SAVJETI O ŽIVOTU I ISHRANI

Želeo bih da čitaoci ovog teksta budu svesni da moja namera nije da propagiram nikog, ni bilo šta, niti ko stoji iza mene. Želja mi je samo da na osnovu proučavanja ove tematike i primene na sebi iznesem što objektivnije mišljenje, koliko god se ono često ni meni ne sviđa i ne odgovara nekim mojim doskorašnjim navikama i željama. A vi sami prosudite koliko je ono objektivno.
U tom smislu sam uzeo i rizik da dajem i lično mišljenje i procenu knjiga i da dam jedan, možda previše lični ton celoj priči, iako sam hteo da pre svega budem odmeren i ne previše neposredan.
Videćete i iz iskustva jednog mog istomišljenika, koji je malo pre mene počeo da primenjuje ovaj pristup, takođe zbog zdravlja, postepen razvoj i kristalisanje mišljenja koje vodi ka nekim stavovima koje zastupaju pristalice prirodne higijene, frutarijanizma i Arnolda Ereta (Arnold Ehret). Suštinske razlike među njima su minimalne, skoro da ih i nema. Samo druga imena i drugi ljudi koji su došli kroz dugu praksu, prvo na sebi pa drugima, do skoro identičnih zaključaka. Tu mogu pridružiti i svetski čuvenog narodnog lekara Rudolfa Brojsa (Rudolf Breuss), koji se od prethodnih suštinski razlikuje jedino po tome što je svoju efikasnu terapiju (koja se po njemu i naziva „Brojsova terapija“) zasnovao na sokovima određenog povrća u određenoj srazmeri sa dodatkom čajeva, koji opet zavise od vrste bolesti. Ako se pažljivije prouči njegova terapija videće se da je to vrlo slično lekovitom gladovanju (ili lekovitom postu) koji je do savršenstva razvio Arnold Eret, samo uz dodatak sokova. A opet, Brojs je to razvio (koliko sam zaključio, možda grešim) na osnovu Hipokratove metode lečenja, čak je i trajanje sam terapije isto. A pošto sama Brojsova terapija traje 42 dana i eventualno se primenjuje 1 do 2 puta godišnje, u ostalom periodu on preporučuje sve što i drugi presnojelci. Čak mu je i ishrana u prelaznim periodima pre i posle terapije slična onoj koju savetuje Arnold Eret da se primenjuje pre i posle potpunih postova (velika je verovatnoća da je Brojs koristio Eretovo iskustvo u kombinaciji sa Hipokratovom metodom).
Ako bi tu dodali Normana Vokera (Norman Walker), koji je od njih živeo najduže, neki tvrde i 116 i više godina, ali najmanje 99, pri čemu je, po meni bitnija stavka od dužine života to što je do zadnjeg dana bio na nogama i radio kao da nema tolike godine i još uz sve to umro u snu, vidi se da je i njegov pogled skoro isti kao i kod ovih prvih navedenih (frutarijanci, prirodna higijena, eretovci), samo sa dodatkom sokova od povrća.
Ernst Ginter (Ernst Gunter) je imao malo širi pogled od njih pa je jeo „sve i svašta“ sirovo, što lično mislim da nije dobro, ne zato što mi se to ne sviđa, već zato što nije u toj meri efikasno kao ovo prvo, što se potvrdilo u dužini životnog veka Gintera (samo 80 godina), ali treba imati u vidu da je on to počeo primenjivati tek sa 50 i nešto godina života. Helmut Vandmaker (Helmut Wandmaker), koji je to iz nužde počeo primenjivati sa 40-tak godina života, a tek možda od svojih 60-tih je prešao samo na voće, nešto povrća i orašastih plodova i semenki, živeo je preko 90 (nedavno je umro).
Po Lorin Dej (Lorine Day) ... hirurg i profesor, možda najcelovitiji pogled na zdravlje, vrlo sličan higijeničarima (naturopatama kako ih jos zovu po drugom imenu njihovog pravca-naturopatija) koje su uzgred osnovala grupa iskrenih američkih lekara (među njima i Dr Silvester Graham, poznatiji po grahamovom hlebu), ali koje ima znatno veće medicinsko znanje od tih lekara koji su živeli znatno pre nje, tim pre što je i predavač i evo je žive i zdrave u skoro 80 godina kako polemiše sa svojim kolegama lekarima na razne teme, počevši od vakcina pa do lečenja vida... lično je i meni pomoglo da uvidim neke aspekte koji se ne tiču samo zdravlja ... osim što je Dr Dej sveobuhvatnija u smislu najsavremenijih saznanja po pitanju nekih drugih tema, to znači da podržavam i njen pristup lečenju bolesti.
Uglavnom, kad se njihove tvrdnje stave na papir pa se analitički razmatraju , objektivno i nepristrasno, verujem da svako može doći do sledećih činjenica i zaključaka, do kojih sam i lično došao, a vidim i osobe sa kojima sam kontaktirao, i to nezavisno jedni od drugih. Opet napominjem, proverite, možda grešimo!
U bar 90% slučajeva oni govore i uče iste stvari, iako su po nekim pitanjima isključivi i nepomirljivi. Bitno je da ta sporna pitanja čine veliku manjinu i da njihov praktičan uticaj na celu stvar i nije toliko bitan.
Na osnovu mog dosadašnjeg, verujem nepristrasnog proučavanja, ličnog iskustva i razmene iskustva sa drugima, prinuđen sam da u praktičnom smislu podržavam ono što podržavaju i pristalice društva „prirodna higijena“, Dr Lorin Dej, kao i frutarijance (kao što napomenuh-po meni, nema suštinskih razlika među njima). Ali opet napominjem da ih ne podržavam u smislu da sam njihov pristalica ili član, jednostavno je njihov način najefikasniji i najsveobuhvatniji i najcelovitiji (najpotpuniji)! To sam utvrdio na svojoj koži! I nisam jedini, nego jedan od velikog mnoštva, među kojima ima i mnogo priznatih i poznatih stručnjaka.
