HRISTOVA LJUDSKA PRIRODA I NAŠA PRIRODA

Enoh (citat):Pa ovako.Otac je Bog kao licnost,sam po sebi.A Hrist je od Oca nasledio bozansku prirodu,da bude Bog ali u prirodi.Dakle nije sam po sebi Bog.Isto kao mala beba kad se rodi.Ona je nasledila ljudsku prirodu ali nije covek sama po sebi,nego je nasledila od svog oca.Jel me razumes sta hocu da kazem?

Nijesam nikad razmišljao na taj način o Hristu, ali nešto imam osjećaj da si na klizavom terenu. Zašto bi recimo biološko nasleđe nekog Adamovog potomka bila neka vrsta degradacije i gubitka ličnosti u odnosu na Adama (nebitno nepalog ili palog), ili zašto bi Sin Božji gubio na ličnosti jer nije prije Boga Oca?

Pa prosto zato sto Biblija uci,a i EGW i ostali pioniri potvrdjuju to.Ima nekoliko stihova u Bibliji koja uce da je samo jedan Bog,Otac.Nije nikakva degradacija,nego s obzirom da Hrist ima pocetak negde u vecnosti ga ne cini Bogom samim po sebi.ali priroda mu je takva,bozanska.EGW to konkretno govori,samo ne znam gde tacno.Sin nije isto vecan kao i Otac,ima pocetak ili izlazak(Mihej 5:2,Price 8.glava).U jednom trenutku u vecnosti Otac je rodio sina,kome je dao sve svoje."i postao je toliko veći od anđela koliko je ime koje je "nasledio" uzvišenije od njihovog imena."Jevrejima 1:4.

Pa prosto zato sto Biblija uci,a i EGW i ostali pioniri potvrdjuju to.Ima nekoliko stihova u Bibliji koja uce da je samo jedan Bog,Otac.Nije nikakva degradacija,nego s obzirom da Hrist ima pocetak negde u vecnosti ga ne cini Bogom samim po sebi.ali priroda mu je takva,bozanska.EGW to konkretno govori,samo ne znam gde tacno.Sin nije isto vecan kao i Otac,ima pocetak ili izlazak(Mihej 5:2,Price 8.glava).U jednom trenutku u vecnosti Otac je rodio sina,kome je dao sve svoje."i postao je toliko veći od anđela koliko je ime koje je "nasledio" uzvišenije od njihovog imena."Jevrejima 1:4.

Ali svakako se radi o dve zasebne licnosti zar ne?

Apsolutno.Samo mislim da trebamo biti precizniji i reci dve zasebne osobe,iako je reci i licnosti u redu.Jer mnogi brkaju osoba i licnost,a to nije isto.

Apsolutno.Samo mislim da trebamo biti precizniji i reci dve zasebne osobe,iako je reci i licnosti u redu.Jer mnogi brkaju osoba i licnost,a to nije isto.

Slazem se, u pravu si. Trebamo biti precizniji i reci: dve zasebne osobe.

Jer mnogi brkaju osoba i licnost,a to nije isto.

Ajme criva i drobovi.

Zdravko Vucinic (citat):Umjesto, kad neko čuje neku njihovu propovijed o trojstvu i otpadu u Adventističkoj crkvi, da ih pozovu da napušte tu crkvu kako bi ostalim vjernicima crkve, ali i drugim ljudima iz drugih crkva i ateistima, pokazali da beskompromisno promovišu Biblijski koncept a to znači biti što dalje od Vavilona i pozivati druge da izađu iz njega, oni ustvari nesvjesno podržavaju boravak u Vavilonu i još kažu da to nije Vavilon.
U ovoj situaciji, naravno, sotona dobija određeno pravo na sve ove ljude kao što je i Mensur, i onda im nametne 1 odsto laži u njihovoj teologiji, a to je dovoljno da Bog ne može potpuno da blagoslovi njihov rad, i onda se javljaju učenja da je Isus imao posvećen um i slično, da je Isus imao veliku prednost u odnosu na čovjeka u borbi sa grijehom (tako kaže ovaj tip iz gornjeg predavanja) itd, itd.

