VAKCINACIJA, VIRUSI...

Variola vera i lažna uzbuna u Jugoslaviji 1972. godine

Mit o egipatskoj boginji Hator preuzeli su stari Grci i nazvali je Afrodita, Turci su je nazvali Dijana, a Rimljanima je to bila Venera. Kad su se drevni paganski trgovci i lihvari preobukli u hrišćansko ovčje ruho, obradili su i oni isti mit za sopstvene potrebe, i svoju boginju nazvali Devica Marija. Kada su vuci preobučeni u ovčje ruho krenuli na svoj veliki hiljadugodišnji krstaški pohod iz svoje centrale u Vatikanu nosili su samo ratove, bolesti, glad i smrt. I to je period koji još traje. Opasnost na tom apokaliptičkom putu predstavljali su im samo tvrdokorni i nepokorni kraljevi i carevi, i reformistički sveštenički pokret.

Svešteničke tajne
Zato su jezuiti krenuli širom sveta nastojeći da nađu leka za ovu antiapokaliptičnu „pošast“ kojoj su bili zakleti i doživotno odani i koja se širila Evropom. Tražili su nove otrove i bolesti i svešteničke tajne kako bi smirili jeretike. Jezuitski emisar Fransis Ksavijer je tako sredinom 16. veka sa puta po Japanu i Indiji, gde je prevodio stanovništvo u katoličku veru, otkrio učenje i medicinu drevnih indijskih sveštenika Bramana, koji su za sebe tvrdili da su dva puta rođeni i da su zato viša duhovna kasta. Tu su jezuiti videli ritual prizivanja boginje velikih boginja koja je nad narodom volela da iskaže svoj gnev šaljući im svoju osvetu, bolest sa pečatima na telu. Tako je stvoren mit da se samo posebnim ritualom koji je u sebi sadržavao i simboličnu inokulaciju bolešću, ljudi mogu spasiti od božjeg gneva koji je bio neizbežan. Bramani su razradili ovaj ritual kako bi uterali strah od bolesti kod neposlušnih i nepokornih. Oni koji se ne bi priključili ovom ritualu, koji je uključivao i simboličnu inokulaciju, usađivanje klica, mogli su samo da očekuju bolest. U tu svrhu korišćena je priča o Malabi, ženi koja na glavi nosi vatru - simbol bolesti i pakla (visoka temperatura) i priziva boginju velikih boginja. U ritualu se ova boginja pojavljuje sa dva bodeža kojima preti da ubode neposlušne dok oko nje igraju sveštenici, koji treba da budu egzekutori njenog besa. Među njima se nalaze i ljudi na čijem telu se nalazi puno tačkica, koji simbolišu inokulaciju. Na crtežu ovog rituala se vidi i jedno dete koje pruža ruku ka bodežu kako bi bilo valjda ubodeno (inokulirano). Mit kaže da svi oni koji učestvuju u ovom ritualu bivaju pošteđeni bolesti. Doktor J. Z. Holvel je obrazlagao detaljno o ovom religioznom obredu kolegama lekarima u Londonu 1767. godine. I to je očito bio vid religijskog zastrašivanja koji su jezuitski sveštenici doneli u Evropu. Edvard Džener, njihovo čedo, seoski nadrilekar, čuo je navodno od seljana za ovu priču i smislio vakcinu protiv „kravljih boginja“. Kravlje boginje, variola vakcina kako je to Džener „stručno“ nazvao, kao bolest nikada nisu postojale. Ali, Džener je promovisan u veoma uspešnog