je sam Hrist citirao i nazvali te knjige “lažnim kanonom” i “apokrifom”? Zašto onda i devterokanon Novog Zaveta ne odbace kao “lažni kanon” i “apokrif”?

Najzad, da zaključimo: protestanti i novoverci kažu da slede princip “samo Pismo”, ali ne ono Pismo koje je priznato od strane Hrista i apostola. Ne, taj “Sola Scriptura” princip se u ovom slučaju zove “Samo Pismo koje smo mi sami svojevoljno skratili da se bolje uklopi u naše dogme i doktrine”. Nije više bitno ni šta su apostoli nazivali “Pismom”, ni šta je sam Hristos citirao, bitno je da im se to “Pismo” uklopi u ono u šta veruju. U devterokanonskim knjigama ima mnogo sadržaja koji dokazuje koliko su i protestanti i novoverci zabrazdili u svojim teološkim zabludama i bajkama.

Mogu samo reći da mi je žao gospodu koji sebe nazivaju pravoslavcima zbog ovih jalovih pokušaja da opravdaju svoj okultizam i idolatriju svim silama se trudeći da predstave apokrife (spise koje su pravili satanisti i incijati lažno ih pripisujući biblijskim ličnostima) u ravni sa Biblijom.
Jevrejski Tanah ima svoj istorijat, ali kako god se okrene, knjige koje imamo u valjanim Biblijama su one koje trebaju tu biti, i to je to.
Što se tiče Septuaginte, ona može u nekim stvarima da bude od koristi, ali nije relevantna kao mazoretski tekst. Ja mislim da treba biti dovoljno pametan i izvući najbolje iz svega.

Što se tiče ove kvalifikacije "novovjerci", vrlo je neprimjereno od očiglednih idolopoklonika koji su prihvatili kao svoju EKUMENSKU misterijsku religiju proizvedenu u Rimskoj imperiji pod upravom vlastohlepnih careva i religijske mafije, dodavši k tome i svoje lažne idole i nauku, da upotrebljavaju taj termin, kad je više nego jasno da oni ne slijede vjeru koja korespondira sa Božjim Planom spasenja i Njegovom Riječi. Dakle, u cijeloj ovoj priči, očito je ko su krivovjerci i sektaši, bez obzira na brojnost, jer to nije nikakvo mjerilo. Žalosno je to što će mnogi kasno shvatiti svoje pogubne zablude tek na Božjem sudu.

Je li itko upoznat sa tzv "Varazdinskom biblijom"?

http://blog.vecernji.hr/darko-milosic/varazdinska-biblija-novi-prijevod-staroga-i-novoga-zavjeta-1410

Navodno bas doslovni prijevod „riječ na riječ“,kako kaze sam prevodilac,prevodjenje je trajalo 12 godina

kuzma (citat):Je li itko upoznat sa tzv "Varazdinskom biblijom"?

http://blog.vecernji.hr/darko-milosic/varazdinska-biblija-novi-prijevod-staroga-i-novoga-zavjeta-1410

Navodno bas doslovni prijevod „riječ na riječ“,kako kaze sam prevodilac,prevodjenje je trajalo 12 godina

Dobro je da ima takav prevod na hrvatskom, jer sve Biblije s kojima RKC ima neke veze su oštećene, da ne pominjemo apokrife.
Vidio sam da se prodaje kao aplikacija za Android telefone: LINK
ali nema online verzije nigdje. Dobro bi bilo da je neko kupi pa da prenese svoja iskustva.

Koliko sam na brzinu vidio na telefonu, prevod je tačan i pouzdan.

PavleS (citat):Koliko sam na brzinu vidio na telefonu, prevod je tačan i pouzdan.

Inače, aplikacija Varaždinska Biblija za smart telefone je besplatna.

Malo sam se konsultovao sa jednim prijateljem iz HR.
On kaže da Varaždinska Biblija uskoro izlazi u drugom izdanju, da košta između 15 i 30 eura, zavisno od poveza i da staro izdanje ima dvije greške: Priče 8:22 i Jov 26:5. Provjerio sam oba i to je tačno, s tim što treba bolje pogledati šta tačno znače riječi u Jov 26:5. Ako bude ispravki, javićemo.

Drugo, on kaže da je Vrtarićev prevod čitkiji i da nema grešaka. Ta Biblija u HR košta 20 eura.

Korigovali smo prevod u Jov 26:5 koji sad izgleda ovako:

"Gle, džinovi* su u agoniji ispod voda i oni koji nastavaju u njima."

uz sledeću fusnotu:
* „Refaimi” na hebrejskom, ili pretpotopni pobunjenici protiv Boga. U Jovovo vrijeme, sjećanje na Potop je bilo svježe i on se ovdje izražava figurativno, aludirajući na nepoželjnost nalaženja u takvom društvu pred Bogom.

