U nastavku započetog vrlo osjetljivog predmeta u temi Trojstvo kao paganska tvorevina najprije ćemo se baviti pitanjem Hristove ljudske prirode. Niže navedeni citati objašnjavaju sve što treba da znamo:
Čežnja vekova, str. 31: „Za Sina Božjeg bilo bi gotovo beskrajno poniženje da je uzeo na Sebe čove-kovu prirodu čak i tada kada je Adam bio potpuno nevin u Edemskom vrtu. Međutim, Isus je primio na Sebe ljudski oblik kada je ljudski rod bio oslabljen grehom koji je postojao već četiri hiljade godina. Kao svako Adamovo dete, On je primio posledice velikog zakona nasleđa. Kakve su bile te posledice pokazu-je povest Njegovih zemaljskih predaka. Sa takvim nasleđem On je došao da učestvuje u našim patnjama i iskušenjima i da nam pruži primer bezgrešnog života.“
Čežnja vekova, str. 96.97: „Sotona je ukazao na Adamov greh kao na dokaz da je zakon Božji ne-pravedan i da mu se niko ne može pokoravati. Hristos je kao Sin čovečiji, imao da ispašta za Adamov greh. Međutim, kad je Adam bio izložen napadu kušača, tada još nije bio potčinjen sili greha. Raspolagao je snagom savršene muževnosti i svim silkama duha i tela. Tada je bio okružen slavom Edemskog vrta i svakodnevno je opštio s nebeskim bićima. To nije bio slučaj kada je Isus stupio u pustinju da se bori sa sotonom. U toku četiri hiljade godina su telesne, umne, duhovne i moralne vrednosti ljudskog roda neprekidno smanjivane, a Hristos je uzeo na sebe slabosti izopačenog ljudskog roda. Samo na taj način mogao je spasiti čoveka iz najdubljih dubina njegovog poniženja. Mnogi tvrde da je bilo nemoguće da iskušenje savlada Hrista. U tom slučaju On ne bi mogao biti stavljen u Adamov položaj, ne bi mogao izvojevati pobedu koju Adam nije izvojevao. Da smo u ma kom pogledu izloženi težoj borbi od Hrista, onda On ne bi bio u stanju da nam pomogne. Međutim, naš Spasitelj je uzeo na Sebe ljudski oblik sa svim njegovim slabostima.On je preuzeo čovekovu prirodu zajedno sa mogućnošću da popusti iskušenju. Mi nemamo da podnosimo ništa što On nije podneo.“
RH, 6. maj 1875: „U pustinji iskušenja Hristos nije bio u tako povoljnom položaju koji bi mu omogućio da podnese sotonska iskušenja, kao što je to bio slučaj sa Adamom, kad je ovaj bio kušan u Edemu. Božji Sin je ponizio Sebe i uzeo čovekovu prirodu tek pošto je ljudska rasa bila četiri hiljade godina udaljena od Edema, od svog prvobitnog stanja čistote i celovitosti. Vekovima je greh ostavljao svoje strašne tra-gove na našoj rasi tako da je fizička, mentalna i moralna degeneracija preovladala u ljudskoj porodici. Kada je Adam bio napadnut od strane neprijatelja u Edemskom vrtu, na njemu nije bilo ni traga od gre-ha. On je stajao pred Bogom u punoj snazi svoje savršenosti. Svi njegovi organi kao i sposobnosti bića bili su podjednako razvijeni i skladno uravnoteženi. Hristos je u pustinji iskušenja zauzeo Adamovo mesto, kako bi izdržao probu koju ovaj nije uspeo da podnese. Tu je Hristos pobedio u korist grešnog čoveka, četiri hiljade godina pošto je Adam okrenuo leđa svetlosti koja je obasjavala njegov dom. Odvo-jena od Božjeg prisustva, ljudska porodica se sa svakom generacijom udaljavala od čistote, mudrosti i prvobitnog poznanja koje je posedovao Adam u Edemu. Hristos je nosio grehe i slabosti