SAVREMENI IZRAEL I DISPENZACIONALIZAM

DISPENZACIONALIZAM – ODAKLE, KAKO, ZAŠTO?

Mnogi iskreni proučavaoci Biblije zbunjeni su dispenzacionalističkim idejama.
Šta je dispenzacionalizam?
Dispenzacionalizam je lažna nauka koju su stvorili Katolička crkva i spiritizam i koja je široko prihvaćena u protestantskim crkvama. Njena svrha je da se spriječi ispunjenje proročanstva o obraćenju Jevreja u poslednje dane. Ovo zvuči apsurdno zato što se u dispenzacionalističkoj teologiji radi samo o Jevrejima. Medjutim, to je zaista istina. Dispenzacionalizam tvrdi da je Izrael ostao Božji izabrani narod i da se period milosti za njih od 490 godina iz Danilovog proročanstva nikada nije završio. Godina 34. posle Hrista je prema tome godina obraćenja Savla a ne toliko kamenisanja Stefana; Izrael kao nacija nije odbacio Isusa - samo su vjerske vodje to učinile (tako je uništenje Jerusalima očigledno bio nepravedan sud). Oni su i dalje bili Božji izabrani narod i svjedoci za Boga kroz vjekove koji su slijedili, progonjeni od strane otpalih hrišćana. U poslednje dane Bog će ih skupiti ponovo i ispuniti sva obećanja koja je dao u Starom zavjetu. Formiranje savremene države Izrael 1948. je prvi korak ka tome i ko god blagosilja Izrael biće blagosloven, a ko god proklinje Izrael biće proklet. Postoje i neka poznatija učenja, kao što su: ponovno gradjenje hrama u Jerusalimu, ponovno uvodjenje žrtvenih službi i čak pojavljivanje šekine, Armagedonska bitka na Bliskom Istoku (na osnovu teksta u Otkrivenju vidimo da nečisti duhovi izazivaju koncentraciju snaga koja su usmjerene protiv Boga, tako da neki katastrofični scenario na Bliskom istoku pred drugi Hristov dolazak nije isključen), pojava antihrista u budućnosti, pojava dva (fizička) svjedoka, 144.000 su samo Jevreji i tako dalje.
Šta je osnova dispenzacionalizma? Osnova dispenzacionalizma je mišljenje da su Jevreji kao nacija još uvijek Božji izabrani narod. Ako to prihvatimo, ako prihvatimo da su oni svjedoci za Boga u isto vrijeme sa hrišćanskom crkvom, onda imamo temelj na kome sve dispenzacionalističke ideje mogu da se grade i dalje razvijaju. To je šizofrena ideja. Novi zavjet uči da je prije Hrista kao i od Njega pa nadalje postojao i postoji samo jedan Izrael. Prije njega - Izraelci: Jevreji zajedno sa obraćenim paganima i posle Njega - hrišćani: obraćeni Jevreji i obraćeni pagani. Jer čak i kad se radi o blizancima, samo jedan od njih može biti prvjenac, a ne obojica. Ova šizofrena ideja podupire se sa dva argumenta:

1) Teorija o odbacivanju i zamjeni nije tačna. („Izrael Staroga zavjeta stoji zamijenjen hrišćanskom crkvom koja je naslijedila sve privilegije i božanske blagoslove date Avramu i jevrejskim prorocima, prepuštajući Jevrejima samo prokletstva i sudove.”, The Mystery of Israel, by J.B. Doukhan, p. 11.)
2) Otpalo hrišćanstvo ne može biti potpuni svjedok za Boga zato što iako su oni prihvatili Hrista, oni su odbacili Njegov zakon. Zato im je potreban susvjedok za Boga, tj. Jevreji koji su odbacili Hrista, ali jos uvijek drže Njegov zakon i to ih kvalifikuje da budu svjedoci za Boga.

PITANJE PRVJENACA
Izrael nije bila najstarija, najveća, najbogatija niti najjača nacija na svijetu. Naprotiv. Znanje o Bogu koje su posjedovali, istina koju su čuvali, bilo je ono što ih je kvalifikovalo da postanu nacija-prvjenac.
Koja je bila uloga Izraela kao nacije koju je Bog izabrao da bude Njegov sin prvjenac medju drugim nacijama koje nisu znale pravoga i živoga Boga? Trebalo je da budu vidjelo svijetu koji je bio u tami neznanja, vidjelo koje dolazi od Boga i treba da dopre do najudaljenijih krajeva neukog svijeta. Trebalo je pripreme svijet za prvi dolazak Isusa ukazujući takodje na Njegov slavni drugi dolazak. Trebalo je da privuku narode sebi da bi tako našli put do Boga koji je nudio spasenje i njima pod istim uslovima pod kojima ga je ponudio svom izabranom narodu.
Ali negde idući tim putem Izrael je prezreo svoje prvenaštvo i izgubio ga. On je htio prednosti samo za sebe, ne i za svoju braću. Kada je svoju braću nazvao „psima”, izgubio je svoju porodicu, izgubio je svoje sveštenstvo i izgubio je svoje prvenaštvo, jer je prezreo Brata koji je bio stariji od njega. „Samo ih je njihovo zlo srce nevjerstva, kojim je upravljao Sotona, navelo da sakriju svoju svjetlost umjesto da njome obasjaju okolne narode; bio je to taj isti licemjerni duh koji ih je naveo da slijede ili razvratne običaje neznabožaca, ili da se ograde od svih, puni ohole isključivosti, kao da Božja ljubav i Božje staranje pripadaju samo njima.” PP, str. 334.

Biblijske činjenice o prvenaštvu:
1. Božji prvenac je čuvar znanja o Bogu i istine o planu spasenja.
2. Prvenaštvo može da se izgubi zbog neposlušnosti i da se da drugom bratu u Božjoj porodici.
3. Gubljenje prvenaštva ne znači gubljenje prava na spasenje - bivši prvjenac ostaje brat, on ne postaje „pas”.
4. Postoji uvijek samo jedan prvjenac u odredjeno vrijeme, čak iako on možda ima brata blizanca (npr. Isav i Jakov). Zato je nemoguće da Izrael nastavi da bude prvjenac zajedno sa Hrišćanskom crkvom. Implicirati tako nešto značilo bi rušiti model prvjenca kroz istoriju Božjeg plana spasenja. Takodje, kad neko izgubi prvenaštvo, to ne znači da je izgubio svoje pravo na spasenje. Medjutim, ovdje treba istaći da je pojam novozavjetne Božje zajednice  isključivo duhovne prirode i da u Božjoj objavi nema apsolutno nikakvih indicija da je zvanična hrišćanska crkva nosilac poruke o spasenju - naprotiv!

SVETA LOZA
1. Sveta loza završila se sa Isusom. Njena svrha bila je ispunjena. On je bio „Sjeme” u kome su svi narodi blagosloveni.
2. Isus Hrist je bio taj koji je sjeo na Davidov presto. Pošto je On Car Nebeskog Carstva a ne zemaljskog, Njegova vladavina označava kraj teokratske države ovdje na zemlji.
3. Davidov šator označava sve one koji su prihvatili Hrista, i Jevreje i neznabošce. Oni su sada gradjani novoga Carstva čiji je Car Isus Hristos.
4. Konačno, Isusov zemaljski rodoslov otkriva činjenicu da striktno jevrejsko nasledje nije bilo presudno već duhovna pripadnost Bogu!
5. U ljudskim lozama preci odredjuju karakter svojih potomaka. U svetoj lozi bilo je sasvim drugačije: Potomak je odredio svoje pretke. To je razumljivo, jer je On postojao čak i prije nego što su oni bili rodjeni. Ne samo da je On njih izabrao, već su pod uticajem Svetoga Duha njihovi karakteri bili formirani tako da su se mogli udostojiti da budu preci tako časnog Sina.

BOŽJI VJEČNI ZAVJET
1. Vječni zavjet, zavjet milosti i „novi” zavjet ili „drugi” zavjet kako ga Pavle naziva, svi se oni odnose na isti zavjet koji Bog sklapa sa svakim čovjekom u svako doba bez obzira na njegovu rasu, starost, pol ili materijalne islove, radi spasenja od grijeha i njegovih posledica. Izrazi „stari“ ili „prvi“ odnose se takodje na isti zavjet u sredini ljudske istorije kada je postojala zemaljska svetinja sa mnogim žrtvama i ljudima kao sveštenicima i posrednicima i, budući da je bio „slika i sjen nebeskih stvarnosti” (Jevr. 8:5), Isus „izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuživaše i bješe protiv nas, i ukloni je prikovavši je na krst” (Kol. 2:14). Vječni zavjet je univerzalan, može se prihvatiti samo individualno i odgovornost je takodje individualna. Kada čovjek vjerom udje u zavjetni odnos sa Bogom, Bog ga opravdava, daje mu silu da živi svetim životom u skladu sa Njegovim zakonom, prosvjetljuje ga svojim Duhom, daje mu duhovni rod (Gal. 5:22,23) i duhovne darove (1.Kor. 12:11). Poslušnost Božjem zakonu je posledica spasenja.
2. Zavjet i (za)kletva se odnosi na zavjet sklopljen izmedju Boga i Njegovog izabranog naroda, Izraela, on je jedinstven, njegova svrha je, ne spasenje, već jevandjeoska misija koja je trebalo da se ostvari specijalnom metodom prosperiteta u odredjenom vremenu ljudske istorije. Ovaj zavjet je sklopljen kolektivno i odgovornost je takodje bila kolektivna. Ovaj zavjet nije bio nezavistan; naprotiv, bio je neodvojiv od vječnog zavjeta. Poslušnost Božjem zakonu bila je uslov za primanje ne samo duhovnih blagoslova nego i uslov za primanje neobičnih materijalnih blagoslova. On je trajao od Mojsija do Stefana.
3. Kraj zavjeta i (za)kletve i gubljenje zemaljskih blagoslova, zemaljske države i zemaljske svetinje nikada nije značilo za Jevreje gubljenje mogućnosti da udju u vječni zavjet sa Bogom. Tako je teorija o odbacivanju i zamjeni po kojoj Jevreji nemaju pravo na spasenje čisti nonsens. Naravno u savez sa Bogom ulaze kao pojedinci.
4. Pošto je zavjet i (za)kletva bio sklopljen radi evangeliziranja svijeta metodom prosperiteta jedne superiorne nacije u periodu od Mojsija do Stefana, ne može se očekivati da Jevreji koji danas žive ponove istoriju svojih otaca iz starih vremena. Oni jedino mogu da sklapaju vječni zavjet sa Bogom kao i bilo koji drugi narod, pošto u Novom zavjetu „nema razlike izmedju Judejaca i Helena (Grka)” (Rim. 10:12).