Druga je stvar što su se neki njihovi pripadnici uzoholili zbog tog, nesumnjivo najefikasnijeg i najboljeg pristupa koji imaju po pitanju tematike zdravlja, savršene linije i najdužeg života, pa se u svojim komentarima prema svojim neistomišljenicima ponašaju isključivo, nepopustivo, nadmeno, često i sa nipodaštavanjem. I pljuju po svemu što se ne slaže sa njihovim gledištem, iako su objektivno u pravu u skoro svim slučajevima. Neka čitaoci ovih redova sami prosude sam trebao da zbog nekolicine bahatih, nadmenih ... jednom rečju nereprezentativnih predstavnika tih pravaca, odbacim svu praktičnu korist njihovih učenja. Da li je sa prljavom vodom trebalo baciti i dete? Ne, nikako, tim pre što je u pitanju bilo zdravlje i život! Morao sam biti objektivan i pored svega onog što me je nerviralo i iritiralo, naći najefikasniji pristup problemu!
Na primer, čitajući knjigu Helmuta Vandmakera „ Presna hrana umesto kuvane“ , ostavimo na stranu njegov, često iritantni i isključivi stil pisanja. U slučaju lečenja moje konkretne bolseti, trebao sam da ostavim žitarice! Pa to je ne moguće! Kako kad to najviše volim, dnevno sam jeo i po veknu ipo hleba i to belog (one“integralne“, „ražane“, jednom rečju farbane, nisam hteo pošto sam u porodici imao pekara koji mi je objasnio kako se u većini pekarskih radnji spremaju). O špagetama i ostalim testeninama da ne pričam. Bukvalno sam znao da se davim u tome. Peciva, pogače, proje ... (u prvo vreme kad sam prestao sa tim, dešavalo mi se da sanjam tu hranu, kao pušač cigarete kad ih ostavi). Plus, Vandmaker to iznosi na jedan, bar meni, vrlo iritirajući način. I odbacio sam taj stav i nastavio da jedem žitarice, doduše sirove, kako ih E. Ginter preporučuje (tu on debelo greši, ne samo po mom skromnom mišljenju, nego pre svega mišljenjima drugih i onome što je praksa pokazala). I nisam imao značajnijih pomaka na bolje. Onda sam opet uzeo da čitam Vandmakera i neke koji govore isto, samo na jedan mekši i odmereniji način (ne može se Vandmakeru puno zameriti, pa on je za vreme 2.sv. rata bio oficir Vermahta na ruskom frontu) i uradio tako. I poboljšanja su odmah krenula! Isto je bilo i sa nekim drugim stavkama. Napominjem da treba nepristrasno razmotriti činjenice bez obzira na stil i karakter pisca, da bi se izvukla najveća korist!
Konkretno, taj pisac (Vandmaker) je iritirao i moje roditelje i ... ali su po meni, njegove 2 knjige koje imate na sajtu, knjige sa najviše argumentovanih dokaza (iako ima spornih po meni) i iz njih sam ubedljivo izvukao najveću korist. Tačnije da njih nisam imao, daleko bih bio od ovog napretka.
(ali druge Vandmakerove mane koje ćeš navesti u opisu njegovih knjiga-nekad u svojoj oficirskoj isključivosti i želji da ubedi nešto, izvodi pogrešne zaključke i koristi pogrešne izvore, kao ono o onom arapskom presnojelcu koji tvrdi da i jedno kuvano jelo mesečno utiče na nemogućnost izlečenja, što bi se moglo možda zaključiti i na iskustvu Kristin Nolfi, ali teorija o kiselo-baznoj ravnoteži, iskustvo mnogih, uključujući Alana Dražića, mene, kao i pre svega Lorin Dej koja je i malo kuvane hrane dodavala govore da nije naglasak na sto posto presnoj hrani (najbolje je to, nego na kiselo-baznoj ravnoteži, tako da može i nešto kuvanog. Naravno da je za izlečenje teških i „neizlečivih“ bolesti u početku pametno jesti samo hranu koja ima bazni uticaj na telo, znači isključivo presno, ali kasnije kad se ozdravi to nije neophodno, dovoljno je za održanje 80:20 Bazno:kiselo). Čak je i potrebno, Malahov čak govori o problemima onih koji su se očistili pa i dalje nastavili samo na hrani koja daje baznu reakciju.
A eto, malo je trebalo da zbog iritirajućeg stila pisanja odbacim te knjige i izgubim dragoceno vreme. Druga knjiga mu je u puno odmerenijem i prihvatljivijem stilu, i svakako vam savetujem da ih pročitate i primenite. Uz to, u tim knjigama su izložena i neka najnovija naučna otkrića koja argumentuju taj stav prema ishrani, pored mnogih, baš zanimljivih, korisnih i ubedljivih primera iz prakse, i ako bi se izuzeo taj stil pisanja, vrlo su korisne i praktične, tako da sam prinuđen da im dam veću preporuku nego drugim knjigama.
Na kraju, što se tiče razgovora sa stručnjacima koji uzimaju od 50 pa na više eura po satu ragovora (bar meni su toliko tražili). Zašto bi ste im vi davali stotinak i više eura, jer sve to i mnogo, mnogo više, naćicete u ove dve knjige od Vandmakera, a uz ostale knjige, verujem da možete postati i veći stručnjak od tih ljudi, ako sve to proučite, primenite i razmenjujete iskustva sa drugima. To što čujete u razgovoru, iako ima određenih prednosti, ne može se porediti sa onim u pisanom obliku, koje uvek možete proveriti, podsetiti se, a i znatno je opširnije i detaljnije.
A Eret i Šelton su pravi veterani i stručnjaci, iza kojih stoje na desetine hiljada izlečenih ljudi, mnogih od „neizlečivih“ bolesti. Možete pogledati moje opširnije mišljenje o vrednosti njihovog učenja i knjiga na posebnoj strani.