iskorenjivača teške zarazne bolesti, kravljih boginja koje su se prenosile na ljude i koja se manifestovala ospicama na rukama kod seljana koji su živeli u stajama u nehigijenskim uslovima. Povrh svega veoma loše su bili hranjeni i sa hroničnim nedostatkom C vitamina. Širenju straha i panike od bolesti doprineo je i hemičar Luj Paster sa svojom pogrešnom teorijom o mikroorganizmima koji seju bolesti, pa je to kasnije ovim perfidnim ideolozima dalo ideju da izmisle patogene viruse. Vakcinacija i dezinfekcija, odnosno prodaja vakcina i dezinficijenata postala je vremenom unosan biznis hemijsko-farmaceutskog kartela na čijem čelu je moćna porodica Rokfeler sa svojim mrežom kompanija i tajkuna. Povezanost katoličke crkve sa ovim unosnim biznisom je iz navedenog evidentna. Odakle bi inače porodica Rokfeler znala za ove ritualne obrede i došla na ideju da ih koristi osim ako i sam deda D. Rokfeler nije bio jezuita. I prezime Rokfeler je nemačkog porekla.
Kada je 1972. godine konačno obustavljana obavezna vakcinacija protiv velikih boginja u SAD, jer su smišljeni novi profitabilni virusi, a epidemije raka i hipertenzije su otvorile novo poglavlje uspešnog farmako-biznisa, velika količina već napravljenih variola vakcina je morala da nađe tržište. Idealno mesto je bila komunistička Jugoslavija, interesna zona upravo porodice Rokfeler na čelu sa njihovim pouzdanim agentom, Titom. Bio je to totalitarni režim u kome su vladale neuke političke strukture. Uz kontrolisane medije i ogroman aparat bezbednosnih službi proglašena je u Jugoslaviji opšta opasnost od epidemije, iako je stanovništvo već bilo vakcinisano po sili zakona protiv ove bolesti, zavedeno je vanredno stanje i skoro 20 miliona ljudi, celokupno stanovništvo, podvrgnuto je obaveznoj vakcinaciji i revakcinaciji. Oni kojima se vakcina nije primila, morali su ponovo da je prime. Vakcinacija je organizovana u školama, obdaništima, fabrikama, preduzećima. Niko nije mogao da je izbegne. Mnogi su imali teške komplikacije, a bilo je i smrtnih slučajeva. Mnogi lekari i medicinske sestre su zatvarani u karantine. Državni mediji širili su paniku i strah.
„Bolest“ je uvedena u Jugoslaviju preko dva kosovska Albanca, jednog koji se upravo vratio sa hadžiluka u Meki, i učitelja koji je tek stigao, ne zna se odakle, da predaje u školi u Đakovici. Jugoslovenski lekari nisu prepoznali velike boginje, jer se one tobože često brkaju sa varičelom, sve dok im to nije predočeno od strane „velikih stručnjaka“ iz SZO koji su za to bili „posebno obučeni“. Oni su bili glavni sejači straha i teške manipulacije. Zanimljivo je da se simptomi bolesti koji su dati u detaljnom opisu medicinskih stručnjaka SZO mogu uporediti i sa antraksom. O ovom dramatičnom događaju nakon deset godina snimljen je i igrani film „Variola vera“. U filmu se napominje da je baziran na istinitim događajima. Jedino je epidemija bila lažna.