Pa da. Branko Petrović u jednom momentu konstatuje da je HAC "ikona zvijerina", a svi znamo iz Otkrivenja šta to znači, a onda na kraju se brani kao "ja ne pozivam nikoga da izlazi iz crkve" i sl.
Ili je Vavilon ili nije, nema ništa između.

Enoh (citat):Pa prosto zato sto Biblija uci,a i EGW i ostali pioniri potvrdjuju to.Ima nekoliko stihova u Bibliji koja uce da je samo jedan Bog,Otac.Nije nikakva degradacija,nego s obzirom da Hrist ima pocetak negde u vecnosti ga ne cini Bogom samim po sebi.ali priroda mu je takva,bozanska.EGW to konkretno govori,samo ne znam gde tacno.Sin nije isto vecan kao i Otac,ima pocetak ili izlazak(Mihej 5:2,Price 8.glava).U jednom trenutku u vecnosti Otac je rodio sina,kome je dao sve svoje."i postao je toliko veći od anđela koliko je ime koje je "nasledio" uzvišenije od njihovog imena."Jevrejima 1:4.

''Enoh'' danas sam ja tvoj kriticar , nista licno ali se ne slazem s ovim postom pa cu izneti moje misljenje, onako kako sam ja razumeo citajuci Bibliju.

Bog Otac je Bog, ima bozansku prirodu i bozanska je licnost, a Isus je Sin i kao takav isto to nasledjuje. Otac radja Sina. Zato je on Jedinorodni, JEDINI takve vrste. Jer je rodjen od Boga. Isto tako covek je covek i ima covecju prirodu i covecju licnost jer covek radja coveka. Isto je i sa zivotinjama.

E sad, problem je kada kazu Sin nije vecan i da je rodjen u jednom trenutku u vecnosti. Jel shvatas kontradiktornost? Rodjen je u JEDNOM TRENUTKU u VECNOSTI. U vecnosti nema trenutka, jer trenutak ili bilo koji period vremena spada u vreme, a ne u vecnost. U vecnosti nema vremena. Kada je Otac rodio Sina, On ga je rodio u vecnosti, pre stvaranja vremena i prostora i materije itd. Zato je Sin vecan. Za nas je to neshvatljivo jer zivimo u vremenu i gledamo sve kroz vreme i prolaznost. Isto je netacno kada neki kazu da ce spaseni ziveti u vecnosti. Nece ziveti u vecnosti nego ce vecno ziveti, u prostoru i vremenu.

Otac ne zivi u prostoru i vremenu i zato ga niko nikada nije video, sem Sina koji ga javlja. Jedino je Sin video Oca jer je ziveo s Njim u vecnosti i ima pristup Ocu u vecnosti ( van vremena i prostora ). I On je slika Oca i radi sta mu Otac kaze jer je Otac veci od Sina i Sin vrsi Ocevu volju. Tu je PavleS kratko i jasno objasnio, Otac je generalni direktor a Sin izvrsni, govoreci ljudskim jezikom.

Oca nisu videli ni andjeli, niko od stvorenja, jer da bi ga videli morali bi da iz prostora i vremena predju u vecnost, a to je nemoguce jer su stvorenja i imaju materijalna tela ( ljudi vise, andjeli manje, ali ipak imaju ). Jedino Sin moze da prelazi iz vremena i prostora u vecnost kod Oca i da dobija Oceve ''instrukcije'' jer je i sam rodjen u vecnosti. Naravno i Otac moze da se javlja u vremenu i prostoru preko neke pojave itd. ali nikad u svojoj sustini jer je Duh i niko ga nije video. Nema formu inace bi bio fizicki ogranicen a samim tim i podlozan vremenu i prostoru. Sin ima formu ( preuzima koju zeli )da bi stvorenja mogla da ga vide.