DISPENZACIONALIZAM U ISUSOVO VRIJEME
Dispenzacionalisti Hristovog vremena tvrdili su iste stvari koje danas tvrde njihovi savremeni simpatizeri: da će njihovo carstvo konstituisano kao teokratska država nastaviti da postoji zato što Božja obećanja koja se tiču zemaljske slave i superiornosti Izraela moraju da se ispune po svaku cijenu; da će sam Mesija podržati njihovo buduće postojanje kao izabrane nacije; da je Njegov primarni zadatak bio da potčini neprijatelje Izraela; da Danilovo proročanstvo o odredjenom vremenu „odsiječenom” specijalno za Jevreje ne bi moglo da se razumije Božje raskidanje zavjeta i (za)kletve sa njima; da to proročanstvo ne treba ni da se proučava; da je njihov prosperitet, dobrobit i spasenje Božji jedini izbor pošto nijedan drugi narod na svijetu nije čak ni uzet u obzir za spasenje; da ih njihova djela zakona preporučuju za spasenje i da mora da je po srijedi neka zabuna s Božje strane pošto s njima nije razgovarao toliko dugo vremena; da je Bog bio vezan zavjetom koji je sklopio sa Avramom i da su oni, budući da su djeca Avramova, jedini legitimni naslednici svih blagoslova obećanih njemu.
Koji je bio Božji odgovor na ova očekivanja?
Božji odgovor na ova očekivanja bio je trostruk: Jovan Krstitelj, Isus Hrist i Stefan.
Vrlo važno je zapaziti da se svaka Isusova propovijed ili priča o carstvu vezivala za CARSTVO NEBESKO a ne zemaljsko.
1. Judaizam je u dane kada je hrišćanstvo već bilo osnovano u suštini bio dispenzacionalizam. Bio je to reaktivni pokušaj agitatora infiltriranih u novozavjetnu zajednicu koji su pokušavali da:
a) natjeraju te obraćenike da se vrate starozavetnom uredjenju;
b) vrate istoriju plana spasenja od „boljeg” na „dobro”;
c) od nebeskog Jerusalima uporedjenog sa majkom pravih naslednika Božjeg nasledstva i sa slobodnom ženom, Sarom, koja je imala obećanje, vrate vjernike natrag na zemaljski Jerusalim uporedjen sa robinjom, Agarom, čiji sin nije bio obećani naslednik (Gal. 4:24-31);
d) od obrezanja srca odvojenog od svjetovnih aspiracija i želja i potpuno posvećenog i „vjenčanog” sa nebeskim Ženikom u ljubavi vječnog zavjeta, okrenu natrag na obrezanje tijela koje za one u Hristu nije imalo nikakav značaj, pošto nijedan pravi hrišćanin iz Jevrejstva nikada nije ni pomislio da ne sklapa brak sa hrišćankom iz ne-Jevrejstva;
e) od stvarnosti i ispunjenja u Hristu skrenu natrag na sjenke i običaje koji su ukazivali na te stvarnosti;
f) od slobode u Hristu vrate se natrag u ropstvo.
2. Posledica uticaja ovih „agitatora” i „grupe iz obrezanja” bila je pogubna za obraćenje Jevreja koji su na kraju prestali da se pridružuju apostolskoj crkvi. Uticaj saveremenih dispenzacionalista je takodje poguban pošto oni tvrde da je jevrejska nacionalnost još uvijek važan predmet, jer su oni još uvek izabrani Božji narod i nikada nisu ni prestali da budu izabrani narod. Taj uticaj, ako se ne spriječi, mogao bi da spriječi obraćenje Jevreja u svijetu u današnje vrijeme.

SAVREMENI DISPENZACIONALIZAM
1. Dispenzacionalizam je reakcija vjerskog Vavilona na Reformaciju i njeno obilježavanje pape kao antihrista.
2. Takav odgovor nije bio nov; u svojoj suštini to je bio farisejski judaizam u vrijeme kada je radosna vijest o nebeskom Carstvu počela da se objavljuje i to je bio glavni razlog što su Jevreji odbacili jevandjelje i Mesiju.
3. U vrijeme apostola neki vjernici su dodali judaističkoj zbrci govorenje nerazumljivih jezika; u današnje vrijeme dispenzacionalizam ima veliku podršku harizmatičnih pokreta.
4. Dva svjedoka iz Otkrivenja mogu jedino da budu Stari i Novi zavjet koje je vjerni ostatak koristio u toku perioda od 1260 proročkih dana i noći. Pošto je sveta Božja Riječ istinita, ova simbolička slika koju je tako protumačio Duh proroštva ne može u isto vrijeme da se odnosi na lažnu i nevjernu Hrišćansku crkvu niti na otpale i nevjerne Jevreje.
5. Dispenzacionalizam i farisejski judaizam su u osnovi iste doktrine.
6. Ove „judejske bajke” se intenziviraju kad god Božji narod prolazi kroz neke ranjive periode.
7. Uticaj ovih doktrina je bio fatalan za obraćenje Jevreja u ranoj apostolskoj crkvi i mogao bi biti fatalan u sadašnje vrijeme zato što ih protestantski dispenzacionalistički propovjednici guraju natrag u stari nacionalni ponos i aroganciju. Pored toga, današnji Izrael finansirali su i gurali osvjedočeni satanisti koji su u direktnoj vezi sa jezuitima i masonima i raznim drugim okultističkim pokretima, "krojači" svjetske politike i ekonomije itd. Nije teško procijeniti koliko je to dijametralno suprotno i udaljeno od mogućnosti Božjeg blagoslova.

BOŽJI SAVRŠENI PLAN SPASENJA
Ni za trenutak ne treba sumnjati u to da su Jevreji uključeni u vječni zavjet neprekidno od prvog Jevrejina, Avrama, do poslednjeg na ovoj zemlji. I ne samo Jevreji, sva „plemena, jezici, koljena i narodi” uključeni su u njega. Božji savršeni plan spasenja bio je prvi put sklopljen sa Adamom, ocem svih ljudi. I Jevreji i neznabošci su grane Božjeg maslinovog drveta.

Adolfo Nicolas, the new Black Pope of the Jesuit Order, the 30th Superior General of the Society of Jesus, since January 28, 2008. He is the Most Powerful Man on Earth, who rule over the Maritime Laws (business) and the Space Laws. He controls all the banking system, Freemasonry around the World and the Secret Services too (CIA, FBI, NSA, SIS, MI6, Scotland Yard, Mossad, CSIS, DGSE, FSB). The Vatican owns 60% of all Israel lands and the Land of the Temple Mount for their Third Solomon's Temple where they want their throne.

Adolfo Nikolas, novi Crni papa Jezuitskog reda, 30-i general nastojnik Društva Isusovog od 28. Januara 2008. On je najmoćniji čovjek na zemlji koji vlada morem i obalom. On kontroliše cjelokupan bankarski sistem, svjetsku masoneriju i tajne službe (CIA, FBI, NSA, SIS, MI6, Scotland Yard, Mossad, CSIS, DGSE, FSB). Vatikan posjeduje 60% zemlje u Izraelu i teren na kojem će se graditi njihov treći Solomunov hram gdje žele svoj prijesto.

Ivan Maslovara (citat):Poslano 23/09/2013 u 11:29

Ovo sto pricate je veoma vazno, jer to je metod kojim se Sotona sluzi. Dakle, sve sto pise u Bibliji Sotona izvrce, pa se gradnja Bozjeg Hrama prikazuje kao gradnja sotonskog hrama, itd, da bi se na kraju sam Sotona predstavio kao Hristos i ljudi ga docekali kao Boga, a Bozji narod i sve sto je povezano sa Bogom ce biti izvrtano ruglu i unistenju. Pitanje gradnje Treceg Hrama je kao i pitanje Hristovog ponovnog dolaska, dakle u pitanju su prorocanstva Bozje volje koje niko u svemiru ne moze da spreci. Dakle, danas zivimo na planeti gde se jako mali broj ljudi bavi svojim zdravljem. Ali, kad dodje bolest (nevolja), onda mnogi pocnu da se bave pitanjem zdravlja. Tako ce i ovo covecanstvo, kada ga zadese velike nevolje, poceti da se bavi teoloskim pitanjima. Posto je Isus – jevrejski Mesija, logicno je da ce ga Jevreji najlakse prihvatiti. Hriscani kada cuju da je Mesija Jevrejin, da je obrezan, da praznuje Shabat, da ne jede svinjetinu, odmah ce da ga odbace i da prihvate “mesiju” koji ce da im ispunjava sve zelje. Znamo ko je taj “mesija”. Dakle, tvoj nacin razmisljanja po ovom pitanju je skroz pogresan postovani Zdravko V. Oni koji su iskreno i otvorenog uma citali Bibliju nemaju dileme po ovom pitanju.

ZdravkoV (citat):Poslano 23/09/2013 u 16:48 | Kao odgovor na Ivan Maslovara.

Poštovani gospodine. Poznajem taj rječnik koji koristite zato što sam ga i ja nekada koristio, i to vjerovatno revnije nego vi. I ja sam nekada bio “jevrejin”, u smislu shvatanja religije kao što sada vi shvatate. Naravno, to sam bio do onog trenutka kada sam počeo malo da mislim svojom glavom i da ne vjerujem u ono što volim da vjerujem ili ono što mi neko priča, nego u ono što je istina, pa makar mi se to uopšte ne dopadalo.

Kada se već bavimo konretnom temom evo nekih osvrta na vaše stavove.

- Mesija nije jevrejski mesija, nego Mesija svih ljudi, spasitelj svih ljudi ili kako ga Biblija naziva i kako On sam sebe naziva – Sin čovječji. Svako ko poznaje Hrista, ko zna osnove Plana spasenja, zna da je On Spasitelj svih ljudi.

- Već 2000 godina svi iskreni sljedbenici Isusa Hrista koji su poznavali u nekoj minimalnoj mjeri Sveto Pismo znaju da Mesija ima fizički jevrejsko porijeklo, da je bio obrezan, da nije jeo svinjetinu, da je praznovao shabat itd, i oni su ga prihvatili kao takvog. Neki od njih su bili i veliki reformatori kroz istoriju i vođe raznih pokreta, koji su bili proganjani i istrebljivani i jedini koji su upirali prstom kroz istoriju na sistem vladavine i vjerskog mraka koji je trajao pod rimskim biskupom i njegovom institucijom.

- Sa druge strane, postojali su i oni koji su takođe već 2000 godina iskreno prihvatali Isusa za Mesiju, a koji možda nijesu imali sve informacije koje navodiš (o svinjetini, obrezanju itd) jer ne čitaju Bibliju dovoljno ili su prihvatali stavove drugih ljudi. Ali to su bili dobronamjerni ljudi koji imaju velike šanse da budu spaseni.

- I, naravno, postoje oni koji se deklarativno izjašnjavaju da prihvataju Isusa za Mesiju (mnogi su članovi hrišćanskih crkava). Ovi možda znaju a možda i ne znaju da je Mesija fizički došao iz jevrejske loze, da nije jeo svinjetinu ili da je praznovao shabat. Međutim, to njima nije ni važno, jer oni samo deklarativno prihvataju Isusa za Mesiju. To su ovi koje ti pominješ da će odbaciti Mesiju. Oni su ga već odbacili ili traže nekog mesiju koji će im ispunjavati želje (sveštenici, ovi oni itd). Naravno, tu će biti onih koji će se okrenuti na Božju stranu kad bude nevolja.