A sad moje mišljenje kako bi ishrana trebalo da izgleda u zavisnosti od ciljeva koji se žele postići:

Kako bi obroci trebalo da vam izgledaju bez obzira koja ste ciljna grupa:

- što više mono obroka (jedna vrsta hrane po obroku) Zašto? Poseban list i istraživanje od Popova. Pogledajte kratko obrazloženje na osnovu istraživanja i biće vam jasno. Jednostavno, najlakše se i najkvalitetnije vari, a i najbrže, pa možete u najkraćem roku preći na drugi obrok bez rizika da vam je prethodni obrok ne svaren i sve posledice koje to donosi (pa poseban list iz onog kuvara od Slađana i njegove žene koji su radili na teol.) Na prim. kilo banana, kilo pomorandži, 150 grama mesa ili ribe ...
- kad kombinujete namirnice u jednom obroku, trudite se pridržavate onih prostih pravila o kombinovanju hrane i ne prelazite više od 3 različite vrste hrane u jednom obroku (baš kad imate želju za gurmanlukom prekršite, ali ne preterujte, ni u količini ni u raznovrsnosti-jednom kad osetite prednost mono obroka sam organizam će vas terati na to).
- do 30 grama proteina po obroku (više ne može da se asimiluje, iskoristi nego se izbacuje i opterećuje jetru i bubrege)
- pravljenje dovoljnog razmaka između obroka da se završi varenje i tablice
- sokovi od povrća

