DOKAZI (OT)PADA ADVENTISTIČKE CRKVE

alhemicar (citat):Fajtovo vidjenje desetka ...pocinje od 1 29 00 minute

https://www.youtube.com/watch?v=1FuXwzh70MU#t=5559

alhemicar (citat):da ..bas se izgrbavio natezuci pricu ....nisam video da li je negde postavljen ovaj zadnji serijal predavanja
http://www.istinaotrojstvu.com/blog/2015/01/20/totalna-transformacija/

ima tu i dobrih pouka ali i previse natezanja tekstova na crkveni mlin...

Na poziv dekana adventističkog Teološkog fakulteta u Beogradu, 20. novembra 1996. sam gostovao u toj ustanovi u svojstvu predavača koji je sa studentima podelio neka iskustva, iskušenja i zamke otpada od biblijske Istine kog sam bio svedok kao neposredni organizator otpora toj pogibelji u sredini gde sam živeo 1995. o čemu sam sačuvao dnevničke zabeleške. To prijatno iskustvo među studentima adventističke teologije donelo mi je nove prijatelje i nova saznanja o tom verskom sistemu, što je tim pre bilo značajno zato što su se u taj sistem uključili pojedini rođaci i prijatelji. Lično nikada nisam ni pomišljao da postanem adventista, mada su postojali suptilni pokušaji i pritisci da budem uvučen u taj sistem pošto držim sedmi dan. Savest mi nije dopuštala da prihvatam učenja i prakse te denominacije. Uvideo sam da nas mnogo toga deli u smislu poimanja Svetog pisma, plana spasenja, svrhe i misije „crkve“, a istini za volju od šarenila svakovrsnog sveta u toj crkvi odeljivali su me i poneki ogavni pojedinci, manipulatori, „vernici na papiru“, duhovni trgovci, samopravednici koji misle da su živi sveci, bezakonici koji bi, da pakao stvarno postoji, zaista tamo goreli...

Uočio sam da su pojedini ljudi u tom verskom sistemu zaposednuti od demona, dok je u slučaju nekih drugih očito posredno delovanje nečistih sila na šta je potpuno neosetno celokupno verništvo te denominacije koje, usled emocija da spasava ceo svet, ne razlikuje duhove niti shvata kakve sve podlosti čini nečastivi držeći ih u zamkama. Moj pokojni drug Neša, nekada revnosni mladi adventista i propovednik, rekao mi je početkom ovog veka sa punim samopouzdanjem: „Ali adventistička crkva će da završi Delo Božje!“ Koji minut pre toga je pred celim društvom naveo razne grehove koje čine adventistički propovednici. Sumnjičavo sam ga gledao i odgovorio mu da će vreme pokazati. Kroz nekoliko godina završio je gorko razočaran u taj sistem. Odao se svakodnevnom neprestanom radu i, poput te verske zajednice, prvo se ugasila njegova duhovnost, a zatim život. Prekasno je otkriveno oboljenje koje ga je odvelo na počinak i spasilo daljih sekiracija zbog bezakonih adventističkih lavirinata i sada čeka na vaskrsenje. Nije čudo što se razočarao. Takav sistem čini ljude duhovno jalovima i ostavlja pustoš. Ta forma pobožnosti navlači na sebe masku „jedine istinite crkve“ u kojoj biblijska istina već decenijama zamire, a sada je na izdisaju. Vara se ko god misli da će neka Bogom dana reforma da to preokrene. Nemoguće je reformisati sistem koji se zaglibio u puteve ovoga sveta. Pre ili kasnije, jedini spas je da se odvojiš od vavilonskog sistema da bi ostao duhovno zdrav. To govorim iz bogatog ličnog iskustva.