- Ali, postoji i četvrta grupa, a to su ostali vjerski pokreti po svijetu koji znaju ili ne znaju za Isusa, a ne prihvataju ga kao Mesiju već 2000 godina. Među njima su i fizički Jevreji.
Iz ove četvrte grupe do kraja istorije planete biće onih koji će prihvatiti Isusa za Mesiju, ali sigurno to neće biti neko kolektivno obraćenje, već pojedinačno, što u stvari i jeste suština obraćenja. Biće vjerovatno Jevreja koji će prihvatiti Isusa za Mesiju.

Dakle, vidimo da postoji nekoliko grupa ljudi koji prihvataju ili ne prihvataju Isusa za Mesiju.
Međutim, argumente koje ste iznijeli u prilog tome da će Ga za Mesiju najprije ili najlakše prihvatiti Jevreji su loši argumenti, koji su se i istorijski pokazali kao netačni.
Zamisli da su apostoli u svoje vrijeme govorili “neznabošci neće prihvatiti Mesiju, kad budu znali da je On obrezan, da je praznovao shabat, da nije jeo svinjetinu, da je praznovao pashu itd itd”.
Šta se desilo – neznabošci su Ga prihvatili, a Jevreji odbacili.
Ne samo što su Ga Jevreji odbacili, nego su proganjali apostole i hrišćane. Kako Biblija naziva te Jevreje – “čuvari Mojsijevog zakona” itd.
Oni su odbacili Hrista, a ne neznabošci, bez obzira što nije jeo svinjetinu, što je bio obrezan itd.
Dakle, te argumente o tome kakav je Mesija i ko će Ga prihvatiti bolje nemojte koristiti, jer prema Bibliji Bog je taj koji preko Svetog Duha osvjedočava ljude o istini, a mi smo samo zaduženi da propovijedamo a ne da ubjeđujemo i da se bavimo time ko bi mogao da prihvati Mesiju a ko ne.
Pa vidite da je istorija pokazala da su Ga odbacili oni koji navodno praznuju shabat, koji ne jedu svinjetinu, koji su obrezani, a prihvatili Ga oni za koje bi ste vi i slični vama rekli da ga sigurno neće prihvatiti.
I dodatno, Biblijska proročanstva su nam kazala da će Jevreji odbaciti Mesiju, što ih je koštalo stradanja, rasijanja po svijetu, rušenja Hrama na onaj način kako se to desilo itd itd. Ustvari, oni su kao narod konstantno odbacivali Boga, još iz starih vremena, osim pojedinaca. Tako se nastavilo i kasnije, u Novom zavjetu. Na primjer, apostol Pavle je jedan od takvih pojedinaca iz Jevrejskog naroda.

Istražuj malo i čitaj upravo apostola Pavla da vidiš kakvi su nekada bili neznabošci koji su prihvatili Hrista. Ovi današnji hrišćani su mila majka za one nekadašnje koji su se bavili magijom, pijančili, bludničili, lagali, krali itd itd.

E sad je pitanje zašto su Jevreji stvarno odbacivali Hrista, tada i kroz istoriju. Zašto su Ga odbacivali oni za koje ti misliš da bi trebalo da Ga prihvate prije hrišćana?
Evo zašto: zato što nijesu bili obraćeni, nijesu prihvatali jevanđelje, nijesu znali šta je jevanđelje, mislili su da je jevanđelje prinošenje žrtava, obrezanje, činjenje nekog napora u svojoj sili, bili su legalisti, formalisti, htjeli su da se svojim naporima spasu, insistirali su na nekim spoljnim djelima, na nekom svom shvatanju zakona, a stvarni Zakon se inače ne može održati kaže Biblija, osim u Hristu (to je druga tema, to spada u jevanđelje), insistirali su na Hramu, na onim stvarima na koje insistiraju i danas oni koji govore o obnovi Izraela.

Što se konkretno tiče gradnje hrama, to je jedno od učenja koje spadaju u tzv. dispenzacionalizam koji ima više nekih pravaca i razmišljanja, ali svi u suštini projektuju obnovu države Izrael kao nekada u staro vrijeme.
U pitanju je, dakle, samo jedna u nizu teoloških obmana i zavrzlama. Hrist je prorekao rušenje hrama. Nije On to prorekao za privremeno nego za trajno.
Kojim slučajem da su Jevreji prihvatili Isusa za Mesiju u ono vrijeme nakon vaskrsenja, da li bi se nastavila hramska služba. Naravno da ne bi, jer je simbolika ispunjena i postala je realnost u Hristovoj žrtvi, vaskrsenju i sada u Njegovoj ulozi na Nebu kao našeg Prvosveštenika.
Na ovim temama su insistirali Jevreji iz doba apostola koji su odbacivali Hrista. Apostol Pavle je dosta napora uložio da im objasni da su te stvari prošlost.
Zato i postoji poslanica Jevrejima, koja je napisana za Jevreje koji su prihvatili Hrista a koji su počeli da se kolebaju i vraćaju judaizmu. Tu im Pavle najjasnije objašnjava šta je judaizam i koliko je poguban i prevaziđen.

Država Izrael nikada više neće biti obnovljena (ovaj Izrael danas je jezuitsko-masonska tvorevina i oni su to objelodanili stavivši magijski znak na državnoj zastavi, ali to je druga tema) i hram nikada više neće biti sagrađen (osim sotonskog hrama).
Pored mnoštva dokaza i jasnih Biblijskih navoda oko ovoga što kažem (naročito je važna poslanica upravo Jevrejima), postoji jedan koji je najjači, a to je da od vaskrsenja Isus Hrist obavlja ulogu Prvosveštenika u Nebeskom hramu.
To je jedno od najvažnijih Biblijskih učenja. Dakle, on je sada naš Prvosveštenik, koji je prije toga Sebe prinio na žrtvu. Božji narod ne treba bilo kakav hram na zemlji ni bilo kakve žrtve, koje su bile samo simbolika koja je ukazivala na realnost koja se ispunila i još se ispunjava, jer to što nam treba nalazi se u Nebeskom hramu.
To je ta realnost – Isus Hrist i Njegova služba na Nebu, na koju su nekada ukazivali simboli. Plan spasenja ide dalje, sada se odvija na Nebu, žrtve i rituali su prošlost i bili su samo simbolika.
Zato svi vi kojima je srce pri Izraelu i pri Jevrejima čitajte poslanicu Jevrejima, jer vam ona objašnjava kakva je to nauka judaizam ili bolje rečeno kombinacija mesijanstva i judaizma.

Tačno je da će na svijet doći nevolja, tačno je da će teološka pitanja biti na dnevni red. Ali koja teološka pitanja? Sigurno ne neka periferna, nego stvarna. A šta je najvažnije teološko pitanje svih vremena? Definitvno to je jevanđelje Isusa Hrista. Ne neko novo jevanđelje, i ne neka nova priča, nego baš ono koje su propovijedali apostoli i reformatori. Problem je u neshvatanju i izvrtanju jevanđelja.
Kad čovjek shvati šta je jevanđelje onda zna da mu ne treba ni hram, ni obrezanje, ni ritualne žrtve, nego Spasitelj, ono na što ukazuje čitava Biblija i što je postalo realnost, a što je Jevreji kao narod nikad nijesu uspjeli da vide, osim pojedinci. Naravno, da ne bude zabune, kroz Spasitelja nam treba posvećenje, odnosno život koji je ugodan pred Bogom. Takav život je jedino moguć u Hristu. To spada u jevanđelje, i o tome treba da se priča, a ne o zabludama i sotonsko-jezuitsko-masonskim prevarama.

Nadam se da sam uspio da vam ukažem na neke stvari. Evo sam nekoliko puta pročitao i mijenjao ovo što sam vam napisao, dodavao i oduzimao, u nadi da vam bude što jasnije. Tu smo ako treba još nešto dodatno.

Ivan Maslovara (citat):Poslano 02/10/2013 u 19:47

Pre sto krenemo osvrnimo se na ovo a to je da poslednjih godina, a naročito nekoliko prethodnih meseci svetski mediji su puni izveštaja o nemilim i tragičnim događanjima u Izraelu. Palestinski ljudi-bombe i naoružane samoubice masakriraju tinejdžere po disko klubovima i kafićima, radnike i đake koji ujutro čekaju autobuse da idu na posao i u školu, ljude i žene na pretrpanim pijacama dok kupuju bakaluk, narod na prazničnim skupovima, usnule porodice u krevetima i sve u svemu sve Jevreje bez obzira na pol i starost do kojih mogu doći. Začudo, sve zemlje sveta, među kojima prednjači hrišćanska Evropa, uz izuzetak Amerike, za sve ovo osuđuju Izrael i odriču mu pravo da se odbrani. Brojne antiizraelske i u suštini antijevrejske izjave, pamfleti, knjige i demonstracije širom sveta, paljenje sinagoga po Evropi, skrnavljenja jevrejskih groblja, narastajuće antijevrejsko osećanje u svetu i sve veća izolacija Izraela pokazuju da je jevrejomrstvo i te kako živo i da nikada umrlo nije. Kao rezultat svega, ortodoksni rabini i učitelji u Izraelu su prošle jeseni izdali saopštenje u kome ovu situaciju nazivaju “mukom Jakovljevom” (Jer. 30:7-11) i pozivaju na molitvu za izbavljenje Izraela sve Jevreje ma gde bili. Za verne u Hristu sve ovo bi trebalo da bude znak da su poslednji dani poslednjih vremena izuzetno blizu.

Znam za propovedi i ucenja pre dvadesetak godina o duhovnom obnovljenju Izraela kome će prethoditi obnovljenje jevrejske državnosti. Mada je Izrael već postojao u svojim biblijskim granicama, prihvatanje Isusa kao Mesije i Izbavitelja od strane Jevreja je izgledalo nestvarno ili bar kao daleka budućnost. Situacija je prilično podsećala na stanje pre Drugog svetskog rata, kada su malobrojni prorokovali sa propovedaonica da će Bog ponovo uspostaviti jevrejsku državu, na šta se sumnjičavo odmahivalo glavom. Teološki pogled po kome je Crkva zamenila Izrael, a hrišćani Jevreje je bio tako čvrsto uvrežen da se takva izjava smatrala maltene bogohulnom. Kada su mlade Ujedinjene nacije 1948. godine izglasale deklaraciju kojom je uspostavljena podela Palestine na jevrejski i arapski deo, a odmah potom proglašena država Izrael, svi su ostali bez reči. Božje čudo je bilo očigledno i neporecivo. A onda, posle Šestodnevnog rata 1967. kada je Jerusalim oslobođen i granice proširene do Jordana i ceo Sinaj osvojen, izgledalo je kao da je povratak Hrista pitanje časa, samo – nije bilo verujućih Jevreja, ili je bar tako izgledalo.