Znaci postoje dve osobe sa bozanskom prirodom koje vecno postoje. Jedna je nasledila bozansku prirodu ( Sin ) i zato je manja u odnosu na drugu bozansku osobu ( Otac ). Ali opet ponavljam nasledila ju je u vecnosti, pre stvaranja vremena, prostora, materije, zakona, stvorenja itd.

Naravno da mi ne mozemo da shvatimo sustinu Boga itd. ali mozemo da razmisljamo na tu temu onoliko koliko nam je dato. Jednog dana, nadam se, ce nam biti jasnije, ali nikada do kraja jer se Bog nikada ne moze saznati do kraja, a i ne bi bilo zanimljivo , zato se uvek saznaje nesto novo.

Nadam se da si razumeo sta sam hteo da kazem jer mnogi koji to objasnjavaju ( prirodu Boga ) rade to konfuzno, pa ima jedan Bog dva lica, dvojstvo, trojstvo, dve osobe, dve licnosti itd. i covek nista ne razume. A u stvari je jednostavno, postoje Otac i Sin, obe razdvojene licnosti ( entiteta ) imaju bozansku prirodu ( sami po sebi su Bog, i Otac i Sin ) i zive u vecnosti ( ne podlezu kategoriji vremena, s tim da je Sin i u vecnosti i u vremenu, po potrebi ).

PavleS (citat):

Zdravko Vucinic (citat):Umjesto, kad neko čuje neku njihovu propovijed o trojstvu i otpadu u Adventističkoj crkvi, da ih pozovu da napušte tu crkvu kako bi ostalim vjernicima crkve, ali i drugim ljudima iz drugih crkva i ateistima, pokazali da beskompromisno promovišu Biblijski koncept a to znači biti što dalje od Vavilona i pozivati druge da izađu iz njega, oni ustvari nesvjesno podržavaju boravak u Vavilonu i još kažu da to nije Vavilon.
U ovoj situaciji, naravno, sotona dobija određeno pravo na sve ove ljude kao što je i Mensur, i onda im nametne 1 odsto laži u njihovoj teologiji, a to je dovoljno da Bog ne može potpuno da blagoslovi njihov rad, i onda se javljaju učenja da je Isus imao posvećen um i slično, da je Isus imao veliku prednost u odnosu na čovjeka u borbi sa grijehom (tako kaže ovaj tip iz gornjeg predavanja) itd, itd.

Pa da. Branko Petrović u jednom momentu konstatuje da je HAC "ikona zvijerina", a svi znamo iz Otkrivenja šta to znači, a onda na kraju se brani kao "ja ne pozivam nikoga da izlazi iz crkve" i sl.
Ili je Vavilon ili nije, nema ništa između.

Sve neki Petrovici unose zabunu

''Enoh'' danas sam ja tvoj kriticar , nista licno ali se ne slazem s ovim postom pa cu izneti moje misljenje, onako kako sam ja razumeo citajuci Bibliju.

Bog Otac je Bog, ima bozansku prirodu i bozanska je licnost, a Isus je Sin i kao takav isto to nasledjuje. Otac radja Sina. Zato je on Jedinorodni, JEDINI takve vrste. Jer je rodjen od Boga. Isto tako covek je covek i ima covecju prirodu i covecju licnost jer covek radja coveka. Isto je i sa zivotinjama.

E sad, problem je kada kazu Sin nije vecan i da je rodjen u jednom trenutku u vecnosti. Jel shvatas kontradiktornost? Rodjen je u JEDNOM TRENUTKU u VECNOSTI. U vecnosti nema trenutka, jer trenutak ili bilo koji period vremena spada u vreme, a ne u vecnost. U vecnosti nema vremena. Kada je Otac rodio Sina, On ga je rodio u vecnosti, pre stvaranja vremena i prostora i materije itd. Zato je Sin vecan. Za nas je to neshvatljivo jer zivimo u vremenu i gledamo sve kroz vreme i prolaznost. Isto je netacno kada neki kazu da ce spaseni ziveti u vecnosti. Nece ziveti u vecnosti nego ce vecno ziveti, u prostoru i vremenu.