Besplodno bi bilo analizirati dela pojedinaca i određene pojave bezakonja u tom sistemu pošto nema savršenih ljudi, a time ni savršenog sistema. Potrebno je samo uzeti u obzir nekoliko osnovnih učenja i praksi tog sistema koje su nebiblijske, čak pogubne. Jedna od tih je skupljanje takozvanog „dara“ u subotu, praksa nezabeležena u Delima apostolskim izvorne istinske Ekklesie („crkve“) koja tako nešto nije doživela ni u sinagogama gde se okupljala sa - po adventističkom verovanju - „izgubljenim“ jevrejskim narodom. Još užasnija praksa je traćenje desetka i tih novčanih darova na besmislene lustere od 50.000 evra (u Novom Sadu), na zgrade, putovanja, limuzine, inostranstva i štošta drugo, dok je veliki deo vernika prepušten sebi, nemaštini, neizolovanim kućama, podstanarskoj bedi... Neki od tih nesrećnika su završavali kod mene u kući, drugima sam pomogao da plate struju, treće upozoravao da se okanu paganskih praznika... Još pamtim koliko sam bio šokiran kada sam prvi put došao u beogradsko sedište tog sistema i u dvorištu video sjaj luksuznih limuzina parkiranih u subotu, a koje su mogli da gledaju i stanari okolnih zgrada usred bede 90tih. To predstavnici Hristovi?
Ako je tačna priča da se vođa te denominacije svojevremeno požalio vernicima da su mu se predstavnici drugih crkava, koji su pozvani na sastanak u vladu pokojnog Zorana Đinđića, smejali zato što nema svog ličnog šofera, onda to još bolje svedoči o duhovnom stanju rukovodećeg adventističkog kadra, kao i o protestantskim veroispovestima u Srbiji koje su bile pozvane na taj sastanak. Kakva je suprotnost tim „predstavnicima Hrista“, tim lažnim Hristovim propovednicima, bio Patrijarh srpski Pavle koji nije imao ni vozilo ni šofera?! Eto, srpski protestanti, takvi su navodni predstavnici Isusa Hrista u Srbiji čija su usta puna priče o prihvatanju Hristove ličnosti. Oni zaista predstavljaju Hrista, ali ne biblijskog istinskog Hrista, Jevrejina koji čak nije imao gde glave zakloniti, boraveći u skromnosti kuća svojih učenika, obedujući sa grešnima i hraneći hiljade ljudi. Jesu to predstavnici Hrista, lažnog Hrista koji nije vaskrsao posle tri dana i tri noći (Jevanđelje po Mateju 12:40). To su lažni hristosi, lažni proroci (učitelji) o kojima je sam Hrist (Jevrejin, izdanak potomstva Davidova) upozorio sve nas da ih se čuvamo pošto će izaći mnoštvo takvih i prevariće ne malo ljudi, nego mnoge… Pitali su ga učenici kada će kraj ovoga sveta koji je tako omileo i pripadnicima adventističkog sistema da se ponašaju kao da će ovaj svet zauvek da traje, a 2009. je u propovedi tog sistema u Borči izrečena i teza da nema spasenja izvan te crkve. Nije li to u Srednjem veku tvrdila i rimska crkva?

Posmatrajući ljude u tom sistemu uočio sam da su mnogi iskreni u svojim namerama i uverenjima. Mnoštvo njih je u tu denominaciju privukla prijatna atmosfera u koju su ih pozvali rođaci i prijatelji. Ali, uprkos iskrenim pobudama, mnoštvo tih ljudi ne shvata suštinu „crkve“ ni dubinu božanskog otkrovenja u Bibliji, a još manje istinsko Jevanđelje Isusa Hrista koje nije o ličnosti Njegovoj nego o Kraljevstvu Božjem koje ne shvata celokupan otpali protestantski sistem (Jevanđelje po Mateju 24:14). Video sam i druge ljude koji su tu dospeli iskreno tragajući za Bogom i otkrivši da je sedmi dan posvećen od Boga. Bio sam i u društvu onih koji, iako svesni doktrinarnih omaški i svakojakih malverzacija tog sistema koji je sastavni deo ovoga sveta, iskreno se nadaju da će se nešto promeniti, da će Bog da interveniše, kao i druge koji su u raskoraku sa svojom savešću zato što nemaju hrabrosti i snage da izađu iz tog sistema. Poznajem i neke nekadašnje vatrene vernike te crkve koji danas skoro nevoljno povremeno odu u posetu na tamošnja bogosluženja pod izgovorom da je to „najbolje u ponudi“, kao da su duhovnost i pobožnost meso na tržnici pa biramo vrstu koja je najbolja….

Sama Subota je duhovno obesnažena u tom protestantskom režimu. Neki bogosluženja u tom sistemu posprdno nazivaju HAC EPP (ekonomsko-propagandni program). Nekada su adventistički propovednici imali bar izvesnu meru duhovne snage da upozore na opasnost od paganskih običaja, ekumenizma i vavilonskog religijskog sistema koji teži da sve usisa i potčini papskoj mitri. Danas ni traga vatrenim upozorenjima na zlodela papstva, nego beskrajne litanije o ljubavi, milosti, neosuđivanju, toleranciji. Tako je subota izgubila duhovnu snagu i postala ljuštura duhovne ispraznosti koja spolja šljašti sjajem ekumenske tolerancije, zgradama koje su „Božji dom“ (kao da Bog nastava u rukotvorenim crkvama) i svetiljkama od 50.000 evra.

U proteklim decenijama adventistički sistem je doživeo metamorfoze u kojima je primetno sve veće okretanje običajima sveta i doktrinama protestantizma i rimokatoličanstva. Dobronamerni ljudi će reći da to razvodnjavanje postojanih biblijskih učenja predstavlja vođstvo Svetog Duha koji deluje kroz „crkvu ostatka“… Međutim, link http://www.calltorepent.com/beach-1977/ (pristupljeno 10. jula 2012.) dokazuje ko se krije iza naglih promena i napuštanja solidnih biblijskih temelja zarad veće prihvaćenosti od sveta.

Na tom sajtu vidimo da je „ekumenska veza“ između Adventista sedmog dana i drugih denominacija uspostavljena 1965. preko čoveka po imenu Bert Beverly Beach. Već 1968. je vatikanski Sekretarijat za hrišćansko jedinstvo vera izjavio da su Adventisti postali redovni učesnik na konferencijama Sekretarijata svetskih konfesionalnih porodica (Religious News Service, May 18, 1977). Beach je 1970. postao sekretar Konferencije generalnih sekretarijata hrišćanske svetske zajednice, ekumenističke organizacije (Adventist Review, July 10, 1990).

