ISTORIJA RELIGIJSKOG OTPADA

ZOROASTRIJANSKA IMITACIJA BIBLIJSKIH DOKTRINA

Istoričari su zadivljeni izvanrednom sličnošću između biblijske religije i krasnih misterija sa iranskih visoravni. Dok su ovi pisci podeljeni po pitanju činjenica koje se tiču Zaratustre, predstavićemo snažan dokaz da bismo pokazali da se on, kao i druge izvesne svetske religijske varalice, pojavljuje na stranicama prošlosti kao falsifikator Starog Zaveta uopšteno a naročito plodnih vizija koje su dodeljene proroku Danilu. Čitaoca će zainteresovati izjave koje su sada ponuđene.
Obrazovani Praido jasno govori o Zaratustrinim aktivnostima, kao podre-đenim proroku Danilu koji je bio premijer i vavilonskog i persijskog carstva. Nakon rasprave o različitim teorijama površnih pisaca po pitanju ovog persijskog religijskog mistika, on piše:
„Ali istočnjački pisci, koji bi trebali najbolje znati, svi se jednoglasno slažu da je postojao samo jedan Zerdušt ili Zaratustra; i da je on cvetao u periodu u kojem je Darije Histap bio car Persije… stoga mora biti da je ovaj varalica služio pod Danilom… I, bez sumnje, njegovo viđenje tog velikog, dobrog i mudrog čoveka kako dostiže takvu visinu i dostojanstvo u carstvu, budući pravi Božji prorok, bilo je ono što je postavilo ovog lukavog bednika na mesto lažnog… Sve to jasno pokazuje da je autor ove doktrine (zoroastrijanizma) bio dobro upoznat sa svetim spisima jevrejske religije iz kojih je očigledno sve preuzeto; jedino se lukavi prevarant pobrinuo da je odene u takav stil i oblik koji će se najbolje slagati sa tom starom religijom Miđana i Persijanaca, koju je nakalemio na nju.“27
Gornju pretpostavku podržava sledeća izjava E. A. Gordona, istočnjaka koji je naširoko poznat. Čitajući ova svedočanstva moramo se setiti da su Danilo, Ezekijel i Jeremija kao dečaci zajedno odrasli i kao proroci su prorokovali u isto vreme. Tako možemo jasnije videti moguću vezu Zaratustre sa Danilom.
„Zapazite da je o persijskom mudracu, Zaratustri, rečeno da se savetovao sa Jeremijom, još jednim prorokom hebrejskog izgnanstva.“
„U petom veku pre n.e. Ezekijel daje divan izveštaj o karavanskoj trgovini sa Tirom u njegovo vreme, koje je takođe bilo vreme Konfučijea, Lao-cina, Gautama Bude i Pitagore.“28
U odgovoru upućenom onim istoričarima koji zastupaju pretpostavku da je ovaj persijski varalica bio legendarna ličnost, Katolička Enciklopedija kaže sledeće o Zaratustri: „Ne može se više dovoditi u sumnju da je Zaratustra bio prava istorijska ugledna ličnost. Pokušaji nekih učenjaka da ga predstave kao mitsku ličnost su propali, iako ima mnogo toga ispričanog o njegovom životu što je legendarno, kao i u slučaju Bude.“29
Sličnost između Danilovih vizija i Zaratustrinih snova je tako upadljiva da su neki biblijski komentatori koji naginju ka modernizmu pretpostavili da je Danilo svoje vizije preuzeo od ovog persijskog proroka. Neki drugi su ga pomešali sa prorokom Danilom. Ostali pisci su mislili da obojica imaju isto poreklo, i da istine iz Starog Zaveta, posebno Danilova proročanstva, ili dolaze od zoroastrijanaca ili su bile usvojene iz Starog Zaveta od strane Zaratustre.30
Sledeće doktrine proroka Danila ponovo se pojavljuju u učenjima Zaratustre: jedan vrhovni Bog, dolazak Mesije, postojanje anđela i njihova otkri-venja čoveku,31 vaskrsenje mrtvih, suđenje čitavom čovečanstvu i Adam i Eva – prvi roditelji. Postoji kolekcija „svetih“ knjiga – spisi sastavljeni od strane Zaratustre – koji su nazvani Avramova knjiga. Ista pravila u vezi mesa, čistog i nečistog, pronađena su isto onako kako ih je dao Mojsije. Postoji zapovest o davanju desetka, rukopoloženju prvosveštenika nad svima i napomene o Josi-fu, Mojsiju i Solomonu na isti način na koji su predstavljene u Starom Zavetu. Zaratustra je takođe mrzeo idolatriju.