DODATAK PROSA
Kao jedna od vrlo retkih, možda i jedina namirnica koja i termički obrađena ima baznu reakciju u telu (tako bar mnogi tvrde)
Razlog zašto sam dodao proso u moju ishranu, nije ni zbog želje za nekadašnjom ishranom, ni zbog nekih dodatnih pozitivnih zdravstvenih efekata. Iako se o prosu govori u superlativima, moje iskustvo je da ipak izaziva negativne efekte u odnosu na sirovu hranu (stvara sluz, začepljuje creva i izaziva nadutost). Pa zašto sam ga dodao, svaki 2. dan? Da bih uneo dodatnu količinu proteina kroz hranu sa minimalnom kiselom reakcijom na organizam. Planiram da ponovo dodam i presno mleko, pa da ih naizmenično uzimam, jedan dan proso, jedan dan mleko, iako sam se konačno bio rešio problema sa sluzi u sinusima i plućima kad sam prekinuo sa mlekom, čak iako je bilo i presno. Ako me pitate zašto to radim, kad sam se lično uverio da mi je za zdravlje ubedljivo najbolje da budem na presnom voću, povrću, orašastim plodovima i semenkama, bio bih neiskren ako bi vam bilo šta drugo rekao da još nisam u praksi do kraja rasčistio šta mi je bitnije: potpuno zdravlje ili neki prethodni izgled kada sam dizao tegove u kombinaciji sa prihvatljivim zdravljem. Možda to zvuči totalno nerazumno, ali probajte da razumete nekog ko je celog svog dosadašnjeg veka dizao tegove i hteo da bude masivnije pojave, a podsetio bih vas i na ogromnu populaciju onih koji, ne da ne mogu, nego ne žele da se oslobode štetnih navika kao što su alkohol, duvan, ždranje ... iako svesni da će ih to kad tad koštati zdravlja. Ne usuđujem se reći da sam mnogo ili uopšte bolji od njih. Doduše, ako mi opet bude gorelo pod nogama, vratiću se na striktnu frutarijansku ishranu, sem ako ne bude kasno za to.
Nebitno je šta ja radim, samo sam hteo da budem brutalno pošten i iskren i sve vam ovo iznosim da bih vam rekao za ono što sam lično ustanovio da je nejefikasnije, najzdravije, najbolje i najjednostavnije!!! A ostalo je stvar lične mudrosti, razuma ili ludosti, ličnog izbora svakog od nas šta ćemo činiti sa svojim zdravljem i životom.

I OPET NAPOMINJEM: ovako striktan, frutarijanski režim ishrane je neophodan samo u dva slučaja:
1. da bolujete od „neizlečivih“ bolesti tipa tumor, autoimune bolesti ...
2. želite baš savršeno zdravlje i vrlo dug život
Za ostale, delimična ili potpuna zamena žitaica prosom i pasterizovanih mlečnih proizvoda sirovim mlekom (ne onim kupovnim) ja prava blagodat i korak unapred u odnosu na uobičajenu ishranu! Posebno ako se umereno konzumiraju, što se može videti i iz iskustva onog čoveka iz Hrvatske i njegovih alergija koje zvanična medicina nije mogla izlečiti. Pa sami izaberite šta želite i u skladu sa tim činite.

Tako-je (citat):Zanima me kako spremate zitarice da budu mekane za jelo, a i dalje zive[sirove]???

Pozdrav

Tako-je (citat):Da li se moze pasulj i druge vrste takvih mahunarki, kao sto je pasulj, jesti sirov?

I kako se sprema?

Pozdrav  

Prava hrana za nas je voće i samo voće. nema se tu što filozofirat. Tvorac nam je tako ostavio, to čitamo na prvoj stranici Biblije.
A da je to odlična hrana, voće za nas.-nauka je to dokazala. Jer voće sadrži sve što je potrebno organizmu. A prije svega voda kao glavni i u najvećem postotku prisutna tvar u hrani. Nadalje vitamini, enzimi, minerali i fotona, odnosno svjetla. Bjelančevina i nema tako puno zavisi od vrste. Neki pojedincni bi se začudili"kako sad, a bjelančenine najbitnije za rast i razvoj organizma". Krivo!

Kika (citat):Postovani, kako hraniti bebu koja ima 7 mjeseci i prelazi s majcinog mlijeka na krutu hranu?

Kika (citat):Link je odlican. Hvala vam na odgovoru. Mozete li mi preporuciti koju marku sokovnika i blender da kupim? Idem iduci tjedan u kupovinu sa suprugom, a ima ih toliko pa ne znam koji da odaberem pa ako Vi ili netko drugi ima dobru preporuku bila bih zahvalna.