Sedamdesetih godina prošlog veka „tajna bezakonja“ uspela je da uvuče u svoj „Vavilon“ adventistički pokret i da neutrališe čvrste biblijske temelje i jasnu sliku o duhovnom Vavilonu. U jednom sudskom procesu u kojem je učestvovala adventistička crkva, Neal Wilson, predsednik adventističke Severnoameričke unije izjavio je pred sudom da iako je nekada ta crkva imala jasno antirimokatoličko stanovište i iako su reč „hijerarhija“ adventisti upotrebljavali pežorativno za papski oblik crkvene vladavine, takav stav bio je ništa drugo do „manifestacija široko prihvaćenog antipapstva među konzervativnim protestantskim denominacijama krajem prošlog i početkom ovog veka“. Wilson nehotice priznaje da su Adventisti sedmoga dana nekada imali jasno antipapsko stanovište, ali kao deo konzervativnog protestantizma koji ne drži Božje zapovesti, a ne kao istinska Crkva Božja. Time potvrđuje da su Adventisti u svom istorijskom razvoju postali ništa drugo do subotarski protestanti koje od drugih protestanata razdvaja pretežno to što se (još uvek) drže drukčijeg dana odmora. Wilson je pred sudom izjavio i to da iako ta crkva uči i dalje da je vladavina jednog čoveka u crkvi suprotna Reči Božjoj, ipak dobar adventizam sedmoga dana više ne izražava „averziju prema Rimokatoličanstvu“ (na sajtu se navodi broj predmeta u kojem je zabeležen Wilsonov iskaz). [Neal Wilson je otac sadašnjeg predsednika GK, Teda Wilsona.]

18. maj 1977. Papa prima u audijenciju učesnike Sekretarske konferencije Sveta ujedinjenih crkava. Beach predstavlja sve Adventiste sedmoga dana. Na sajtu je engleski prevod portugalskog članka vatikanskog glasila Osservatore Romano od 29. maja 1977. u kojem su citirane papine pozdravne reči upućene Beachu i da je Beach tom prilikom uručio medalju rimokatoličkom poglavaru u ime svih Adventista sedmoga dana. Papa je između ostalog izjavio:

„Sa svoje strane, Katolička Crkva je svečano posvećena, preko Drugog Vatikanskog koncila, ekumenizmu koji se temelji na sve većoj vernosti Hristu Gospodu i preobraćenju srca... Osnaženi silom reči Božje stoga težimo, uprkos svim poteškoćama, ka cilju potpunog jedinstva u Hristu i Crkvi“.

Hrvatski rimokatolički list Glas koncila od 5. juna 1977. citira reči Berta Beacha koje je u ime svih Adventista sedmoga dana izgovorio u etar Radio Vatikana:

„Bila mi je velika čast što sam kao Sekretar Konferencije prisustvovao ovde u Rimu u audijenciji kod Svetog Oca“.

Dakle, svi putevi, pa i putevi adventističkog pokreta, sada vode u Rim gde, kaže Beach u ime svih Adventista, stoluje „Sveti Otac“.

Na sajtu potom sledi analiza elemenata medalje koju je Beach poklonio papi. Ističe se da Hrist na medalji nema krunu (Otkrivenje 19:12), da je oblak sa devet svetlećih munja simbol kojim su se koristile religije tajni i srednjovekovno papstvo, da su osam anđela simbol dana sunca (broj 8), da je malteški krst vatikanski simbol i simbol sunca i da četvrta zapovest glasi onako kako ju je papstvo izmenilo stavivši je kao treću zapovest u svoj katehizam. Autori sajta zaključuju da je time dat pristanak na promene koje je papstvo uvelo u Božji zakon.
Na osnovu ovih otkrića postaje jasno zašto je razvodnjena doktrina u adventističkom sistemu, zašto su subotnja bogosluženja umnogome izgubila snagu i svežinu, zašto su sve popularnije rimske svetkovine. Beach je pomogao da se jedna od vodećih rimskih svetkovina 1997. godine harmonizuje među svih crkvama tog duhovnog Vavilona kada se sastao kao predstavnik Generalne konferencije Adventista sedmoga dana sa drugim crkvama u Svetskom savetu crkava po pitanju datuma Uskrsa! „Crkve treba da sprovedu obnovu i oporave značaj nedelje“ glasi treća stavka u agendi te konferencije, a poražavajući dokument koji navodi na Konstantina i Nikejski koncil, u čijem sastavljanju je učestvovao Beach, objavljen je na linku:
http://www.oikoumene.org/en/resources/documents/wcc-commissions/faith-and-order-commission/i-unity-the-church-and-its-mission/towards-a-common-date-for-easter/towards-a-common-date-for-easter.html#c10573

U završnim komentarima svog rada o istoriji Crkve Golubić zapaža:

„Vođe ekumenizma nam kažu: Dođite. Priključite se nama. Niko vam ne brani da i dalje svetkujete subotu i ispovedate i ostale tačke svoje vere. Mi znamo da bi nam to bilo za neko vreme dozvoljeno u krilu ekumenizma. Ali mi smo pozvani ne samo da subotu svetkujemo, već da je i drugima objavimo i da ih pozovemo da je drže. To ekumenizam ne bi tolerisao“ (Mirko Golubić, Istorija hrišćanske crkve (skripta), Beograd: Adventistička viša teološka škola, 1970, 338).