Otac ne zivi u prostoru i vremenu i zato ga niko nikada nije video, sem Sina koji ga javlja. Jedino je Sin video Oca jer je ziveo s Njim u vecnosti i ima pristup Ocu u vecnosti ( van vremena i prostora ). I On je slika Oca i radi sta mu Otac kaze jer je Otac veci od Sina i Sin vrsi Ocevu volju. Tu je PavleS kratko i jasno objasnio, Otac je generalni direktor a Sin izvrsni, govoreci ljudskim jezikom.

Oca nisu videli ni andjeli, niko od stvorenja, jer da bi ga videli morali bi da iz prostora i vremena predju u vecnost, a to je nemoguce jer su stvorenja i imaju materijalna tela ( ljudi vise, andjeli manje, ali ipak imaju ). Jedino Sin moze da prelazi iz vremena i prostora u vecnost kod Oca i da dobija Oceve ''instrukcije'' jer je i sam rodjen u vecnosti. Naravno i Otac moze da se javlja u vremenu i prostoru preko neke pojave itd. ali nikad u svojoj sustini jer je Duh i niko ga nije video. Nema formu inace bi bio fizicki ogranicen a samim tim i podlozan vremenu i prostoru. Sin ima formu ( preuzima koju zeli )da bi stvorenja mogla da ga vide.

Znaci postoje dve osobe sa bozanskom prirodom koje vecno postoje. Jedna je nasledila bozansku prirodu ( Sin ) i zato je manja u odnosu na drugu bozansku osobu ( Otac ). Ali opet ponavljam nasledila ju je u vecnosti, pre stvaranja vremena, prostora, materije, zakona, stvorenja itd.

Naravno da mi ne mozemo da shvatimo sustinu Boga itd. ali mozemo da razmisljamo na tu temu onoliko koliko nam je dato. Jednog dana, nadam se, ce nam biti jasnije, ali nikada do kraja jer se Bog nikada ne moze saznati do kraja, a i ne bi bilo zanimljivo , zato se uvek saznaje nesto novo.

Nadam se da si razumeo sta sam hteo da kazem jer mnogi koji to objasnjavaju ( prirodu Boga ) rade to konfuzno, pa ima jedan Bog dva lica, dvojstvo, trojstvo, dve osobe, dve licnosti itd. i covek nista ne razume. A u stvari je jednostavno, postoje Otac i Sin, obe razdvojene licnosti ( entiteta ) imaju bozansku prirodu ( sami po sebi su Bog, i Otac i Sin ) i zive u vecnosti ( ne podlezu kategoriji vremena, s tim da je Sin i u vecnosti i u vremenu, po potrebi ).

E, ovo se razume dobro, ovo je lepo objasnjeno.

Baš zato i može da javi onima koji žive ograničeni vremenom i prostorom šta će biti u budućnosti .
Otkrivenje 1,1 Otkrivenje Isusa Krista, koje dade njemu Bog, da pokaže slugama svojim, što ima da se skoro zbude, i pokaza, poslavši po anđelu svojemu slugi svojemu Ivanu.
Zapazite da je Bog Otac dao otkrivenje Isusu, a on ga dao Ivanu.
Izaija 41,26 Tko je to odiskona objavio da bismo znali, unaprijed prorekao da bismo rekli: istina je? Ali nikog nema tko bi objavio, niti koga da bi navijestio, niti koga da čuje riječi vaše.
Izaija 46,10 Onaj sam koji od početka svršetak otkriva i unaprijed javlja što još se nije zbilo! Ja kažem: Odluka će se moja ispuniti, izvršit ću sve što mi je po volji.

Jeste,u pravu si .Znam da u vecnosti nema trenutka,ali ja licno koristim taj termin da bih lakse objasnio Hristovo rodjenje u vecnosti,da ima pocetak u vecnosti.Slazem se sa tobom,sve je u redu .