koje su post-ojale u ljudskoj rasi onda kada je On došao na zemlju da pomogne čoveku. Sa ljudskim slabostima koje su pale na Njega imao je da u korist čovečanstva izdrži iskušenja u svim tačkama u kojima sotona saleće čoveka. Adam je bio okružen svačim što mu je srce poželelo. U slavnom Edemu greha nije bilo, niti ikakvih znakova propadanja. Božji anđeli su vodili slobodne i prijatne razgovore sa svetim parom. Adam, u svojoj savršenoj muževnosti, predstavljao je najplemenitije Tvorčevo delo. Stvoren po obličju Božijemu, bio je samo malo manji od anđela. U kakvom kontrastu se pojavio drugi Adam kada je ušao u turobnu pustinju da se nasamo sretne sa stonom. Od pada u greh do Hristovog dolaska na zemlju, čovečanstvo je izgubilo na visini i u fizičkoj snazi, potonuvši još dublje na skali moralne vrednosti. Da bi podigao palog čoveka, Hristos je morao da ga dostigne tamo gde se ovaj nalazio. Uzeo je ljudsku prirodu i nosio ljudske slabosti i degeneraciju. Onaj koji nije poznao greha, bio je učinjen grehom radi nas. Pon-izio je Sebe do najvećih dubina ljudskog jada i bede kako bi se osposobio da dođe do čoveka i da ga izvuče iz uniženosti u koju ga je bacio greh.“
Čežnja vekova, str. 91: „I pored toga što su gresi palog sveta bili preneseni na Hrista, i pored toga što se On ponizio i preuzeo na Sebe prirodu palog čoveka, glas sa neba je potvrdio da je Hristos Sin Večno-ga.“
RH, 15. decembar 1896: „On je uzeo na Sebe našu grešnu prirodu.“
Youth Instructor, 20. decembar 1900: „On je na Sebe samog uzeo bolesnu, palu, uniženu i grehom kontaminiranu (iskvarenu) prirodu.“
Znaci vremena, 3. decembar 1902: „Hristos je uzeo na sebe slabosti ljudskog roda izopačenog (de-generisanog) grehom.“
RH, 17. jun 1900: ‚‚Hristos je, u stvari, udružio ljudsku sramnu (uvredljivu) prirodu sa svojom sopstvenom prirodom bez greha (bezgešnom prirodom).“
RH, 1. oktobar 1889: ‚‚Jedan anđeo ne bi znao kako da saoseća sa palim čovekom ali... Isus može biti ganut svim našim slabostima.“
Rukopis 94, 1893: „Njegova ljudska priroda bila je stvorena; ona ne poseduje anđeoske sile. Bila je čovečanska, jednaka našoj.“
Znaci vremena, 30. jun 1902: „U Njemu nije bilo krivice niti greha... ipak je On uzeo na Sebe našu grešnu ljudsku prirodu.“
Znaci vremena, 23. jun 1902: Uzevši prirodu čoveka u njegovom palom stanju, Hristos ni u najmanjoj meri nije učestvovao u čovekovom grehu.“
Znaci vrmena, 16. januar 1896: „Sotona je izjavio da je nemoguće Adamovim sinovima i kćerima da drže Božji Zakon...Ljudi koji se nalaze pod sotoninom kontrolom ponavljaju tu istu optužbu protiv Bo-ga, podržavajući ideju da čovek ne može održati Božji Zakon. Isus je ponizio samog Sebe, zaogrnuvši svoje Božanstvo ljudskošću, kako bi mogao da stoji kao glava i predstavnik ljudske porodice i da učen-jem i primerom osudi greh u telu i pobije sotonine optužbe... On je ispunio sve zahteve Zakona i osudio je greh u telu... Bog se otkrio u telu, da osudi greh u telu, pokazujući savršenu poslušnost prema celokupnom Božjem Zakonu.“
Pismo 55, 1895: „Čudan je simbol koji je korišćen za poređenje sa zmijom koja ih je ranjavala. Taj simbol je bio podignut na motku i oni su imali da gledaju u njega i da budu isceljeni. Tako je i Isus bio načinjen jednakim grešnom telu.“