U međuvremenu, nekako paralelno sa rastom cionističkog pokreta koji je težio uspostavljanju doma za Jevreje i narastajuće političke klime koja je tome pogodovala, naročito posle rata kada su užasi nacizma postali očigledni, bujalo je i duhovno seme duboko skriveno od površnih pogleda. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka Bog je počeo da otkriva istinu o Svome sinu sve većem broju Jevreja. To više nisu bili samo pojedinačni slučajevi, u Berlinu je uoči holokausta bilo oko četrdesetak zajednica sačinjenih gotovo isključivo od verujućih “iz obrezanja”. Međutim, sve je to bilo sporadično i nije privlačilo pažnju. Prava promena je nastala početkom sedamdesetih godina kada se desilo strahovito probuđenje. Najpre desetine, a potom stotine, pa hiljade Jevreja su počele da prihvataju Isusa kao Mesiju i Spasitelja Izraela. Danas se njihov broj procenjuje na bar tri stotine hiljada u Americi, Kanadi, Evropi i Izraelu! I taj broj svakodnevno raste. Pred našim očima se gotovo svakodnevno ispunjavaju drevna proroštva. Naš naraštaj bi vrlo lako mogao biti onaj koji će posvedočiti povratak Isusa Hrista, Mesije i Izbavitelja.

Međutim, sve ovo kao da ne dopire do svesti ogromne većine hrišćana. Recimo, “Svetski savet crkava” koji okuplja sve veće i vodeće denominacije u Evropi i svetu (ne i u Americi) već godinama uporno predvodi anti-Izraelsku kampanju i zalaže se okončanje “nezakonite okupacije palestinskih teritorija od strane Izraela”. Veliki broj jugoslovenskih crkava su članovi ovog saveta i potpisnici istih dokumenata. Interesantno je i tužno posmatrati kako religiozni svet ponovo srlja u slepu i otvorenu mržnju prema onima kojima je Sin Božji prvo došao. Mada je i to deo Božje promisli, ipak je teško ne osvrnuti se na razloge koji se najpre kriju u jevrejomrstvu preuzetom od grčko-rimske kulture i brižno negovanom od strane istorijskog hrišćanstva, kao i nekritičkom prihvatanju istog od strane protestantizma. Mada se mnogo toga takođe, može objasniti zanemarivanjem Svetog pisma, pa čak i teologijom zasnovanoj na otvorenom nepoštovanju Božje Reči, ima i onoga što definitivno zadire u oblast demonskog i satanskog uticaja. Jer, kako razumeti mizo-judaizam, ili mržnju prema Jevrejima među narodima sa kojima oni nikada nisu bili u istorijskom dodiru, kao na primer Japancima, ili u Australiji gde ih donedavno nije ni bilo? Ako se u našim srcima javlja odbojnost prema Jevrejima (naročito ako lično ne poznajemo ni jednoga, niti nam je ikada naneo nepravdu ili oštetio nas) trebali bi da razmislimo, pod čijim smo uticajem i odakle to dolazi? Od Boga zasigurno ne.

Možda ne bi bilo zgoreg ukratko se podsetiti šta Biblija jasno govori o odnosu Boga, Jevreja i Izraela… i naravno hrišćana.

Kakav je odnos Boga prema Jevrejima?

Jevreji su jedini narod na zemlji stvoren suverenom voljom Gospoda Boga.

Mada je tačno da Gospod umnožava narode i zatire ih (Jov 12:23), vlada nad kraljevstvima zemaljskim (Dan. 5:21), postavlja i skida vladare (Dan. 2:21), ipak Jevreji su jedini narod u čijem stvaranju je imao neposredan i očigledan uticaj.

“I reče Mojsije i sveštenici Leviti svemu Izrailju govoreći: Pazi i čuj Izrailju, danas si postao narod Gospoda Boga svog.” (5. Moj. 27:9)

“Da te danas postavi sebi za narod i da ti On bude Bog, kao što ti je rekao i kao što se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu.” (5. Moj. 29:13)

“Jer Gospod neće ostaviti narod svoj radi velikog imena svog; jer Gospodu bi volja da vas učini svojim narodom.” (1. Sam. 12:22)

Već iz prvih glava Biblije se može videti da je Bog imao izabrane pojedince, potom porodice i na kraju plemena koja su postala narod iz koga je trebao da se rodi Njegov Sin po telu. Ovo Gospod nije učinio ni sa jednim drugim narodom.
Božji zaveti sa Jevrejima su večni i bezuslovni

Veoma je interesantno da je izraz Novi zavet veoma neprecizan prevod kaine diatheke sa Grčkog jezika, a što promiče većini čitalaca. U Grčkom se novi kaže – neos, i označava ono što je novo, a ranije nije postojalo. Nasuprot tome, kaine ne znači – novo, već ono što je već postojalo, ali je sada obnovljeno. Tako u stvari, prevod kaine diatheke treba da bude – Obnovljeni zavet. Stari, koji je zbog neverstva i greha – pokvaren obnovljen je, ali sada na nešto izmenjenim osnovama. Nema više volujske i jareće krvi za očišćenje greha, umesto nje je krv Sina Božijeg; nejevrejima je takođe zagarantovano spasenje verom i pridodati su Božjem narodu. On time produžava svoje trajanje i odatle dolazi smisao – večan.

“Ako sinovi njegovi ostave zakon moj, i ne uzidu u zapovestima mojim; Ako pogaze uredbe moje, i zapovesti moje ne sačuvaju, Onda ću ih pokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo; Ali milosti svoje neću uzeti od njega, niti ću prevrnuti istinom svojom; Neću pogaziti zavet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći. Jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu? Seme će njegovo trajati doveka, i presto njegov kao sunce preda mnom; On će stajati uvek kao mesec i verni svedok u oblacima.” (Ps. 89:30-37)

“Ovako veli Gospod: Ako možete ukinuti zavet moj za dan i zavet moj za noć da ne bude dana ni noći na vreme, Onda će se ukinuti i moj zavet s Davidom, slugom mojim, da nema sina koji bi carovao na prestolu njegovom, i s Levitima sveštenicima slugama mojim.” (Jer. 33:20-21)

Kao što vidimo, dan i noć se još uvek izmenjuju. Ako je ovo istina, onda je dakle istina i da su Božji zaveti sa Jevrejima još uvek na snazi.

Postoje propovedi pre nekih dvadesetak godina o duhovnom obnovljenju Izraela kome će prethoditi obnovljenje jevrejske državnosti. Mada je Izrael već postojao u svojim biblijskim granicama, prihvatanje Isusa kao Mesije i Izbavitelja od strane Jevreja je izgledalo nestvarno ili bar kao daleka budućnost. Situacija je prilično podsećala na stanje pre Drugog svetskog rata, kada su malobrojni prorokovali sa propovedaonica da će Bog ponovo uspostaviti jevrejsku državu, na šta se sumnjičavo odmahivalo glavom. Teološki pogled po kome je Crkva zamenila Izrael, a hrišćani Jevreje je bio tako čvrsto uvrežen da se takva izjava smatrala maltene bogohulnom. Kada su mlade Ujedinjene nacije 1948. godine izglasale deklaraciju kojom je uspostavljena podela Palestine na jevrejski i arapski deo, a odmah potom proglašena država Izrael, svi su ostali bez reči. Božje čudo je bilo očigledno i neporecivo. A onda, posle Šestodnevnog rata 1967. kada je Jerusalim oslobođen i granice proširene do Jordana i ceo Sinaj osvojen, izgledalo je kao da je povratak Hrista pitanje časa, samo – nije bilo verujućih Jevreja, ili je bar tako izgledalo.

U međuvremenu, nekako paralelno sa rastom cionističkog pokreta koji je težio uspostavljanju doma za Jevreje i narastajuće političke klime koja je tome pogodovala, naročito posle rata kada su užasi nacizma postali očigledni, bujalo je i duhovno seme duboko skriveno od površnih pogleda. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka Bog je počeo da otkriva istinu o Svome sinu sve većem broju Jevreja. To više nisu bili samo pojedinačni slučajevi, u Berlinu je uoči holokausta bilo oko četrdesetak zajednica sačinjenih gotovo isključivo od verujućih “iz obrezanja”. Međutim, sve je to bilo sporadično i nije privlačilo pažnju. Prava promena je nastala početkom sedamdesetih godina kada se desilo strahovito probuđenje. Najpre desetine, a potom stotine, pa hiljade Jevreja su počele da prihvataju Isusa kao Mesiju i Spasitelja Izraela. Danas se njihov broj procenjuje na bar tri stotine hiljada u Americi, Kanadi, Evropi i Izraelu! I taj broj svakodnevno raste. Pred našim očima se gotovo svakodnevno ispunjavaju drevna proroštva. Naš naraštaj bi vrlo lako mogao biti onaj koji će posvedočiti povratak Isusa Hrista, Mesije i Izbavitelja.

Međutim, sve ovo kao da ne dopire do svesti ogromne većine hrišćana. Recimo, “Svetski savet crkava” koji okuplja sve veće i vodeće denominacije u Evropi i svetu (ne i u Americi) već godinama uporno predvodi anti-Izraelsku kampanju i zalaže se okončanje “nezakonite okupacije palestinskih teritorija od strane Izraela”. Veliki broj jugoslovenskih crkava su članovi ovog saveta i potpisnici istih dokumenata. Interesantno je i tužno posmatrati kako religiozni svet ponovo srlja u slepu i otvorenu mržnju prema onima kojima je Sin Božji prvo došao. Mada je i to deo Božje promisli, ipak je teško ne osvrnuti se na razloge koji se najpre kriju u jevrejomrstvu preuzetom od grčko-rimske kulture i brižno negovanom od strane istorijskog hrišćanstva, kao i nekritičkom prihvatanju istog od strane protestantizma. Mada se mnogo toga takođe, može objasniti zanemarivanjem Svetog pisma, pa čak i teologijom zasnovanoj na otvorenom nepoštovanju Božje Reči, ima i onoga što definitivno zadire u oblast demonskog i satanskog uticaja. Jer, kako razumeti mizo-judaizam, ili mržnju prema Jevrejima među narodima sa kojima oni nikada nisu bili u istorijskom dodiru, kao na primer Japancima, ili u Australiji gde ih donedavno nije ni bilo? Ako se u našim srcima javlja odbojnost prema Jevrejima (naročito ako lično ne poznajemo ni jednoga, niti
nam je ikada naneo nepravdu ili oštetio nas) trebali bi da razmislimo, pod čijim smo uticajem i odakle to dolazi? Od Boga zasigurno ne.

Možda ne bi bilo zgoreg ukratko se podsetiti šta Biblija jasno govori o odnosu Boga, Jevreja i Izraela… i naravno hrišćana.

Izabrani su od Boga za naročitu svrhu

Izbor se sastoji samo u ispunjenju naročite svrhe koju Gospod ima za njih, a što drugima već prema svojoj promisli nije poverio. Kao što se iz sledećih stihova može videti.

“A Gospod se tebi danas zarekao da ćeš mu biti narod osobit, kao što ti je govorio, da bi držao sve zapovesti Njegove; I da će te podignuti nad sve narode, koje je stvorio hvalom, imenom i slavom, da budeš narod svet Gospodu Bogu svom, kao što ti je govorio.” (5. Moj. 26:18-19)

“Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svom, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji.” (5. Moj. 7:6)

“… s obzirom na izbor Bog ih voli zbog otaca. Jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove i poziv.” (Rim. 11:29 Čarnić)

Božji izbor se često od strane nejevreja pogrešno shvata kao favorizovanje Jevreja od strane Boga, što u opšte nije tačno, jer pred Bogom nema povlašćene nacije. Njima su povereni odgovornost i poziv na pokornost zapovestima i svetost (Ps. 147:19-20), Sveta Pisma (Rim. 3:2) i darovi za koje se Gospod ne kaje, to jest neće promeniti mišljenje i poveriti ih drugima.
Zenica su Njegovog oka

Sledeći stih predstavlja proroštvo o poslednjim danima. Bilo bi dobro pročitati ceo odlomak (Zah. 2:1-13), jer jasno govori o vremenu posle razorenja Drugog hrama i izgnanstva Jevreja koje ga je pratilo.

“Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas opleniše; jer ko tiče u vas, tiče u zenicu oka Njegovog.” (Zah. 2:8 )

Prethodni stih se ne odnosi generalno na sve hrišćane, kako se to popularno i pogrešno smatra, a što je iz celog teksta više nego očigledno. Trebalo bi ovo imati na umu kada se nanosi bol i patnja Jevrejima, jer se u stvari nanosi bol i patnja Bogu za šta će uslediti Njegov odgovor.
Voljeni su od Boga…

Gospod kaže kroz proroka Jeremiju, “Ljubim te ljubavlju večnom…” svome narodu. Njegova ljubav je večna, bezuslovna i neprolazna. Stoga i nastavlja, “…zato ti jednako činim milost.” (Jer. 31:3). Da li se ovo izmenilo u Novom zavetu?

“… Bog ih voli.” (Rim. 11:28 Čarnić)

Očigledno da nije.
…i nisu od Njega odbačeni,

Teško je pojmiti kako je moguće da su mnogi hrišćani kroz vekove, a i danas tumačili i tumače sledeće stihove upravo suprotno od onoga što oni jasno govore, a to je da Jevreji – nisu odbačeni od Boga?

“Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog. Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna.” (Rim. 11:1-2)

“Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.” (Rim. 11:11)

Smisao predhodnih stihova je jasan, da je Bog zaista i to potpuno odbacio svoj narod onda bi i on sam, Pavle, bio odbačen. Znači, ne radi se o odbačenosti, već o pogrešci i slepilu koje im je palo u deo radi spasenja neznabožaca. A Pismo kaže da slepome ne treba podmetati nogu, ili gluvoga psovati, nego pokazati milost (3. Moj. 19:14), jer je to u direktnoj srazmeri sa našom ljubavlju prema Bogu (1. Jn. 5:2,3) i povlači blagoslov, ili kletvu sa sobom (5. Moj. 27:18).

“Ovako veli Gospod, koji daje sunce da svetli danju, i uredbe mesecu i zvezdama da svetle noću, koji raskida more i buče vali njegovi, kome je ime Gospod nad vojskama: Ako tih uredbi nestane ispred mene, govori Gospod, i seme će Izrailjevo prestati biti narod preda mnom na vek. Ovako veli Gospod: Ako se može izmeriti nebo gore i izvideti temelji zemaljski dole, tada ću i ja odbaciti sve seme Izrailjevo za sve što su učinili, veli Gospod.” (Jer. 31:35-37)

Vredi li reći da se Božji zakoni koji vladaju u prirodi nisu izmenili za zadnjih dve hiljade godina? Ako jesu, onda je i Gospod odbacio Jevreje kao narod.
Od svih naroda na zemlji Bog je Jevreje izabrao za svoje nasledstvo

Narednih nekoliko stihova su veoma zanimljivi, jer daju kako proročku perspektivu, tako i pogled na odnos Boga prema Jevrejima u ukupnom planu spasenja.

“Blago narodu, kome je Bog Gospod, plemenu, koje je On izabrao sebi za nasleđe.” (Ps. 33:12)

“I od dojilica dovede ga da pase narod Njegov, Jakova, i nasledstvo Njegovo, Izrailja.” (Ps. 78:71)

“I biće poznat Gospod Misircima, i poznaće Misirci Gospoda u to vreme, i služiće Mu žrtvama i darovima, i zavetovaće zavete Gospodu, i izvršavaće. Tako će Gospod udariti Misir, i udarivši isceliće, jer će se obratiti ka Gospodu, umoliće Mu se, i isceliće ih. U to će vreme biti put iz Misira u Asirsku, i Asirac će ići u Misir i Misirac u Asirsku, i služiće Gospodu Misirci s Asircima. U to će vreme Izrailj biti treći s Misircima i Asircima, i biće blagoslov posred zemlje. Jer će ih blagosloviti Gospod nad vojskama govoreći: Da je blagosloven moj narod misirski i asirski, delo ruku mojih, i nasledstvo moje, Izrailj.” (Isa. 19: 21-25)

Iako su svi narodi koji Ga veruju “moj narod”, Jevreji su ne samo Njegov narod, već i “nasledstvo moje”, Njegova lična svojina.
II. ODNOS BOGA PREMA IZRAELU

Obećana zemlja ili zemlja Izraelova je oduvek imala značajno mesto u odnosu Boga i sa Jevrejima. Mada vrlo često Izrael u Pismu označava narod, Gospod takođe ima na umu i fizičku, geografsku lokaciju koja je vezana za Njegove zavete i obećanja. Tamo će se Hrist vratiti i iz Jerusalima vladati nad svim narodima (Otk. 21:22). Jasno je da se u Božjim očima ništa nije izmenilo i da je Zavet sa Jevrejima Vecan i bezuslovan. Pozdrav !

pavles (citat):Poslano 02/10/2013 u 22:56 | Kao odgovor na Ivan Maslovara.

Ma niko kao Jevreji, dobrice prave, a zli svijet ih mrzi i proganja. Simpatična priča, nedostaje samo obraćenje Bogu. Kad upoznamo makar jednog Jevreja koji je zaista obraćen (ne kažem da ih nema), posvetićemo mu jednu stranicu na sajtu. Do tada bez jeftine demagogije PLEASE. Inače radiće jedna nepopularna sprava.

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 01:48 | Kao odgovor na ZdravkoV.

Bog se lično zakleo da će zaštititi Izrael

Cela istorija jevrejskog naroda je prepuna uspona i padova, robovanja, izgnanstava, povrataka i izbavljenja. Bez obzira na duhovno stanje svog naroda, Bog ih je iznova i iznova vraćao u njihovu zemlju i ratovao protiv njihovih neprijatelja i mrzitelja, znacima i čudima.

“Pustiću strah svoj pred tobom, i uplašiću svaki narod na koji dođeš, i obratiću k tebi pleći svih neprijatelja tvojih. Poslaću i stršljene pred tobom, da teraju Jeveje, Hananeje i Heteje ispred tebe.” (2. Moj. 23:27-28)

“Daće ti Gospod neprijatelje tvoje koji ustanu na te da ih biješ; jednim će putem doći na te, a na sedam će puteva bežati od tebe.” (5. Moj. 28:7)

“Evo, ja ću učiniti Jerusalim čašom za opijanje svim narodima unaokolo, koji će opsesti Jerusalim ratujući na Judu. I u taj ću dan učiniti Jerusalim teškim kamenom svim narodima; koji ga god budu hteli dignuti, satrće se, ako bi se i svi narodi zemaljski sabrali na nj. U taj ću dan, govori Gospod, učiniti da svi konji budu plašljivi i svi konjanici bezumni; i otvoriću oči svoje na dom Judin, i oslepiću sve konje narodima. Te će govoriti glavari Judini u srcu svom: jaki su mi stanovnici jerusalimski Gospodom nad vojskama, Bogom svojim. U onaj ću dan učiniti da glavari Judini budu kao ognjište u drvima i kao luč zapaljen u snopovima, te će proždreti i nadesno i nalevo sve narode unaokolo, a Jerusalim će još ostati na svom mestu, u Jerusalimu. I Gospod će sačuvati šatore Judine najpre, da se ne diže nad Judom slava doma Davidovog i slava stanovnika jerusalimskih. U onaj će dan Gospod zaklanjati stanovnike jerusalimske, i najslabiji među njima biće u taj dan kao David, i dom će Davidov biti kao Bog, kao anđeo Gospodnji pred njima. I u taj dan tražiću da istrebim sve narode koji dođu na Jerusalim…” (Zah. 12:2-10)

“Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeće se i plen jakome oteće se, jer ću se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja ću izbaviti; I koji ti krivo čine, nahraniću ih njihovim mesom i opiće se svojom krvlju kao novim vinom; i poznaće svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.” (Isa. 49:25-26)

U zadnjih pedeset godina Izrael je bio napadnut pet puta od kudikamo nadmoćnijeg nepriatelja i svih pet puta pobedio. Poznati su slučajevi koji se ne mogu drugačije objasniti, nego kao direktan upliv Božje ruke. Za vreme borbi na Sinaju tokom Šestodnevnog rata su dobro ukopani Egipćani čuli i videli približavanje izraelske armije kako nadire uz pratnju stotina tenkova i bežali glavom bez obzira, a da u toj oblasti nije bilo ni jednog jedinog izraelskog vojnika! Ili, prilikom prebrojavanja odreda dešavalo se da su izraelski oficiri pronalazili vojnika više koji je, na pitanje ko je odgovarao sa “Ja sam vojnik vojske nebeske!” Ovakvih i sličnih slučajeva je bilo mnogo.
Ko napadne Jevreje će pašće pod Božju osudu

Bog je rekao Avramu i kasnije više puta to isto ponovio njegovim potomcima:

“… prokleću one koji tebe usproklinju …” (1. Moj. 12:3)

U Mateju se nalazi veoma interesantan odlomak u kome Isus Hrist, govoreći narodima sveta sabranim pred Sobom, naziva Jevreje svojom “malom braćom”.

“I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste. Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me; Gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obiđoste me. Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te? Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste. I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.” (Mt. 25:40-46)

Bez obzira na univerzalnu primenu ovih stihova na sve verne koji su pravedni u Njegovim očima, ima više od jednog primera koji upućuju da se u užem smislu to može tumačiti kao o Jevrejima. Uporedi sa Jevrejima 2:12-16 gde kaže, “‘Objaviću tvoje ime svojoj braći, usred skupštine hvaliću te…’ Ne prima se, naime, anđela, nego se prima Avraamova semena. Stoga je bilo potrebno da u svemu bude sličan braći.” (Čarnić)
III. O JEVREJIMA I IZRAELU U POSLEDNJIM DANIMA

Naredni odlomci predstavljaju celu seriju ispunjenih proročanstava koja su više nego zapanjujuća. Još više zapanjuje da su široki slojevi hrišćana gotovo potpuno nesvesni onoga što se dešava i nesposobni da vide da se reči Pisma ispunjavaju slovo po slovo pred njihovom ocima.

Jevreji će se vratiti u zemlju Izraelovu

1948. godine je proglašena država Izrael po prvi put posle devetnaest vekova, kao dom i utočište jevrejskom narodu i to na tlu na kome se i istorijski nalazila. Kada se zna da je Hitler razmišljao da Jevreje protera na Madagaskar i tamo im omogući zasebnu državu, a Staljin planirao da ih sve protera u azijske oblasti Sovjetskog saveza, sledeći stihovi zvuče neverovatno.