U ovoj situaciji, naravno, sotona dobija određeno pravo na sve ove ljude kao što je i Mensur, i onda im nametne 1 odsto laži u njihovoj teologiji, a to je dovoljno da Bog ne može potpuno da blagoslovi njihov rad, i onda se javljaju učenja da je Isus imao posvećen um i slično, da je Isus imao veliku prednost u odnosu na čovjeka u borbi sa grijehom (tako kaže ovaj tip iz gornjeg predavanja) itd, itd.

A kakav je to um (karakter, srce, duh) imao Isus ako ne posvećen. Ako je imao pali, iskvareni um koji je sklon grijehu čime bi se onda borio protiv pale ljudske prirode. Zar nije rekao da se svo zlo i grijesi najprije javljaju, pojavljuju u iskvarenom umu, srcu, te se tek kasnije manifestuju u djelima ako imaju prilike. Onda bi prema tom on zbog nesavršenog, palog karaktera ili uma (ne ljudske tjelesne prirode)morao sagriješiti, pa makar samo u mislima.On je savršen um, karakter srce, duh naslijedio od svoga Oca, što ne znači da nije mogao sagriješiti.
Takav posvećen karakter je imao Adam i pali andjeli prije pada pa ih to nije spriječilo da sagriješe.
Mi nasljedjujemo karakter ili um od palog Adama po zakonu nasljedjivanja,
i ne mozemo nadići taj pali karakter ili um koji je sklon zlu ma koliko pokušavali.Stvaranje 6,5 GOSPOD vidje da se zlotvornost ljudska namnožila po zemlji: cijelim tijekom dana, njegovo srce ne smišljaše drugo do li zlo.Jeremija 17,9 Srce je prijevarno više svega i opako; ko će ga poznati?
Ako je Isus imao pali um, karakter, srce to znači da je neiskvareni karakter i pobjedu stekao svojim djelima, trudom, izgradjivanjem karakter, roditeljsk odgojem i sl. Ili je se Božiji duh tek kasnije uselio u njega kada je istesao savršen karakter . Ovo me podsjeca na opravdanje djelima -
Ako je mogao ona zašto nebi mogli i mi?

Hajde nemoj da drviš. Ne moraš ni ti sagriješiti ako to sam ne izabereš. Volja je presudni činilac koji donosi odluku.

jasno izlaganje

OVO WAGONER NIJE MOGAO BOLJE NAPISATI.
OBJASNIO JE SUŠTINU KRŠĆANSTVA.


Mi nismo u stanju da razumemo kako je Hristos kao Bog mogao da se ponizi do smrti na krstu; bilo bi više nego neplodno razbijati glavu o tome. Sve što možemo uraditi je jednostavno da verujemo, prihvatamo činjenice onako kako su nam prikazane u Bibliji. Ako je čitaocu teško da neke iskaze Biblije o Hristovoj prirodi dovede u međusoban sklad, onda
neka shvati da je nemoguće da se ove stvari obuku u reči, koje naš ograničeni um može u potpunosti da shvati. Kao što je nakalemljivanje neznabožaca na stablo Izrailja neprirodno, tako je i mnogo onoga što je božansko, ljudskom umu neshvatljivo.
Navešćemo i druge tekstove Svetoga pisma, koji će nam približiti ovaj predmet Hristove ljudske prirode i njegov značaj za nas. Već smo čitali da „Reč postade telo.“
Pogledajmo sada šta nam apostol Pavle kaže o prirodi ovog Tela: „Jer što zakonu bješe nemoguće, jer bješe oslabljen tijelom, posla Bog sina svojega u obličju tijela grijehovnoga, i za grijeh osudi grijeh u tijelu, da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po tijelu nego po duhu.“ (Rim 8,3-4)
Sada je potrebno samo malo da se podsetimo i razmislimo, da bismo došli do
saznanja da, ako je Hristos uzeo obličje čoveka kako bi spasao čoveka, onda je On morao uzeti obličje grešnog čoveka, jer je grešni čovek taj kojeg je On hteo da spase. Nad bezgrešnim čovekom, kakav je Adam bio u raju, smrt nije mogla vladati, a na isti način ni nad Hristom smrt ne bi imala moći da nije na sebe uzeo grehe svih nas.
Činjenica da Hristos nije uzeo telo bezgrešnog bića, nego grešnog čoveka - dakle telo koje ima sve slabosti i grešne sklonosti kojima je podložna pala ljudska priroda i koje su predmet njene zavisnosti, - obznanjena je u rečima: „ ...po telu rođenom iz Davidovog potomstva.“ (Rim 1,3). David je imao sve strasti ljudske prirode. On za sebe kaže: „Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnom.“ (Ps 51,5)
i.