Novi zavjet je moguće približno prevesti, ali Stari zavjet je skoro nemoguće idealno prevesti. To pokazuju prevodi na isti jezik sa istog predloška. Postojalo je više verzija rukopisa Starog zavjeta, što svjedoče i različite verzije pronađene u pećinama kod Kumrana, a i Jevreji su vremenom bili zaboravili svoj jezik, a prethodno su jedanput mijenjali svoje pismo, nisu bilježili samoglasnike, nisu rastavljali riječi, vremena nisu jasna. Kad se pogledaju stari prevodi sa jevejskog jezika (Septuaginta - prevod koji su jevreju radili na grčki jezik još prije nove ere i novovjekovni prevodi na sirijski jezik - Pešito i Jeronimova latinska Vulgata koju je Jeronim Stridonski prevodio uz pomoć rabina) primjećuju se značajne razlike u tekstu između svih ovih prevoda. Prevodi se mogu raditi tako da budu doslovni ili literarni - to su oni koji se trude da budu što jasniji na jeziku na koji se prevodi (prvom tipu prevoda bi odgovarao recimo Daničićev prevod a drugi tip je npr. prevod Psalama od pokojnog profesora Birviša). Kodeksi na kojima se temelji većina savremenih prevoda sa hebrejskog jezika su Alepski (oko 920. g. naše ere) i Lenjingradski kodeks (1008. g. naše ere) i između njih ima prema nekim tvrdnjama između više hiljada razlika. Idealan prevod Starog zavjeta je nemoguće naći. Koristim uporedno više prevoda, ali ipak lično preferiram Septuagintu zbog njezinog korišćenja od strane apostola. Ovo je dosta dobar prevod Septuaginte: http://www.ebible.org/eng-lxx2012/index.htm
Kad je u pitanju kanon Starog zavjeta tom problemu treba pristupati istorijski. DO 100. godine n. e. kod Jevreja nije bio definitivno utvrđen kanon Starog zavjeta. Tzv. drugokanonske knjige nisu nikakvi apokrifi. U prepisima Knjige psalama kod Kumrana je nađeno nekoliko psalama više nego u masoretskom tekstu, i svi tzv. apokrifi. Jevreji formiraju kanon kada su definitivno raskrstili sa hrišćanskim pokretom. Drugokanonske knjige su pune mesijanskih proročanstava, a njima normalno da ne odgovara blizak spomen na Hrista koji im se nije uklapao u koncept mesija kao silnog zemaljskog cara. 151. psalam koji se citira u Septuaginti je tamo nađen na jevrejskom jeziku, kao i još neki koji se ne nalaze u Septuaginti ali se nalaze u nekim kasnijim sirijskim prevodima. Kako je tako nešto moguće? Moguće je zato jer je bilo nekoliko hiljada psalama a nakon vavilonskog izgnanstva dosta je toga zagubljeno, a pronalaženje rukopisa je bilo u etapama. Pokojni profesor Birviš je znao nadići denominacijske razlike i sve to lijepo objašnjavati. Bibliji treba pristupati kao Riječi Božjoj, ali i kao obrazovani ljudi.

Tzv. "drugokanonske" knjige su u najboljem slučaju "neutralne" što se tiče nadahnuća (nekom pripalo na pamet da piše, da se malo bavi istorijom ili izmudruje), ili su proizvod okultista. Tu je kraj svake priče. Pa kome trebaju, eto mu ih, neka se uči teologiji.

Septuaginta nije u ravni sa mazoretskim tekstom niti može biti. Nelogično je da bilo nekoliko hiljada psalama, makar što se tiče Davida, pa kome se još pjevalo ne znam. To su crkvene ekumenske i pseudo protestantske priče. Pravi protestanti su priznali Prihvaćeni tekst i odbacili spise koji gravitiraju ka Rimu ili Aleksandriji, centrima okultizma.

Nisu bez razloga nazvane drugokanonske. To su poučne knjige. A Rim i Aleksandrija da su bili i ostali centri okultizma to je živa istina. Protestanti prije protestanata su i razne crkve koje su se u razna vremena suprotstavile papskom namjesništvu na zemlji i potčinjenosti rimskom papi kao uslovu za spasenje. Razlike između svih tih crkava i denominacija su u tome koliko je ko u opoziciji prema papi odbacivao dotadašnji nauk, praksu itd.

serbfromcroatia (citat):Nisu bez razloga nazvane drugokanonske. To su poučne knjige. A Rim i Aleksandrija da su bili i ostali centri okultizma to je živa istina. Protestanti prije protestanata su i razne crkve koje su se u razna vremena suprotstavile papskom namjesništvu na zemlji i potčinjenosti rimskom papi kao uslovu za spasenje. Razlike između svih tih crkava i denominacija su u tome koliko je ko u opoziciji prema papi odbacivao dotadašnji nauk, praksu itd.