“U to ću vreme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu šta je razvaljeno, i opet ću ga sagraditi kao što je bio pre, da bi nasledili ostatak edomski i sve narode na koje se priziva ime moje, govori Gospod, koji čini ovo. Evo, idu dani, govori Gospod, kad će orač stizati žeteoca, i koji gazi grožđe sejača, i gore će kapati slatkim vinom, a svi će se humovi rastapati. I povratiću roblje naroda svog Izrailja, i opet će sagraditi puste gradove i naseliće se, i nasadiće vinograde i piti vino iz njih, i načiniće vrtove i jesti rod iz njih. I posadiću ih u zemlji njihovoj, i neće se više iščupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod Bog tvoj.” (Amos 9:11-15)

Bog se očigledno nije slagao sa zamislima svetskih vladara. Uistinu, pusti gradovi i sela koji su napušteni ležali stotinama godina su sada ponovo naseljeni. Pa, čija je reč ostala, reč ljudi, ili Reč živoga Boga?
Narodi će im pomoći da se vrate u svoj dom

Političke odluke Generalne konferencije Ujedinjenih nacija, kao i finasijska i materijalna pomoć Evrope i Amerike posle Drugog svetskog rata su svakako odigrale značajnu ulogu u uspostavljanju i opstanku mladog Izraela. I dok Biblija takvu pomoć naroda proriče, oni koji se protive njegovom postojanju to nazivaju veštačkim održavanjem jevrejske države.

“Ovako veli Gospod Gospod: Evo, podignuću ruku svoju k narodima, i k plemenima ću podignuti zastavu svoju, i doneće sinove tvoje u naručju, i kćeri tvoje na ramenima će se nositi.” (Isa. 49:22)
Vratiće se radujući se uprkos poteškoćama

Nastanak Izraela je usledio po stravičnom istrebljenju evropskih Jevreja i njihovom progonu širom sveta. Ni naseljavanje nije išlo lako, jer se odvijalo uprkos siromaštvu, stalnoj opasnosti od ratova sa arapskim susedima i negostoljubivosti samog tla na kome se ono odvijalo. Ipak, Jevreji su se vraćali i vraćaju se sa pesmom i suzama radosti.

“Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dođu u Sion pevajući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a žalost i uzdisanje neka beži.” (Isa. 51:11)
Izrael će postati poljoprivredno čudo

Tlo u Izraelu je ispošćeno vekovnim ekstenzivnim stočarstvom koje su Arapi tamo praktikovali po svome dolasku i još i danas praktikuju. Ovce i koze su bukvalno ogolele brda i uništile šume koje su tamo nekada postojale i celu zemlju pretvorile u sivu pustinju sa tek po kojim busenom trave ovde-onde. Priobalne oblasti su peskovite, a krajevi oko malobrojnih reka močvarni i malarični. Sve jedno, jevrejski doseljenici su se upravo naseljavali u takvim negostoljubivim oblastima, isušivali močvare, a od peščanih dina pravili zelene oaze. Svi krajevi Izraela koji su pod njegovom direktnom upravom su zeleni i svedočanstvo poljoprivrednog čuda o kome Pismo i govori. Oblasti u kojima žive Arapi su i dalje go pesak i kamen na kamenu.

“Jer će Gospod utešiti Sion, utešiće sve razvaline njegove, i pustinju njegovu učiniće da bude kao Edem i pustoš njegova kao vrt Gospodnji, radost će se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pevanje.” (Isa. 22:6)

“Otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno, i suvu zemlju u izvore vodene. Posadiću u pustinji kedar, sitim, mirtu i maslinu; posadiću u pustoj zemlji jelu, brest i šimšir.” (Isa. 41:18-19)

Od samih početaka doseljenici su pošumljavali goleti i sadili travu otpornu na suvu klimu koja tamo vlada. Ta praksa se ni danas ne napušta uprkos namernom sečenju mladica od strane Arapa i požara koje oni izazivaju.

“Evo, idu dani, govori Gospod, kad će orač stizati žeteoca, i koji gazi grožđe sejača, i gore će kapati slatkim vinom, a svi će se humovi rastapati.” (Amos 9:13)

Zahvaljujući pogodnoj klimi i pažljivom navodnjavanju, postižu se i dve do tri žetve godišnje. Izrael je jedan od najvećih svetskih proizvođača limuna i pomorandži.
Jerusalim će biti vraćen Jevrejima

1967. kada su udružene snage Arapske lige napale Izrael, najveći broj žrtava među izraelskim vojnicima, njih oko šest stotina, su pale oslobađajući Jerusalim. Vekovni vapaj i zakletva svih prethodnih generacija: “Le šana ha-ba be-Jerušalajim” – iduće godine u Jerusalimu, je došla do svoga ispunjenja.

“Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.” (Luka 21:24)

Ovo je znak da se vremena neznabožaca bliže kraju!
Sav će Izrael biti spasen

Božje isčekivanje je upravljeno ka izbavljenju Njegovog naroda. To će biti duhovni preporod i povratak Bogu celog naroda. U ovom trenutku većina Izraelaca, njih 60-80 posto nisu uopšte religiozni i prema jevrejstvu se odnose kao prema tradiciji koju dele sa ostalima, ili neophodnosti zbog zajedničkog porekla i istorije progonstava.

“Jer vam, braćo, neću zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca koliko treba. I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.” (Rim. 11:25-26)

I dok Pavle upućuje da je duhovno slepilo privremeno, deo Božjeg plana da dovede neznabošce k’ sebi, istorijska Crkva i hrišćanstvo su sve učinili da upravo ponosom, mržnjom i progonstvima to slepilo prodube i opravdaju ga među Jevrejima. Međutim, Bog ima drugačije namere, On želi da sav Izrael bude spasen. Ako smo nešto mogli da naučimo iz prethodnih proroštava, onda bi trebalo da verujemo da je i ovo na putu ispunjenja. Neka nam služi kao opomena da svakoga dana stotine Jevreja ponovo prilaze Bogu verujući da je Isus njihov Mesija i Izbavitelj. U Izraelu broj zajednica sačinjenih isključivo od verujućih iz obrezanja je u neprestanom porastu, tako da su i njihove vlasti pokušale da zakonom zabrane prelazak Jevreja u hrišćanstvo.
Svi narodi će se klanjati Bogu i Hristu u Jerusalimu

Ovo proroštvo je još uvek stvar budućnosti i verujem da mnogi očekuju njegovo ispunjenje sa radošću. Samo, Jerusalim u narednim stihovima nije simbolično ime za Vatikan, Konstantinopolj, Hilandar,Vašington, ili središte bilo koje hrišćanske organizacije, grupe, ili pokreta.

“Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Sion velikom revnošću, i velikim gnevom revnujem za nj. Ovako veli Gospod: Vratih se u Sion i naselih se usred Jerusalima, i Jerusalim će se zvati grad istiniti, i gora Gospoda nad vojskama sveta gora.” (Zah. 8:2-3)

“I ko god ostane od svih naroda koji dođu na Jerusalim, svak će dolaziti od godine do godine da se pokloni caru Gospodu nad vojskama i da praznuje praznik senica.” (Zah. 14:6)

Reč Gospodnja proroku Zahariji kaže, “…a Jerusalim će još ostati na svom mestu, u Jerusalimu”, a ne ovde, ili tamo. Dakle, sudbina i budućnost hrišćana je neraskidivo vezana za Jevreje i Izrael.
IV. O ODNOSU HRIŠĆANA PREMA JEVREJIMA I IZRAELU

Pogledajmo na kraju šta Pismo kaže o stavu hrišćana prema Njegovom “nasledstvu”. Ne zaboravimo da ćemo zajedno sa njima deliti mesto na novoj zemlji i novom nebu koje će Gospod Bog stvoriti i da ono što sledi su Njegove zapovesti i očekivanja specifično namenjena dozvanima iz neobrezanja, nejevrejima koji su Njegov narod.
Ljudi i narodi koji blagosiljaju Izrael će imati Božji blagoslov i uživaće Božju naklonost

Božje srce se nije izmenilo od vremena Avrama do danas. Njegova Reč je još uvek na snazi i važi za sve one na koje se priziva Njegovo ime.

“Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.” (1. Moj. 12:3)

Kako se ovaj blagoslov ogleda u praksi neka pokažu sledeći stihovi.

“A sluga jednoga kapetana – koga je on cenio – beše bolestan na umoru. Čuvši za Isusa posla k njemu judejske starešine moleći ga da dođe i izleči njegovog slugu. A kad oni dođoše Isusu, moljahu ga usrdno govoreći: zaslužuje da mu to učiniš; jer voli naš narod i podigao nam je sinagogu.”

“… I kad su se izaslanici vratili kući, nađoše slugu zdrava.” (Lk. 7:1-5, 10 Čarnić)

Blagoslov nije samo molitva upućena Bogu, već i aktivan stav ljubavi, milosti i dobročinstva prema Jevrejima kao Njegovom narodu, što se može videti iz predhodnog odlomka. Kako je ovo daleko od osuda, izliva mržnje i gorčine, kao i svesne zlobe i progonstava!
Hrišćanima je zapoveđeno da se mole za “mir Jerusalima”…

“Ištite mira Jerusalimu; neka bude dobro onima koji ljube Tebe!” (Psa. 122:6)
…i teše “moj narod”

“Tešite, tešite narod moj, govori Bog vaš.” (Isa. 40:1)

Ko da teši? Jevreji sami sebe? Ne, nego verni iz neobrezanja – oni kojima je Gospod uistinu Bog će to i činiti. Zašto? Za sve patnje kako one kroz koje ih je Bog proveo, tako i one koje su im hrišćani i narodi sveta naneli mimo Božje volje. “Gle, biće ih koji će se sabirati na te, ali neće biti od mene; koji se god saberu na te, pašće.” (Isa. 54:15).

Ali, umesto da teše Njegov narod, oni su ga mučili i kinjili, i time su u stvari, sebe doveli do pada. O, da bi Bog dao svojoj deci iz neobrezanja da progledaju i shvate koliko su nepravdi učinili Njegovim ovčicama iz “ovog” tora (Jvn. 10:16) i koliko su kletve na sebe navukli!
Umesto zaključka

Crkva je u mnogome zanemarila, pa i potpuno okrenula leđa onome što Sveto pismo uči i upućuje u pogledu odnosa vernih u Hristu iz neobrezanja prema Izraelu i Jevrejima i time se direktno suprotstavila Gospodu. Umesto vernosti Božjoj Reči, vekovima su preovladavali prezir i mržnja koji i dan danas tinjaju u srcima i svesti mnogih. Dug je put do pomirenja, a njemu valja da prethodi duboko pokajanje i vapaj Bogu i Njegovom narodu za oproštenjem. Na nama je da načinimo prvi korak i njime verno nastavimo.

Naham, naham ami!
Tešite, tešite moj narod!
(Isa. 40:1)

Ša'alu šalom Jerušalajim!
Molite se za mir Jerusalima!
(Psa. 122:6)

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 01:57 | Kao odgovor na ZdravkoV.