Sledeći tekst u poslanici Jevrejima čini ovu misao potpuno jasnom: „Jer On zaista ne primi na sebe prirodu anđela, već On primi na sebe prirodu sjemenaAvramova8.“ (Jevr.2,6)
„Zato bješe dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i vjeran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grijehe narodne. Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.“ (Jevr. 2,17.18). Ako je u svemu bio dužan da bude kao svoja braća, onda je sigurno da mora da je podneo sve slabosti i kušanja kojima su izložena njegova braća. Dva naredna teksta koji nam ovu stvar posebno naglašavaju, dovoljan su dokaz za to. 2. Kor 5,21:
„Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu
postanemo pravednost Božja.“
Ovo je mnogo jače od iskaza da je On došao „u obličju sličnom grešnom telu“ (Rim 8,3-Čarnić9). On je „učinjen grehom“. Ovo je ista tajna kao i ona koja kaže da je Božji Sin mogao da umre. Prečisto Jagnje Božje, koje nije znalo ni za kakav greh, nije se samo ubrojilo među prestupnike, nego je u stvarnosti uzelo grešnu prirodu na sebe. On je učinjen grehom, na takav način i sa takvom svrhom, da bismo mi bili učinjeni pravdom. Zato Pavle u Gal 4,4.5
kaže: „A kad je došla punina vremena, posla Bog svoga Sina, rođenog od žene, koji je bio pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom - da mi primimo usinovljenje.“
„Jer zato što je i sam trpeo kad je bio kušan, može da pomogne onima koji se
iskušavaju.“ „Jer mi nemamo prvosveštenika koji ne može saosećati sa našim
slabostima, nego je on u svemu bio iskušan - slično nama - izuzev greha. Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat kad nam zatreba pomoć.“ (Jevr 2,18; 4,15.16)
Evo još jedne misli, iz koje možemo shvatiti celokupno učenje onih reči „I riječ
postade tijelo i useli se u nas“ (Jv 1,14). Kako je moguće da Hristos, „koji je i sam podložan slabosti“ (Jevr 5,2) nije poznavao greh? Neki možda misle da ćemo uniziti Hristov karakter, ako Ga spuštamo na nivo grešnog čoveka. Međutim, sasvim suprotno. Mi jednostavno uzvisujemo samo božansku moć našeg slavnog Spasitelja, koji se dobrovoljno
spustio do položaja grešnog čoveka, da bi mogao da ga uzdigne do svoje neukaljane čistote, koju je On sačuvao čak i pod najnepovoljnijim okolnostima. Njegova čovečnost je samo obavijala, prekrivala Njegovu božansku prirodu, kojom je neodvojivo bio povezan sa
nevidljivim Bogom, a koja je bila više nego sposobna da uspešno odoli slabostima tela. Ceo Njegov život bio je borba. Pošto je u telu propatio sve što čovek, podstican neprijateljem svake pravednosti, uopšte može da propati, vratio se prestolu svoga Oca neukaljan kao i kad je napustio nebeske dvorove slave. Ni za jedan trenutak Njegova Božanska priroda nije dala
utočište grešnim željama, niti se za jedan trenutak Njegova Božanska snaga uskolebala. Kad je pod silom smrti ležao u grobu, „nije bilo mogućno da ga smrt drži“, jer On „ne učini greha.“ (Dela 2,24; 2. Kor 5,21)
Neko bi možda ovde primetio: „U tome ne vidim nikakvu utehu za mene. Ja doduše imam uzor, ali ne mogu da ga sledim, jer ja nemam onu silu koju je Isus imao. Čak i kad je bio na Zemlji, On je bio Bog; a ja sam čovek.“ To je tačno, ali i ti možeš, samo ako želiš, da imaš istu moć koju je On imao. On je nosio naše slabosti, ali ipak nije grešio, jer je božanska moć
stalno bila u Njemu. Čitaj nadahnute reči apostola Pavla i vidi ono što i mi možemo posedovati: „Radi toga preklanjam svoja kolena pred Ocem, od koga svaki rod na nebesima i na zemlji dobija ime, da vam da po bogatstvu svoje slave da njegovim Duhom budete ojačani za unutrašnjeg čoveka, da se Hristos vašom verom useli u vaša srca, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, da biste vi sa svima svetima mogli razumeti šta je širina, i dužina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja
prevazilazi naše saznanje, da budete ispunjeni svakom puninom Božjom.“ (Ef 3,14-19)
Može li se tražiti nešto više od toga? Hristos, u kome „telesno obitava sva punina Božanstva.“ (Kol 2,9), želi da obitava u našim srcima tako da i mi budemo ispunjeni svom puninom Božjom. Kakvo dragoceno obećanje! On „može saosećati sa našim slabostima“
(Jevr 4,15). To znači da je On propatio sve ono što se nasleđuje grešnim telom; On poznaje
sve to. On se u potpunosti poistovetio sa svojom decom; sve ono što tišti njih, tišti i Njega u istoj meri, i On zna koliko je božanske sile potrebno da bi se oduprlo. Samo ukoliko iskreno
čeznemo za tim „da se odreknemo bezbožnosti i svetskih žudnji“ (Tit 2,12), On koji „može da učini preko svega i iznad svega što mi ištemo ili mislimo“ (Ef 3,20), voljan je i u stanju je da nam da silu. Sva sila Božanstva koja po prirodi obitava u Hristu, može milošću da obitava u našim srcima, jer nam je On bogato besplatno daruje.
Umorne, slabe i grehom potištene duše treba iz toga da crpe hrabrost. Treba sa radošću da pristupe prestolu blagodati, gde će zasigurno naći blagodat za vreme nevolje, kad im bude zatrebalo jer Spasitelj saoseća sa njihovom nevoljom, tim pre što je i On osećao istu potrebu za vreme svog iskušavanja. On saoseća sa našim slabostima. Da je On patio samo onda, pre mnogo vekova, onda bismo mogli da se bojimo da je zaboravio neke od
slabosti. Ali ne, svako iskušenje koje vas pritiska, pritiska i Njega. Njegove rane su i dalje sveže, i On živi da bi mogao stalno da se moli za nas.
Kakve predivne mogućnosti stoje hrišćaninu na raspolaganju! Kakve visine svetosti on može dostići! Čak i kada se sotona toliko bori protiv njega i žestoko ga napada tamo gde
je telo najslabije, on može da ostane u senci Svemogućega i da bude ispunjen svom puninom sile Božje. Onaj koji je jači od sotone želi da stalno obitava u srcu takve osobe tako da ona može da posmatra napade sotonine kao sa neke moćne tvrđave i da kaže: „Sve mogu u
Isusu Hristu, koji mi moć daje.“ (Fil 4,13)