Vatikan je oduvek protiv četvrte zapovesti i čini sve da je demorališe, neutrališe i uništi! Zar posle ovoliko vekova postojanog delovanja te ustanove to nekima i danas nije jasno? Naravno da ekumenizam ne toleriše držanje subote. Štaviše, vidimo da 1997. forsira drevni vavilonski dan sunca i vaskrsenje boga Vala, nedelju i Uskrs, u čemu mu zdušno pomaže Generalna konferencija Adventista sedmoga dana. I ove godine je papstvo u više navrata potenciralo potrebu da se drži nedelja. Zato svima treba da postane jasno da ekumenski pokret svim silama potajno („tajna bezakonja“) radi na tome da do kraja uruši držanje subote i među Adventistima Sedmoga dana i među ostacima izvorne Crkve Božje u Americi i svetu.

PavleS (citat):Vezano za temu otpada Adventističke crkve, na Internetu sam pronašao rad izvjesnog Aleksandra Veljića pod naslovom "Zamka svetskog adventističkog vavilonskog sistema", koji daje vrlo solidan uvid u ovu problematiku, uz izuzeće njegovih teoloških dispenzacionalističkih stavova, istorijskih natezanja i mišljenja o radu Elen Vajt. Prenosimo, dakle, ono što smatramo korisnim iz te skripte.

Na poziv dekana adventističkog Teološkog fakulteta u Beogradu, 20. novembra 1996. sam gostovao u toj ustanovi u svojstvu predavača koji je sa studentima podelio neka iskustva, iskušenja i zamke otpada od biblijske Istine kog sam bio svedok kao neposredni organizator otpora toj pogibelji u sredini gde sam živeo 1995. o čemu sam sačuvao dnevničke zabeleške. To prijatno iskustvo među studentima adventističke teologije donelo mi je nove prijatelje i nova saznanja o tom verskom sistemu, što je tim pre bilo značajno zato što su se u taj sistem uključili pojedini rođaci i prijatelji. Lično nikada nisam ni pomišljao da postanem adventista, mada su postojali suptilni pokušaji i pritisci da budem uvučen u taj sistem pošto držim sedmi dan. Savest mi nije dopuštala da prihvatam učenja i prakse te denominacije. Uvideo sam da nas mnogo toga deli u smislu poimanja Svetog pisma, plana spasenja, svrhe i misije „crkve“, a istini za volju od šarenila svakovrsnog sveta u toj crkvi odeljivali su me i poneki ogavni pojedinci, manipulatori, „vernici na papiru“, duhovni trgovci, samopravednici koji misle da su živi sveci, bezakonici koji bi, da pakao stvarno postoji, zaista tamo goreli...

Uočio sam da su pojedini ljudi u tom verskom sistemu zaposednuti od demona, dok je u slučaju nekih drugih očito posredno delovanje nečistih sila na šta je potpuno neosetno celokupno verništvo te denominacije koje, usled emocija da spasava ceo svet, ne razlikuje duhove niti shvata kakve sve podlosti čini nečastivi držeći ih u zamkama. Moj pokojni drug Neša, nekada revnosni mladi adventista i propovednik, rekao mi je početkom ovog veka sa punim samopouzdanjem: „Ali adventistička crkva će da završi Delo Božje!“ Koji minut pre toga je pred celim društvom naveo razne grehove koje čine adventistički propovednici. Sumnjičavo sam ga gledao i odgovorio mu da će vreme pokazati. Kroz nekoliko godina završio je gorko razočaran u taj sistem. Odao se svakodnevnom neprestanom radu i, poput te verske zajednice, prvo se ugasila njegova duhovnost, a zatim život. Prekasno je otkriveno oboljenje koje ga je odvelo na počinak i spasilo daljih sekiracija zbog bezakonih adventističkih lavirinata i sada čeka na vaskrsenje. Nije čudo što se razočarao. Takav sistem čini ljude duhovno jalovima i ostavlja pustoš. Ta forma pobožnosti navlači na sebe masku „jedine istinite crkve“ u kojoj biblijska istina već decenijama zamire, a sada je na izdisaju. Vara se ko god misli da će neka Bogom dana reforma da to preokrene. Nemoguće je reformisati sistem koji se zaglibio u puteve ovoga sveta. Pre ili kasnije, jedini spas je da se odvojiš od vavilonskog sistema da bi ostao duhovno zdrav. To govorim iz bogatog ličnog iskustva.