Isto kao što su Jevreji imali vidljivu slavu Šekine, koja ukazuje na Božje prisustvo u Hramu, tako je Zaratustra učio svoje sveštenike da gledaju u sunce i u sveti plamen u plamenim hramovima, prebivalištu njihovog vrhovnog boga. Zaratustra je takođe osnovao sveštenstvo slično jevrejskom.
U većim plamenim hramovima sveštenici su gledali u štafete i održavali sveti plamen tokom dvadeset i četiri časa na dan. I druidi iz paganske Irske i vestalke iz paganskog Rima, zavetovavši se na večno devičanstvo, neprestano su održavale svete hramske plamenove tokom vekova.32
Zaratustra je prikazivanje svoje religije uredio tako da je ista bila propraćena sa raskoši i šarenilom. Sveštenici su bili ukrašeni dugom, belom odećom i imali su visoke, šiljate kape na glavama. Marširali su u povorci na određene dane svečanih okupljanja. Učinjeno je sve da njihove službe budu upečatljive. U ovim prilikama na zemlju se prolivalo alkoholno piće, pevale su se svete himne i čitani su delovi svetih spisa Zaratustre. Radi finansijske podrške primali su priloge, a takođe su posedovali i značajne zadužbine.33
Otkrivenja iz Starog Zaveta raskrinkala su Trojstvo. „Nakaradnom i prostačkom prividnošću“ Zaratustra je objavio svoje vrste trojstva.34 Na čelo svo-je nebeske hijerarhije postavio je Ormazda (ili Ahura-Mazdu), velikog mudrog duha, i Ahrimana, vrhovnog zlog duha, koji je bio savremenik i suparnički bog tame koji je prebivao u noćnom bezdanu. Sa njima je na značajan način udružio Mitru, boga svetlosti, koji je bio sunce i otelovljenje obožavanja sunca. Kako sunce nije bilo ni na nebu ni na zemlji, nego se klatilo na sredini između neba i zemlje, na isti način je i Mitra bio veliki posrednik. Kada se mitraizam raširio preko rimskog carstva, za Mitru je bilo rečeno da je pobornik grešnika, prijatelj nakon smrti i vodič duše do Neba nad nebesima.
Ezra, Nemija i Estera svedočili su dominaciji Zaratustrinog kulta u persijskom carstvu. Ista religija porobljavala je provinciju za provincijom u rimskom carstvu sve dok, popularizacijom njenog boga sunca, nije zapretila da uguši hrišćanstvo.
Predanje Mitri bilo je zaprepašćujuće dalekosežno. Dugi niz mitraeja, ili božjih hramova, protezao se od južne Francuske duž reke Rajne, dosežući preko teritorije germanskih plemena. Možda nijedne političke državne podele nisu doprinele slavi ovog istočnjačkog božanstva više od germanskih provincija u carstvu. Sam grad Rim obiluje Mitrinim spomenicima.35 Dokaz velike snage mitraizma je to što je paganski Rim, a kasnije i papski Rim, viđen kako se predaje religiji persijanaca, svojih neprijatelja.
Za hrišćanstvo je bilo teško da se u svojim pionirskim danima suoči sa religijom koja je tokom šest stotina godina bila dominantni kult persijskog i parćanskog carstva. Duhovno protivljenje, međutim, ozbiljnije nego progon-stvo dopalo je rane hrišćanske evanđeliste zbog mnogih vidljivih karakteristika i verovanja zoroastrijanizma koje su se pokazale istovetnim sa karakteristikama i verovanjima apostolske crkve. Ova antihrišćanska religija počela je da govori o Mitri kao posredniku, o njegovoj zemaljskoj misiji da odbrani verne, o njegovom vaznesenju na Nebo, o krštenju koje je uspostavio, o njegovom drugom dolasku praćenom obnovom svih stvari i konačnom neprekidnom vladavinom pravednika. Sličnosti između hrišćanstva i zoroastrijanizma bile su tako velike da kada su se rani hrišćani umnožili dovoljno da se suoče sa svojim protivnikom, svako telo bilo je u takvoj poziciji da na drugo gleda kao na lažno.