Kao što se može uočiti, uvode se neka nova učenja koja nijesu utemeljena u Božjoj riječi. Moguće da je to neka "nova svjetlost". Ali prije bi se reklo da sotona pokušava da na ovaj način zavede umove i ovo malo vjernika što je preostalo.
Čovjek koji ima pravu vjeru i živi u skladu sa njom, ali ako prihvati u svom umu nešto što nije istina i bavi se time, sotona polaže određeno pravo na njega i to će imati svoje posljedice prije ili kasnije.
Međutim, da bi sotona kod vjernika, odnosno kod onih koji imaju istinu, uveo nešto novo, nešto lažno, to mora da bude toliko suptilno da može zavesti čak i one koji su prilično dobro bili utemeljeni na Bibliji.
I onda je pronašao "kosku", a to je da li je Isus imao posvećen um ili ne. Naravno, pokušao je prvo sa time da je Isus imao nepalu Adamovu prirodu, što je i dalje dominantno vjerovanje kod, na primjer, adventista, iako ima i onih u toj crkvi koji drugačije misle o tom pitanju. Ali pošto je ta nauka o nepaloj Isusovoj prirodi raskrinkana, kao i sve druge suptilne lažne nauke, sada se sotona dosjetio da plasira da je Isus imao posvećen um.
Isti je motiv - da se umanji Isusova žrtva, Njegove zasluge i uopšte Plan spasenja, a i da se zavedu određeni umovi koji su bili prilično utemeljeni na istini.
Naravno, bavljenje ovim pitanjem na način kako se to pokušava nema nikakvu svrhu, osim prepucavanja, koliko god da su ona tolerantna i korektna.