Besplodno bi bilo analizirati dela pojedinaca i određene pojave bezakonja u tom sistemu pošto nema savršenih ljudi, a time ni savršenog sistema. Potrebno je samo uzeti u obzir nekoliko osnovnih učenja i praksi tog sistema koje su nebiblijske, čak pogubne. Jedna od tih je skupljanje takozvanog „dara“ u subotu, praksa nezabeležena u Delima apostolskim izvorne istinske Ekklesie („crkve“) koja tako nešto nije doživela ni u sinagogama gde se okupljala sa - po adventističkom verovanju - „izgubljenim“ jevrejskim narodom. Još užasnija praksa je traćenje desetka i tih novčanih darova na besmislene lustere od 50.000 evra (u Novom Sadu), na zgrade, putovanja, limuzine, inostranstva i štošta drugo, dok je veliki deo vernika prepušten sebi, nemaštini, neizolovanim kućama, podstanarskoj bedi... Neki od tih nesrećnika su završavali kod mene u kući, drugima sam pomogao da plate struju, treće upozoravao da se okanu paganskih praznika... Još pamtim koliko sam bio šokiran kada sam prvi put došao u beogradsko sedište tog sistema i u dvorištu video sjaj luksuznih limuzina parkiranih u subotu, a koje su mogli da gledaju i stanari okolnih zgrada usred bede 90tih. To predstavnici Hristovi?
Ako je tačna priča da se vođa te denominacije svojevremeno požalio vernicima da su mu se predstavnici drugih crkava, koji su pozvani na sastanak u vladu pokojnog Zorana Đinđića, smejali zato što nema svog ličnog šofera, onda to još bolje svedoči o duhovnom stanju rukovodećeg adventističkog kadra, kao i o protestantskim veroispovestima u Srbiji koje su bile pozvane na taj sastanak. Kakva je suprotnost tim „predstavnicima Hrista“, tim lažnim Hristovim propovednicima, bio Patrijarh srpski Pavle koji nije imao ni vozilo ni šofera?! Eto, srpski protestanti, takvi su navodni predstavnici Isusa Hrista u Srbiji čija su usta puna priče o prihvatanju Hristove ličnosti. Oni zaista predstavljaju Hrista, ali ne biblijskog istinskog Hrista, Jevrejina koji čak nije imao gde glave zakloniti, boraveći u skromnosti kuća svojih učenika, obedujući sa grešnima i hraneći hiljade ljudi. Jesu to predstavnici Hrista, lažnog Hrista koji nije vaskrsao posle tri dana i tri noći (Jevanđelje po Mateju 12:40). To su lažni hristosi, lažni proroci (učitelji) o kojima je sam Hrist (Jevrejin, izdanak potomstva Davidova) upozorio sve nas da ih se čuvamo pošto će izaći mnoštvo takvih i prevariće ne malo ljudi, nego mnoge… Pitali su ga učenici kada će kraj ovoga sveta koji je tako omileo i pripadnicima adventističkog sistema da se ponašaju kao da će ovaj svet zauvek da traje, a 2009. je u propovedi tog sistema u Borči izrečena i teza da nema spasenja izvan te crkve. Nije li to u Srednjem veku tvrdila i rimska crkva?

Posmatrajući ljude u tom sistemu uočio sam da su mnogi iskreni u svojim namerama i uverenjima. Mnoštvo njih je u tu denominaciju privukla prijatna atmosfera u koju su ih pozvali rođaci i prijatelji. Ali, uprkos iskrenim pobudama, mnoštvo tih ljudi ne shvata suštinu „crkve“ ni dubinu božanskog otkrovenja u Bibliji, a još manje istinsko Jevanđelje Isusa Hrista koje nije o ličnosti Njegovoj nego o Kraljevstvu Božjem koje ne shvata celokupan otpali protestantski sistem (Jevanđelje po Mateju 24:14). Video sam i druge ljude koji su tu dospeli iskreno tragajući za Bogom i otkrivši da je sedmi dan posvećen od Boga. Bio sam i u društvu onih koji, iako svesni doktrinarnih omaški i svakojakih malverzacija tog sistema koji je sastavni deo ovoga sveta, iskreno se nadaju da će se nešto promeniti, da će Bog da interveniše, kao i druge koji su u raskoraku sa svojom savešću zato što nemaju hrabrosti i snage da izađu iz tog sistema. Poznajem i neke nekadašnje vatrene vernike te crkve koji danas skoro nevoljno povremeno odu u posetu na tamošnja bogosluženja pod izgovorom da je to „najbolje u ponudi“, kao da su duhovnost i pobožnost meso na tržnici pa biramo vrstu koja je najbolja….

Sama Subota je duhovno obesnažena u tom protestantskom režimu. Neki bogosluženja u tom sistemu posprdno nazivaju HAC EPP (ekonomsko-propagandni program). Nekada su adventistički propovednici imali bar izvesnu meru duhovne snage da upozore na opasnost od paganskih običaja, ekumenizma i vavilonskog religijskog sistema koji teži da sve usisa i potčini papskoj mitri. Danas ni traga vatrenim upozorenjima na zlodela papstva, nego beskrajne litanije o ljubavi, milosti, neosuđivanju, toleranciji. Tako je subota izgubila duhovnu snagu i postala ljuštura duhovne ispraznosti koja spolja šljašti sjajem ekumenske tolerancije, zgradama koje su „Božji dom“ (kao da Bog nastava u rukotvorenim crkvama) i svetiljkama od 50.000 evra.