U OVOM ČLANKU je rečeno sasvim dovoljno o tim spisima. Ako neko prihvata te spise kao dio Božje Riječi, ili je žestoko izmanipulisan u svojoj "crkvi", ili je elementarno neobraćen.
Mogu ih teolozi prevaranti nazivati kako god hoće, naziv apokrifi je jedini adekvatan:

Apokrifi su knjige koje su nazivima i sadržajem nalik biblijskoj tematici, ali nijesu uvrštene u kanon Svetog Pisma zbog očigledne bogonenadahnutosti ili lažnog autorstva. Riječ „apokrif” doslovno znači „skriven”.

Božja Riječ je transparentna i jasna i ne ostavlja mjesta ni za kakve skrivene, "drugokanonske", "trećekanonske" ili tajne spise bilo koje vrste.

Varaždinska Biblija za čitanje: http://www.hbn.hr/biblija

Sabor u Jamniji i njegovi zaključci u vezi kanona nisu obavezujući za nas hrišćane. Nakon što je Isus Hrist ustanovio svoju crkvu Jevreji više niu izabrani Božji narod već su to hrišćani - Novi Izrael. Tada više nema ni hrama, ni prvosveštenika, ni sinedriona, ni sveštenstva uopšte kod Jevreja. Sve to sada prelazi na Hristovu crkvu.

serbfromcroatia (citat):Sabor u Jamniji i njegovi zaključci u vezi kanona nisu obavezujući za nas hrišćane. Nakon što je Isus Hrist ustanovio svoju crkvu Jevreji više niu izabrani Božji narod već su to hrišćani - Novi Izrael. Tada više nema ni hrama, ni prvosveštenika, ni sinedriona, ni sveštenstva uopšte kod Jevreja. Sve to sada prelazi na Hristovu crkvu.

Gospodi pomiluj što napriča. I što veliš, sve ingerencije preseljene na Konstantinovu crkvu? U teškoj si prelesti.

PavleS (citat):

serbfromcroatia (citat):Sabor u Jamniji i njegovi zaključci u vezi kanona nisu obavezujući za nas hrišćane. Nakon što je Isus Hrist ustanovio svoju crkvu Jevreji više niu izabrani Božji narod već su to hrišćani - Novi Izrael. Tada više nema ni hrama, ni prvosveštenika, ni sinedriona, ni sveštenstva uopšte kod Jevreja. Sve to sada prelazi na Hristovu crkvu.

Gospodi pomiluj što napriča. I što veliš, sve ingerencije preseljene na Konstantinovu crkvu? U teškoj si prelesti.

Sabor u Jamniji je bio oko 90. ili 95. godine poslije Hrista, a car Konstantin je živio 272-337, a rimski car od 334. Za cara Konstantina je potrebno za objektivnost proučiti sve istorijske izvore i relevantnu literaturu, a ne uhvatiti se hipoteze koju je neko izbacio i držati se nje ko pijan plota. Nismo papisti pa da drugi misli našom glavom za nas.

serbfromcroatia (citat):

PavleS (citat):

serbfromcroatia (citat):Sabor u Jamniji i njegovi zaključci u vezi kanona nisu obavezujući za nas hrišćane. Nakon što je Isus Hrist ustanovio svoju crkvu Jevreji više niu izabrani Božji narod već su to hrišćani - Novi Izrael. Tada više nema ni hrama, ni prvosveštenika, ni sinedriona, ni sveštenstva uopšte kod Jevreja. Sve to sada prelazi na Hristovu crkvu.

Gospodi pomiluj što napriča. I što veliš, sve ingerencije preseljene na Konstantinovu crkvu? U teškoj si prelesti.

Sabor u Jamniji je bio oko 90. ili 95. godine poslije Hrista, a car Konstantin je živio 272-337, a rimski car od 334. Za cara Konstantina je potrebno za objektivnost proučiti sve istorijske izvore i relevantnu literaturu, a ne uhvatiti se hipoteze koju je neko izbacio i držati se nje ko pijan plota. Nismo papisti pa da drugi misli našom glavom za nas.

Strašno lijep i pobožan čovjek, dobričina, isto kao mu crkva.