Hrišćanima je zapoveđeno da se mole za “mir Jerusalima”…

“Ištite mira Jerusalimu; neka bude dobro onima koji ljube Tebe!” (Psa. 122:6)
…i teše “moj narod”

“Tešite, tešite narod moj, govori Bog vaš.” (Isa. 40:1)

Ko da teši? Jevreji sami sebe? Ne, nego verni iz neobrezanja – oni kojima je Gospod uistinu Bog će to i činiti. Zašto? Za sve patnje kako one kroz koje ih je Bog proveo, tako i one koje su im hrišćani i narodi sveta naneli mimo Božje volje. “Gle, biće ih koji će se sabirati na te, ali neće biti od mene; koji se god saberu na te, pašće.” (Isa. 54:15).

Ali, umesto da teše Njegov narod, oni su ga mučili i kinjili, i time su u stvari, sebe doveli do pada. O, da bi Bog dao svojoj deci iz neobrezanja da progledaju i shvate koliko su nepravdi učinili Njegovim ovčicama iz “ovog” tora (Jvn. 10:16) i koliko su kletve na sebe navukli!
Umesto zaključka

Crkva je u mnogome zanemarila, pa i potpuno okrenula leđa onome što Sveto pismo uči i upućuje u pogledu odnosa vernih u Hristu iz neobrezanja prema Izraelu i Jevrejima i time se direktno suprotstavila Gospodu. Umesto vernosti Božjoj Reči, vekovima su preovladavali prezir i mržnja koji i dan danas tinjaju u srcima i svesti mnogih. Dug je put do pomirenja, a njemu valja da prethodi duboko pokajanje i vapaj Bogu i Njegovom narodu za oproštenjem. Na nama je da načinimo prvi korak i njime verno nastavimo.

Naham, naham ami!
Tešite, tešite moj narod!
(Isa. 40:1)

Ša'alu šalom Jerušalajim!
Molite se za mir Jerusalima!
(Psa. 122:6)

pavles (citat):Poslano 03/10/2013 u 12:31 | Kao odgovor na Ivan Maslovara.

Dobro, Jevreji su vječni, imaju najbolju porodicu, niko osim njih ne može razumjeti pitanje Mesije jer je “previše složeno” za ostale narode, Miroljub Petrović je najveći junak posle Mojsija, itd… Nego u međuvremenu bolje razmisli šta će biti kad se probudite. Jel ti misliš da imamo vremena za tvoje spamovanje? Evo izreklamiraću ti sajt pa koga interesuju te priče, neka ide tamo ili kod vojvode na CPS:
http://dobriljudi.info

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 02:53 | Kao odgovor na pavles.

Postovani pavales, ti mozes da kritikujes, da se ne slazes, ali ako budes bio nepristojan, videcu iz cije kuhinje dolazis. To za Jevreje ti i nije neka kritika jer obracenih Jevreja zaista ima puno, nemoj da si neposten. Slobodno iznesi argumente i pokazi da sam u zabludi, ako imas takve argumente.

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 13:21 | Kao odgovor na ZdravkoV.

Poštovani Zdravko kako mi mozes objasniti naredne stihove pošto se Bog lično zakleo da će zaštititi Izrael ?

Prvi tekst o obnavljanju drzave Izrael, u poslednjim vremenima, spominje Mojsije koji kaze da kada Bog bude razjurio Jevreje po celom svetu zbog njihovog greha, i kada bude od njihove zemlje napravio pustinju, onda ce, u poslednjim vremenima, oni da se obrate Bogu i da ce Bog ponovo da ih okupi u zemlju njihovih predaka.

Dalje kroz sve prorocke knjige Tanaha govori se o tom velikom dogadjaju. Ono sto bi hriscanima trebalo da bude veoma jasno i prepoznatljivo, jesu prorocanstva iz Otkrivenja. Na primer, i 11. poglavlju se govori o tome da ce u poslednjim vremenima neznabosci oskvrniti Sveti Grad, a postoji samo jedan Sveti Grad u Bibliji, a to je Jerusalim.

Takodje, u istom poglavlju se jasno kaze koji je to “Sveti Grad”, i kaze se da je to “grad u kojem je i nas Gospod bio razapet”. Takodje se u istom poglavlju kaze da ce “neznabosci gaziti crkvu Bozju”. Koju “crkvu Bozju” ce gaziti? Cak se jasno spominje “porta”, “oltar”. Postoji samo jedna crkva, odnosno Hram u Bibliji, sa portom, oltarom itd.

Takodje se za poslednje vreme spominje “ukidanje zrtve svagdasnje”, i to se jasno spominje za sam kraj istorije, u prorocanstvima iz 11. i 12. poglavlja Danila. Svako ko malo poznaje Bibliju zna sta je “tamid” ili “zrtva svagdasnja”. To je zrtva koja se prinosi u Hramu ujutru i uvece, najvaznija zrtva, zrtva za ceo narod. Dakle, mali rog ce “ukinuti zrtvu svagdasnju”, a to ne moze da uradi ako nema Hrama i prinosenja te zrtve. I posle svega ovoga dodju liberalni hriscani da mudruju kako je to sve simbolika i kako tu nista nije doslovno. Pa po toj nakaradnoj filozofiji ni Hrisov dolazak onda nije doslovan. Ni Stvaranje ni Potop nisu doslovni

Cela istorija jevrejskog naroda je prepuna uspona i padova, robovanja, izgnanstava, povrataka i izbavljenja. Bez obzira na duhovno stanje svog naroda, Bog ih je iznova i iznova vraćao u njihovu zemlju i ratovao protiv njihovih neprijatelja i mrzitelja, znacima i čudima.

“Pustiću strah svoj pred tobom, i uplašiću svaki narod na koji dođeš, i obratiću k tebi pleći svih neprijatelja tvojih. Poslaću i stršljene pred tobom, da teraju Jeveje, Hananeje i Heteje ispred tebe.” (2. Moj. 23:27-28)

“Daće ti Gospod neprijatelje tvoje koji ustanu na te da ih biješ; jednim će putem doći na te, a na sedam će puteva bežati od tebe.” (5. Moj. 28:7)

“Evo, ja ću učiniti Jerusalim čašom za opijanje svim narodima unaokolo, koji će opsesti Jerusalim ratujući na Judu. I u taj ću dan učiniti Jerusalim teškim kamenom svim narodima; koji ga god budu hteli dignuti, satrće se, ako bi se i svi narodi zemaljski sabrali na nj. U taj ću dan, govori Gospod, učiniti da svi konji budu plašljivi i svi konjanici bezumni; i otvoriću oči svoje na dom Judin, i oslepiću sve konje narodima. Te će govoriti glavari Judini u srcu svom: jaki su mi stanovnici jerusalimski Gospodom nad vojskama, Bogom svojim. U onaj ću dan učiniti da glavari Judini budu kao ognjište u drvima i kao luč zapaljen u snopovima, te će proždreti i nadesno i nalevo sve narode unaokolo, a Jerusalim će još ostati na svom mestu, u Jerusalimu. I Gospod će sačuvati šatore Judine najpre, da se ne diže nad Judom slava doma Davidovog i slava stanovnika jerusalimskih. U onaj će dan Gospod zaklanjati stanovnike jerusalimske, i najslabiji među njima biće u taj dan kao David, i dom će Davidov biti kao Bog, kao anđeo Gospodnji pred njima. I u taj dan tražiću da istrebim sve narode koji dođu na Jerusalim…” (Zah. 12:2-10)

“Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeće se i plen jakome oteće se, jer ću se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja ću izbaviti; I koji ti krivo čine, nahraniću ih njihovim mesom i opiće se svojom krvlju kao novim vinom; i poznaće svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.” (Isa. 49:25-26)

U zadnjih pedeset godina Izrael je bio napadnut pet puta od kudikamo nadmoćnijeg nepriatelja i svih pet puta pobedio. Poznati su slučajevi koji se ne mogu drugačije objasniti, nego kao direktan upliv Božje ruke. Za vreme borbi na Sinaju tokom Šestodnevnog rata su dobro ukopani Egipćani čuli i videli približavanje izraelske armije kako nadire uz pratnju stotina tenkova i bežali glavom bez obzira, a da u toj oblasti nije bilo ni jednog jedinog izraelskog vojnika! Ili, prilikom prebrojavanja odreda dešavalo se da su izraelski oficiri pronalazili vojnika više koji je, na pitanje ko je odgovarao sa “Ja sam vojnik vojske nebeske!” Ovakvih i sličnih slučajeva je bilo mnogo.

Dalje kako mi mozes objasni sledece, U Bibliji se kaze ko napadne Jevreje će pašće pod Božju osudu

Bog je rekao Avramu i kasnije više puta to isto ponovio njegovim potomcima:

“… prokleću one koji tebe usproklinju …” (1. Moj. 12:3)

U Mateju se nalazi veoma interesantan odlomak u kome Isus Hrist, govoreći narodima sveta sabranim pred Sobom, naziva Jevreje svojom “malom braćom”.

“I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste. Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me; Gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obiđoste me. Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te? Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste. I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.” (Mt. 25:40-46)

Bez obzira na univerzalnu primenu ovih stihova na sve verne koji su pravedni u Njegovim očima, ima više od jednog primera koji upućuju da se u užem smislu to može tumačiti kao o Jevrejima. Uporedi sa Jevrejima 2:12-16 gde kaže, “‘Objaviću tvoje ime svojoj braći, usred skupštine hvaliću te…’ Ne prima se, naime, anđela, nego se prima Avraamova semena. Stoga je bilo potrebno da u svemu bude sličan braći.” (Čarnić)

Ovo takodje da mi objasnis, U Bibliji se kaze da će narodi pomoći Jevrejima da se vrate u svoj dom

Političke odluke Generalne konferencije Ujedinjenih nacija, kao i finasijska i materijalna pomoć Evrope i Amerike posle Drugog svetskog rata su svakako odigrale značajnu ulogu u uspostavljanju i opstanku mladog Izraela. I dok Biblija takvu pomoć naroda proriče, oni koji se protive njegovom postojanju to nazivaju veštačkim održavanjem jevrejske države.

“Ovako veli Gospod Gospod: Evo, podignuću ruku svoju k narodima, i k plemenima ću podignuti zastavu svoju, i doneće sinove tvoje u naručju, i kćeri tvoje na ramenima će se nositi.” (Isa. 49:22) .Pa Vratiće se radujući se uprkos poteškoćama

Nastanak Izraela je usledio po stravičnom istrebljenju evropskih Jevreja i njihovom progonu širom sveta. Ni naseljavanje nije išlo lako, jer se odvijalo uprkos siromaštvu, stalnoj opasnosti od ratova sa arapskim susedima i negostoljubivosti samog tla na kome se ono odvijalo. Ipak, Jevreji su se vraćali i vraćaju se sa pesmom i suzama radosti.

“Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dođu u Sion pevajući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a žalost i uzdisanje neka beži.” (Isa. 51:11)

“Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.” (Luka 21:24) Ovo je znak da se vremena neznabožaca bliže kraju!

Pogledajmo na kraju šta Pismo kaže o stavu hrišćana prema Njegovom “nasledstvu”. Ne zaboravimo da ćemo zajedno sa njima deliti mesto na novoj zemlji i novom nebu koje će Gospod Bog stvoriti i da ono što sledi su Njegove zapovesti i očekivanja specifično namenjena dozvanima iz neobrezanja, nejevrejima koji su Njegov narod.
Ljudi i narodi koji blagosiljaju Izrael će imati Božji blagoslov i uživaće Božju naklonost

Božje srce se nije izmenilo od vremena Avrama do danas. Njegova Reč je još uvek na snazi i važi za sve one na koje se priziva Njegovo ime.

“Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.” (1. Moj. 12:3)

Kako se ovaj blagoslov ogleda u praksi neka pokažu sledeći stihovi.

“A sluga jednoga kapetana – koga je on cenio – beše bolestan na umoru. Čuvši za Isusa posla k njemu judejske starešine moleći ga da dođe i izleči njegovog slugu. A kad oni dođoše Isusu, moljahu ga usrdno govoreći: zaslužuje da mu to učiniš; jer voli naš narod i podigao nam je sinagogu.”

“… I kad su se izaslanici vratili kući, nađoše slugu zdrava.” (Lk. 7:1-5, 10 Čarnić)

Blagoslov nije samo molitva upućena Bogu, već i aktivan stav ljubavi, milosti i dobročinstva prema Jevrejima kao Njegovom narodu, što se može videti iz predhodnog odlomka. Kako je ovo daleko od osuda, izliva mržnje i gorčine, kao i svesne zlobe i progonstava!
Hrišćanima je zapoveđeno da se mole za “mir Jerusalima”…

“Ištite mira Jerusalimu; neka bude dobro onima koji ljube Tebe!” (Psa. 122:6)
…i teše “moj narod”

“Tešite, tešite narod moj, govori Bog vaš.” (Isa. 40:1)

Ko da teši? Jevreji sami sebe? Ne, nego verni iz neobrezanja – oni kojima je Gospod uistinu Bog će to i činiti. Zašto? Za sve patnje kako one kroz koje ih je Bog proveo, tako i one koje su im hrišćani i narodi sveta naneli mimo Božje volje. “Gle, biće ih koji će se sabirati na te, ali neće biti od mene; koji se god saberu na te, pašće.” (Isa. 54:15).

Ali, umesto da teše Njegov narod, oni su ga mučili i kinjili, i time su u stvari, sebe doveli do pada. O, da bi Bog dao svojoj deci iz neobrezanja da progledaju i shvate koliko su nepravdi učinili Njegovim ovčicama iz “ovog” tora (Jvn. 10:16) i koliko su kletve na sebe navukli!

Ljudi su zame,aro;o, pa i potpuno okrenula leđa onome što Sveto pismo uči i upućuje u pogledu odnosa vernih u Hristu iz neobrezanja prema Izraelu i Jevrejima i time se direktno suprotstavila Gospodu. Umesto vernosti Božjoj Reči, vekovima su preovladavali prezir i mržnja koji i dan danas tinjaju u srcima i svesti mnogih. Dug je put do pomirenja, a njemu valja da prethodi duboko pokajanje i vapaj Bogu i Njegovom narodu za oproštenjem. Na nama je da načinimo prvi korak i njime verno nastavimo.

Svi ljudi imaju Bozje darove, i ti darovi su karakterne osobine koje Bog koristi da bi delovao na druge ljude da budu bolji i ti ocigledno imas taj dar sudeci po tvom radu

Cenim zaista tvoj rad ali moram reci da si po ovom pitanju doso do skroz pogresno zakljucka a ako nije tako onda sam ja u velikoj zabludi. Veliki pozdrav Zdravko i Bog ti pomogo !

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 15:30 | Kao odgovor na pavles.

Postovani vidim da ste izbrisali moje postove koje se temelje na Bibliji i bas vidim da je kod kos bas popularna ta spreva za ciscenje. Ali bi samo da kazem kako mozemo prepoznati Laznog hrista od pravog Hrista. Hristos se prepoznaje na osnovu Mojsijevih i prorockih knjiga, tako da mogu da ga prepoznaju samo oni koji citaju pomenute knjige. Jedini koji citaju te knjige su Jevreji (i retki iz drugih naroda). Generacija Jevreja iz prvog veka nije citala Bibliju, nego je verovala svojim zabludelim religijskim vodjama, pa su grdno postradali, ali su njihove generacije ipak sacuvale dovoljno morala da opstanu. Sa druge strane, ostali narodi, posto ne citaju Bibliju, nema sanse da upoznaju Hrista (osim retkih pojedinaca koji citaju Bibliju), vec po istom obrascu stradanja veruju svojim zabludelim religijskim vodjama i idu u propast. Na osnovu biblijskih prorocanstava (koja ti nisi citao, a pravis se kao da jesi), sadasnja generacija Jevreja ce se susresti sa velikim nevoljama i bice prisiljeni da preispitaju svoje religijske stavove jer ce jasno shvatiti da samo Bog moze da ih izbavi. Posto oni jedini imaju neko znanje iz teologije, logicno je ono sto pise u Bibliji, a to je da ce se okrenuti svome Bogu i Njegovom Mesiji, i to ce biti mozda najveci dogadjaj u ljudskoj istoriji, koji ce podstaci mnoge ljude iz svih naroda da prihvate Boga Biblije – jevrejskog Boga.

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 15:54 | Kao odgovor na pavles.

Ja se mukom ispisa poslanicu a vi opet sa vasom ”popularnom spravom” Hajde ljudi smarram vas za ozbiljnu ekipu i dajte budite ozbiljni. Dakle vi blejite ceo dan u toplim fiteljama i obmanjujete sebe kako ste pobozni. Dobro je to sto jos imate malo karekternih osobina inace bih se ne samo ja nego mnogo ljudi u vas potpuno razocaralo, ovako imate sansu da osvetlite obraz, ako ne danas onda sigurno jednog dana. Napisacu ponovo poslanicu a to je: Kako prepoznati laznoh hrsta od pravog Hrista? Hristos se prepoznaje na osnovu Mojsijevih i prorockih knjiga, tako da mogu da ga prepoznaju samo oni koji citaju pomenute knjige. Jedini koji citaju te knjige su Jevreji (i retki iz drugih naroda). Generacija Jevreja iz prvog veka nije citala Bibliju, nego je verovala svojim zabludelim religijskim vodjama, pa su grdno postradali, ali su njihove generacije ipak sacuvale dovoljno morala da opstanu. Sa druge strane, ostali narodi, posto ne citaju Bibliju, nema sanse da upoznaju Hrista (osim retkih pojedinaca koji citaju Bibliju), vec po istom obrascu stradanja veruju svojim zabludelim religijskim vodjama i idu u propast. Na osnovu biblijskih prorocanstava (koja ti nisi citao, a pravis se kao da jesi), sadasnja generacija Jevreja ce se susresti sa velikim nevoljama i bice prisiljeni da preispitaju svoje religijske stavove jer ce jasno shvatiti da samo Bog moze da ih izbavi. Posto oni jedini imaju neko znanje iz teologije, logicno je ono sto pise u Bibliji, a to je da ce se okrenuti svome Bogu i Njegovom Mesiji, i to ce biti mozda najveci dogadjaj u ljudskoj istoriji, koji ce podstaci mnoge ljude iz svih naroda da prihvate Boga Biblije – jevrejskog Boga.

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 15:58 | Kao odgovor na Ivan Maslovara.

Izvinjavam se zbog duplog teksta malo vam je zguzvano ovde.

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 16:06 | Kao odgovor na ZdravkoV.

Pojasnio si zbilja dosta ali sam ti poslao poruku da mi pojasnis jos neke stvari naravno to je neko izbrisao. Dakle mog komentara nema. Treba ljudi da znaju kakvim se trikovima sluzite.

ZdravkoV (citat):Poslano 03/10/2013 u 17:01 | Kao odgovor na Ivan Maslovara.

Ivane, izgleda da je bilo spamova i slično. Niko ovdje ne briše bilo šta namjerno. Ne služimo se takvim stvarima, osim kada neko vrijeđa. Odgovoriću ti malo kasnije i na to tvoje pismo koje si meni napisao i na ovo što si sa Pavlom razmijenio.

Ivan Maslovara (citat):Poslano 03/10/2013 u 18:04 | Kao odgovor na ZdravkoV.

Uredu Zdravko, ocekujem odgovor, i slazem se da postoji mogucnost da sam negde pogresio, i spreman sam da promenim svoj stav ako mi neko ponudi dokaze. Treba da znas da nekada nisam znao za Boga i da sam se ismejavao onima koji veruju u Boga, pa sam pod pritiskom dokaza promenio svoj stav. Dakle, ja sam otvoren za svaku pozitivnu promenu.

Evo i Pavlu da se zahvalim (uprkos njegovom nedolicnom ponasanju) na postavljenoj reklami i na dobroj volji i zelji da se nesto pozitivno promeni u Srbiji, kao i da se stane na put najodvratnijim oblicima satanizma. Ovde postoji Bozji i Sotonin ugao, a mi ovde raspravljamo o tim uglovima zar ne?. Ne moze Pavle da odvali glupost i da kazes “Miroljub Petrovic je najveci junak posle Mojsija, itd” ”jevreji nikad nece prihvatiti Isusa”… Istina da bude Miroljub je junak kao i Zdravko. A Jevreji ce naravno da prihvati Isusa kad budu u nevolji. Bas kako Bog kaze: ”kad budete u nevolju trazicete me i plakacete zamnom kojeg ste proboli kao za prvencem. Pavle bi trebao da se javlja ako ima nesto argumentovano da kaze a ako nema bolje da se ne ukljucuje jer ce takvim ponasanjem samo da se kompromituje i da bude jedan deo velike mase sa kojom se manipulise.

Miroljub Petrovic (citat):Odgovorio 08.06.2009 23:06

boZo je napisao:
vi ste jednom prilikom rekli da papa moze da bude mali rog. a da nikako ne moze da bude antihrist. a isto ste rekli da crni papa upravlja celom situacijom a da je beli tu kao figura. moje pitanje je onda da li je moguce da je stvarno beli-rog a crni-antihrist? samo sto se jos nije prestavio kao lazni spasitelj. ali mu zato beli papa priprema teren naj taj nacin sto ga krije iza sebe.

Sotona je onaj koji se predstavlja kao lazni Hrist i on je antihrist. "Mali rog" priprema put za Sotonu. Ko ce biti "mali rog" u tumacenju prorocanstava za poslednja vremena, videcemo. Papa je glavni favorit.

Iz jevandjelja se jasno vidi da je Isus govorio i propovedao iskljucivo Jevrejima, i onim ne-Jevrejima koji su dosli da slusaju sta se prica Jevrejima. Ucenicima je Isus strogo zabranjivao da idu medju neznabosce (vidi Matej 10,5)

Ivan Maslovara (citat):Pavle, Biblijska prorocanstva jasno govore da ce u tom zemaljskom Trecem Hramu da sluze svestenici od roda Sadokovog Cadikovog, Hristos jeste prvosvestenik u Nebeskom Hramu, ali sluzba u zemljaskom Hramu ukazuje na sluzbu na Nebu. Sluzba na Nebu nije ukinuta i nece biti ukinuta sve dok se ne zavrsi ceo Plan Spasenja. Isti je slucaj u sa zemaljskim Hramom. Biblija je po tom pitanju jasna.