Sta mislite o drugom delu?

Hristova ljudska priroda, 2. deo

Sta mislite o drugom delu?

Odlično, nemam nikakvih primjedbi. U prvom dijelu je mogao malo da razdvojiti priču i da kaže šta znači gubitak Božje slave i da po Adamu svi umiru tj. zašto ova ljudska priroda mora da umre.

Odlično, nemam nikakvih primjedbi. U prvom dijelu je mogao malo da razdvojiti priču i da kaže šta znači gubitak Božje slave i da po Adamu svi umiru tj. zašto ova ljudska priroda mora da umre.

Slazem se.

Zdravko Vučinić (citat):Spasenje čovjeka ne bi bilo ni pravedno ni legalno da Hrist nije imao apsolutno ljudsku prirodu, istu kao i svaki čovjek. Biblija je jasna po tom pitanju. To je bio uslov da se On kvalifikuje kao Zastupnik čovječanstva pred Božjim zakonom. Hrist je morao da pobijedi grešnu ljudsku prirodu da bi čovjek mogao biti spašen, odnosno da bi Bog svojim Svetim Duhom mogao, odnosno dobio legalno pravo, mijenjati ili bolje rečeno omogućiti nam stavljanje pod kontrolu naslijeđene grešne prirode.
On je postao čovjek u pravom smislu te riječi, i to za sva vremena. Isus više nikada neće biti što je bio prije utjelovljenja. On se zauvijek vezao za ljudsku porodicu. Mi vjerovatno nikad nećemo moći da shvatimo kolika je to žrtva bila za Njega.

Sotona na različite načine pokušava da obmane vjernike, pa i raznim "filozofiranjima" i hulama o Hristovoj ljudskoj prirodi, da li je ona bila kao Adamova prije pada ili posle pada, da li je imao posvećen um ili ne.
Gornji citati koje je Pavle postavio su više nego jasni.

Zdravko svaka cast na ovako snaznom i jednostavnom objasnjenju. Mislim da je ovo srz Hristove ljubavi prema nama. Ko god se zgrozava nad svojim zivotom i smatra da nepravedno pati, neka se samo sjeti patnji kroz koje je Isus prosao i bice mu odmah lakse.

Zanimljivo predavanje vezano uz temu, a i ovo isto:

Dali negde ima sa prevodom ova dva predavanja od Nader Mansour?

Nikola27 (citat):Dali negde ima sa prevodom ova dva predavanja od Nader Mansour?

Ne znam, ali znam da imaš neka predavanja prevedena.