U proteklim decenijama adventistički sistem je doživeo metamorfoze u kojima je primetno sve veće okretanje običajima sveta i doktrinama protestantizma i rimokatoličanstva. Dobronamerni ljudi će reći da to razvodnjavanje postojanih biblijskih učenja predstavlja vođstvo Svetog Duha koji deluje kroz „crkvu ostatka“… Međutim, link http://www.calltorepent.com/beach-1977/ (pristupljeno 10. jula 2012.) dokazuje ko se krije iza naglih promena i napuštanja solidnih biblijskih temelja zarad veće prihvaćenosti od sveta.

Na tom sajtu vidimo da je „ekumenska veza“ između Adventista sedmog dana i drugih denominacija uspostavljena 1965. preko čoveka po imenu Bert Beverly Beach. Već 1968. je vatikanski Sekretarijat za hrišćansko jedinstvo vera izjavio da su Adventisti postali redovni učesnik na konferencijama Sekretarijata svetskih konfesionalnih porodica (Religious News Service, May 18, 1977). Beach je 1970. postao sekretar Konferencije generalnih sekretarijata hrišćanske svetske zajednice, ekumenističke organizacije (Adventist Review, July 10, 1990).

Sedamdesetih godina prošlog veka „tajna bezakonja“ uspela je da uvuče u svoj „Vavilon“ adventistički pokret i da neutrališe čvrste biblijske temelje i jasnu sliku o duhovnom Vavilonu. U jednom sudskom procesu u kojem je učestvovala adventistička crkva, Neal Wilson, predsednik adventističke Severnoameričke unije izjavio je pred sudom da iako je nekada ta crkva imala jasno antirimokatoličko stanovište i iako su reč „hijerarhija“ adventisti upotrebljavali pežorativno za papski oblik crkvene vladavine, takav stav bio je ništa drugo do „manifestacija široko prihvaćenog antipapstva među konzervativnim protestantskim denominacijama krajem prošlog i početkom ovog veka“. Wilson nehotice priznaje da su Adventisti sedmoga dana nekada imali jasno antipapsko stanovište, ali kao deo konzervativnog protestantizma koji ne drži Božje zapovesti, a ne kao istinska Crkva Božja. Time potvrđuje da su Adventisti u svom istorijskom razvoju postali ništa drugo do subotarski protestanti koje od drugih protestanata razdvaja pretežno to što se (još uvek) drže drukčijeg dana odmora. Wilson je pred sudom izjavio i to da iako ta crkva uči i dalje da je vladavina jednog čoveka u crkvi suprotna Reči Božjoj, ipak dobar adventizam sedmoga dana više ne izražava „averziju prema Rimokatoličanstvu“ (na sajtu se navodi broj predmeta u kojem je zabeležen Wilsonov iskaz). [Neal Wilson je otac sadašnjeg predsednika GK, Teda Wilsona.]

18. maj 1977. Papa prima u audijenciju učesnike Sekretarske konferencije Sveta ujedinjenih crkava. Beach predstavlja sve Adventiste sedmoga dana. Na sajtu je engleski prevod portugalskog članka vatikanskog glasila Osservatore Romano od 29. maja 1977. u kojem su citirane papine pozdravne reči upućene Beachu i da je Beach tom prilikom uručio medalju rimokatoličkom poglavaru u ime svih Adventista sedmoga dana. Papa je između ostalog izjavio:

„Sa svoje strane, Katolička Crkva je svečano posvećena, preko Drugog Vatikanskog koncila, ekumenizmu koji se temelji na sve većoj vernosti Hristu Gospodu i preobraćenju srca... Osnaženi silom reči Božje stoga težimo, uprkos svim poteškoćama, ka cilju potpunog jedinstva u Hristu i Crkvi“.

Hrvatski rimokatolički list Glas koncila od 5. juna 1977. citira reči Berta Beacha koje je u ime svih Adventista sedmoga dana izgovorio u etar Radio Vatikana:

„Bila mi je velika čast što sam kao Sekretar Konferencije prisustvovao ovde u Rimu u audijenciji kod Svetog Oca“.

Dakle, svi putevi, pa i putevi adventističkog pokreta, sada vode u Rim gde, kaže Beach u ime svih Adventista, stoluje „Sveti Otac“.