Pismo 19, 1901: „Dete pale rase.“
Pismo 106, 1896: „Ne samo da je učinjen telom, već je učinjen jednakim grešnom telu.“
RH, 10. februar 1885: „Bio je načinjen kao i Njegova braća, sa istom fizičkom i mentalnom osetljivošću.“
U nebeskim prostranstvima, str. 155: „Iako je imao svu snagu ljudskih strasti, On se nikada nije predao da učini ni jedno delo koje nije čisto, uzvišeno i plemenito.“
Znaci vremena, 17. oktobar 1900: „Adam je bio kušan od strane neprijatelja i pao je. Nikakav unu-tarnji greh (greh iznutra) ga nije doveo dotle da poklekne jer ga je Bog stvorio čistog i besprekornog po svom sopstvenom liku. On je bio jednako nevin kao i anđeli koji stoje pred prestolom. U njemu nisu postojali iskvareni nazori (principi) niti sklonosti ka zlu, ali kada je Hristos došao da se izloži sotoninim iskušenjima, On je nosio obličje grešnog tela.“
RH, 19. april 1870: „On je uzeo našu prirodu kako bi nas razumeo i saosećao sa našim slabostima.“
RH, 31. decembar 1872: „Njegovo delo bilo je da ujedini beskonačno sa ograničenim. To je bio jedini način da se uzdigne pali čovek...Božji plan podrazumevao je da Hristos uzme na Sebe oblik i prirodu pa-log čoveka.“
RH, 24. februar 1874: „Ponizivši se i osiromašivši, Hristos će se izjednačiti sa slabostima palog čovečanstva. On će uzeti prirodu palog čoveka.“
RH, 18. avgust 1874: „On se ponizio uzevši prirodu čoveka kako bi...mogao da dođe do čoveka tamo gde se on nalazi...U svom poniženju, naklonjen palom čoveku i pun sažaljenja, Hristos je sišao do dubina ljudske bede, onako kao je to pokazano Jakovu – merdevinama koje su se jednim krajem naslanjale na zemlju.“
RH, 1. april 1875: „Sotona je pokazao da poznaje slabe tačke ljudskog srca i upotrebio je svu svoju silu kako bi izvukao korist iz ljudske slabosti koju je Hristos prisvojio.“
RH, 30. januar 1879: ‚‚Sotona je rekao svojim anđelima da će moći da nadvlada Hrista kada On bude uzeo prirodu palog čoveka.“
RH, 11. oktobar 1881: „Naš Otkupitelj je savršeno razumeo ljudske potrebe. On koji je dragovoljno pristao da uzme čovekovu prirodu na Sebe, bio je prisno upoznat sa ljudskim slabostima...Hristos je uzeo na Sebe naše slabosti i u ljudskoj slabosti imao je potrebu da traži snagu od Oca.“
RH, 28. avgust 1888: ‚‚On je preuzeo na Sebe našu prirodu kako bi mogao iskusiti naša iskušenja i pat-nje i upoznavši sva naša iskustva, stajati kao Posrednik pred Ocem.“
Rukopis 143, 1897: „Hristos je uzeo našu prirodu u njenom iskvarenom stanju.“
Sinovi i kćeri Božje, (tekst za 29. maj): ‚‚Oslanjajući se verom na Božja obećanja, On (Hristos) je dobi-jao silu da posluša (ispuni) Božje zapovesti, tako da prirodni temperament (ćud, narav) nije mogao da ima (da zadobije) nikakvu prednost.’’
Yesterday at 20:07 by PavleS
» DOKAZI (OT)PADA ADVENTISTIČKE CRKVE
29/10/2024, 17:47 by PavleS
» BIBLIJA - NOVI REVIDIRANI PREVOD
12/8/2024, 21:10 by PavleS
» PITANJA - RELIGIJA
3/6/2024, 13:04 by PavleS
» Biblijski razgovori
14/4/2024, 23:34 by PavleS
» Septuaginta/LXX - doslovni prijevod:
30/10/2023, 13:47 by PavleS
» PAGANIZAM I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI
21/9/2023, 17:23 by PavleS
» Crkve i manastiri
11/9/2023, 11:23 by NecaPereca
» PSIHOLOGIJA
31/8/2023, 15:24 by Jelena83