Na sajtu potom sledi analiza elemenata medalje koju je Beach poklonio papi. Ističe se da Hrist na medalji nema krunu (Otkrivenje 19:12), da je oblak sa devet svetlećih munja simbol kojim su se koristile religije tajni i srednjovekovno papstvo, da su osam anđela simbol dana sunca (broj , da je malteški krst vatikanski simbol i simbol sunca i da četvrta zapovest glasi onako kako ju je papstvo izmenilo stavivši je kao treću zapovest u svoj katehizam. Autori sajta zaključuju da je time dat pristanak na promene koje je papstvo uvelo u Božji zakon.
Na osnovu ovih otkrića postaje jasno zašto je razvodnjena doktrina u adventističkom sistemu, zašto su subotnja bogosluženja umnogome izgubila snagu i svežinu, zašto su sve popularnije rimske svetkovine. Beach je pomogao da se jedna od vodećih rimskih svetkovina 1997. godine harmonizuje među svih crkvama tog duhovnog Vavilona kada se sastao kao predstavnik Generalne konferencije Adventista sedmoga dana sa drugim crkvama u Svetskom savetu crkava po pitanju datuma Uskrsa! „Crkve treba da sprovedu obnovu i oporave značaj nedelje“ glasi treća stavka u agendi te konferencije, a poražavajući dokument koji navodi na Konstantina i Nikejski koncil, u čijem sastavljanju je učestvovao Beach, objavljen je na linku:
http://www.oikoumene.org/en/resources/documents/wcc-commissions/faith-and-order-commission/i-unity-the-church-and-its-mission/towards-a-common-date-for-easter/towards-a-common-date-for-easter.html#c10573

U završnim komentarima svog rada o istoriji Crkve Golubić zapaža:

„Vođe ekumenizma nam kažu: Dođite. Priključite se nama. Niko vam ne brani da i dalje svetkujete subotu i ispovedate i ostale tačke svoje vere. Mi znamo da bi nam to bilo za neko vreme dozvoljeno u krilu ekumenizma. Ali mi smo pozvani ne samo da subotu svetkujemo, već da je i drugima objavimo i da ih pozovemo da je drže. To ekumenizam ne bi tolerisao“ (Mirko Golubić, Istorija hrišćanske crkve (skripta), Beograd: Adventistička viša teološka škola, 1970, 338).

Vatikan je oduvek protiv četvrte zapovesti i čini sve da je demorališe, neutrališe i uništi! Zar posle ovoliko vekova postojanog delovanja te ustanove to nekima i danas nije jasno? Naravno da ekumenizam ne toleriše držanje subote. Štaviše, vidimo da 1997. forsira drevni vavilonski dan sunca i vaskrsenje boga Vala, nedelju i Uskrs, u čemu mu zdušno pomaže Generalna konferencija Adventista sedmoga dana. I ove godine je papstvo u više navrata potenciralo potrebu da se drži nedelja. Zato svima treba da postane jasno da ekumenski pokret svim silama potajno („tajna bezakonja“) radi na tome da do kraja uruši držanje subote i među Adventistima Sedmoga dana i među ostacima izvorne Crkve Božje u Americi i svetu.

PavleS (citat):Jasno mi je potpuno kako razmišljaju, ali ovo što je bilo korisno za ASD sam izdvojio iz te skripte.

PavleS (citat):

Hope Channel i humanistički logo
Za više detalja o porijeklu ovog simbola vidi: http://en.wikipedia.org/wiki/Happy_Human

Nikola Šavija (citat):Skoro mi je jedan prijatelj koji je prisustvovao krištenju u HAC ( hrišćanskoj adventističkoj crkvi ) rekao neka od pitanja koja predhode samom krštenju. Evo dva najzanimljivija:

1. " Da li veruješ da je Adventistička crkva, crkva ostatka "?
2. Da li se bavezuješ da ćeš davati desetak Adventističkoj crkvi?

Molim za komentar ljude koji su članovi ove crkve da iskomentarišu ova pitanja? Mogu i ostali naravno da komentarišu ukoliko žele.

Hvala

PavleS (citat):"'Dobrice' bez Boga" ovih dana imaju zasijedanje Generalne Konferencije u San Antoniju, Teksas. Kako izgleda, do informacija se dolazi teže nego 2010. godine kada su se bili baš "raspištoljili". Vjerovatno su zbog odjeka i komentara na prethodno zasijedanje GK shvatili da moraju biti oprezniji. (Tim povodom nastao je i članak objavljen na sajtu IRI pod nazivom DEMOKRATIJA U CRKVI.)

Kako bilo, ovaj hepening u San Antoniju košta 20 miliona USD (zvanična informacija sa ASD sajtova), vrtoglava cifra koju oni "ublaže" izgovorom da je to "svega 1$ po članu".

Interesantno je da su jednom Starbucks lokalu platili da bude zatvoren za vrijeme trajanja sjednice, kako delegati ne bi dolazili u iskušenje da kafenišu.



Osoblje lokala je oduševljeno ovim potezom, jer, kažu, "platili su nam da pijemo, umjesto da radimo", posebno što im se uklopio još i američki praznik, 4. jul.

Ono što je meni palo u oči je ironičan natpis koji su adventisti postavili na lokalu, očito nesvjesni toga:
"Closed due to the appearance of evil", što bi u prevodu značilo "Zatvoreno zbog pojave zla".

Uskoro ćemo nešto opširnije pisati o zasijedanju upravnog tijela ove moćne korporacije.

PavleS (citat):Čujem da je neki adventistički propovjednik izjavio kako Generalna konferencija predstavlja Urim i Tumim, dva draga kamena za otkrivanje Božje volje.

Jedan drugi "filozof", godinama glavna faca na čelu Jugoistočne Evropske Unije, rekao je čovjeku koji zastupa izvornu biblijsku nauku o Bogu (antitrinitizam) da on ne može da raspravlja o takvim predmetima, jer za tako nešto je potrebno akademsko znanje ili zvanje. Isti lik podstiče svoje slušaoce da ne uskraćuju organizmu ono što traži, ako je to meso, onda treba da jedu meso, jer je "i Elen Vajt jela cijeli svoj život". Upućeni kažu da mu je i gospođa akademska klepačica, koja takođe ne uskraćuje zadovoljštinu svom organizmu.

Pošto nema vjernika u adventističkoj crkvi (korporaciji) da takve izvuku za uši i izbace napolje, onda nije ni čudo što vjeruju u svakakve nebuloze i nemaju predstave o fundamentalnim stvarima, da ne govorimo o razumijevanju proročanstava i dr. (potpuno odsustvo Božjeg Duha). Ova ustanova postala je misionsko polje jednako kao svako drugo, s tim što treba računati da je ljude najteže izvlačiti iz sekti, jer pored tripa da su "jedinstveni" i "najbolje znaju" postoje i snažne psihološke veze i predrasude da će "izginuti" izvan sekte i da je nipošto ne smiju napustiti. Ono što je takođe evidentno su velike mentalne i duhovne blokade kao posledica boravka u sekti, dok se kod "školovanih teologa" može zapaziti velika ispranost mozga, jer stepen ubijanja zdrave religioznosti je u tim "školama/fakultetima" podignut na najviši nivo.

kainos (citat):

kainos (citat):

Opet demagogija, SDA je Božja crvka, lik nije ljut na Wilsona, kaže da nije siguran da li bi itko drugi bolje vodio crkvu, ljut je na onaj komitet koji vodi crkvu jer oni kao kontroliraju Wilsona, isti je kao i Mansour, Veith, ili Aleksandar Petrović. Zašto uopće trošiti vrijeme na ovakve teme?

Martin from Germany (citat):I meni se počelo gaditi sve to ,ali oni bar rade videe o tome što je pozitivno ,nemožemo reći da nisu najjaktivniji u svijetu .Ali veliki je problem što su koncetrirani na SDA ,a ne na svijet .Na koju foru misle svijetu prenijeti svjetlo 3 anđeoske vijesti neznam ,ali na ovaj je pohvalno da vraćaju ljude iz SDA u izvornu adventnu vjeru ,što je veliki posao .Stalno napominju da je svijet pokvaren ,jer adventisti ne davaju ukore svijetu ,mislim da je to krivo ,jer ne daje se ukor riječima nego načinom života ,bez želje da se ukorava ,sam život i djela ukoravaju na pravi način ,kako jedan čovjek može uopće ukoriti drugoga ,da mu reče  'daj odmaraj subotom ,nevalja ti nedjelja ' uopće ne shvaćam o čemu pričaju u tom pogledu .Isus je obratio 12 apostola ,a drugima je govorio u prispodobama .Zar je Isus bio nemoćan da cijeli svijet ,ili bar pola Izraela obrati ,pa valjda je Isus znao ukoravati i radio je čuda koja se nikada više neće na Zemlji ponoviti ,dan danas je najpoznatija osoba svih vremena , u svim zemljama svijeta .Ako on nije uspio za života ukorom preobratiti bar svoj narod ,onda kako će današnji adventisti bez obzira koja frakcija ,obratiti svijet ,to je utopija .Svatko bira smrt ili život ,Jahve svaki dan objavljuje istinu cijelom svijetu i djeci i starcima ,na čovjeku je odgovornost ,istina je već odavno rečena ,zapisana i ima je na svakom uglu .Ljudi biraju hoće li u dan u koji ih Jahve pozove da saznaju istinu ,poći da saznaju ili će poći putevima novca,požude ili mode .

Mislim da bi trebali praviti poruke za cijeli svijet ,jer videi su im super ,ali ipak previše gnjeva ima u njima ,nekako ratnički nastupaju ponekad ,ali nema ništa loše u tome ,vidi se da imaju žara .Taj žar bi trebali prenijeti svijetu ,a ne samo adventistima na papiru . Svijet umire od žeđi i gladi za istinom ,mi adventisti imamo istinu ,čemu onda ponavljanje ,radije onima koji nemaju istinu donijeti i ponuditi .Razlog zašto još Krist nije došao je taj što se ljudi nisu još odlučili za ili protiv Vijesti 3 anđela ,svaki čovjek mora odlučiti .Čak i da adventisti ništa više ne pišu i ne govore ,ljudi imaju dovoljno materijala da saznaju istinu ,preko interneta ,knjižnica i slično .Ne vjerujem da postoji šansa da itko ostane u tami ,a ima iskrenu i dobru volju da se spasi i služi Jahvi .