„Imunizacija“ putem vakcinacije je najveća laž u istoriji medicine.
Imunizacija se uopšte ne postiže vakcinacijom.
Imunitet se prirodno razvija kod svakog normalnog organizma, a vakcinacijom se samo uništava.
Tvrdnje da su vakcine neophodne ljudima bez ikakvih dokaza se bezobzirno nameću do apsurda, po kome bi ljudi i životinje trebalo odavno da izumru da se nije pojavila farmaceutska industrija da ih vakcinama spase od smrtonosnih zaraza.
Sve životinje su zdrave i pored „nehigijenskih uslova“ u kojima žive, prepunim virusa i bakterija. To znači da je ispravno stanje organizma presudno za pojavu virusa i njihov rad, a ne samo prisustvo virusa.
Svaki organizam zna od čega se sastoji jer predstavlja svesnu celinu. Na osnovu tog znanja o sebi organizam reaguje na strana tela obrađujući ih ili braneći se od njih.
Ta životna celovitost, koja je znanje o sebi i moć prepoznavanja stranih tela, naziva se imunitet.
Imunitet je upravo sama celovitost organizma.
Samo onaj ko negira činjenicu da je organizam živa celina koja zna šta radi, može da pretpostavi da imunitet treba unapred „obučavati“ da prepozna neka strana tela njihovim nasilnim ubrizgavanjem.
Pretpostavka da imuni sistem treba obučavati šta će da prepozna je isto tako idiotska kao i pretpostavka da ribu treba učiti da pliva.
Imuni sistem se i sastoji od sposobnosti organizma da sam prepozna patogenu supstancu i proces i da se odbrani od njega. Zato imuni sistem ne treba obučavati jer on već zna od čega se organizam sastoji, šta mu je potrebno i kako da se odnosi sa svime što mu je strano i štetno. Samo ga treba pustiti da radi svoj posao.
Osnovni posao lekara je ne mešati se i ne narušavati prirodno. Na to su se zakleli - a rade upravo suprotno.
Često se kaže da je moderna alopatska medicina jedina veća nauka koja je još zaostala u eri pre Ajnštajna. Ona još deluje u duhu Luja Pastera, francuskog hemičara vinarske industrije iz 19. veka i takozvanog „oca teorije virusa“. Paster je čitav svoj život tvrdio da su bolesti uzrokovane virusima (koje je on prvi identifikovao) i da se izlečenje postiže uništavanjem virusa (bakterija). Za razliku od svog savremenika i protivnika, Bešampa (Antoinea Bechampa), koji je tvrdio da nije važna klica nego podloga, stanje organizma koji je napala, Paster se držao svoje dogme do samog kraja. Tek je na svojoj samrtničkoj postelji priznao kako „virus nije ništa, podloga (stanje tela) je sve“. Nažalost, ta kasna promena mišljenja ostala je uglavnom nepoznata, farmaceutska industrija je pokrenuta i smišljeno je ostavila modernu medicinu u zamci teorije o virusima, zanemarivanju „podloge“, samoga tela, i neumoljivoj specijalizaciji zaglupljivanja lekara.
Virusi ne postoje samo izvan našeg tela, niti nas napadaju kao male zloće, oni nastaju u telu i u njemu nestaju (iz protita ili somatita), kao i svake druge ćelije i bakterije koje su sastavni deo života svakog organizma.
Kod mnogih bolesti virusi uopšte ne postoje u telu pre početka lečenja od te bolesti (na pr. polio virus kod dečije paralize).
Osnovna namena vakcina je da se oslabi imuni sistem deteta tako da čovek celog života bude slab i podložan uticajima.
Neka deca dobro podnesu vakcine, neka slabije sa lakšim ili težim posledicama, a neka umiru od njih.
Imuni sistem se razvija i usavršava vremenom.
Ali na samom početku života i razvoja, iako je dete sasvim zdravo, daje mu se koktel od najtežih virusa i otrova samo na osnovu pretpostavke da će time razviti otpornost u budućnosti.
Imuni sistem se teško može izboriti sa tom novom, nepoznatom i neprirodnom opasnošču, unetom na neočekivan i neprirodan način, probijanjem kroz kožu.
Na osnovu činjenice da imuni sistem reaguje na strana tela razvijeno je jedno verovanje da ukoliko se jedan strani antigen ubrizga u neku individuu, ta individua će onda postati otporna na buduće infekcije tim antigenom. Tom verovanju dato je ime „vakcinacija”. Ono što zagovornici vakcinacije nisu uspeli da shvate (zato što im to neko ne dozvoljava) je da sekretorni IgA (jedno antitelo koje je prvenstveno zastupljeno u pljuvački i izlučevinama mukoze probavnog i respirativnog sistema) predstavlja prvu borbenu liniju imuniteta, tj. jedan normalni početni odgovor organizma na sve patogene uzročnike koji su uneseni u organizam udisanjem vazduha ili gutanjem. IgA pomaže kod zaštite od virusnih infekcija, on glutinira (zgrudvava) bakterije, neutrališe otrove koje luče mikrobi a takođe i oslabljuje sposobnost patogenih mikroorganizama da se vežu za površinu mukoze. Ono što ovde treba shvatiti je to da zaobilaženje ovog mukoznog vida odbrambenog sistema („prve linije odbrane”) direktnim ubrizgavanjem organizama u telo, u krvotok - vodi do rušenja samog odbrambenog sistema tela, prilikom čega se IgA pretvara u IgE, dok se B ćelije hiper-aktiviraju te počinju da proizvode patološke količine ‘samo-napadajućih’ antitela, a to takođe dovodi i do suzbijanja delotvornosti citotoksičnih T-ćelija.
Tako nastaju sve autoimune bolesti.

Svrha vakcinacije sastoji se u tome da telo navede da proizvodi antitela koja će za izvesno vreme obezbediti imunitet od određene bolesti. Međutim, vakcine ulaze direktno u telo i njih jetra ne „cenzuriše“. Pored antibiotika i hemikalija koje umrtvljuju viruse, vakcine se prvenstveno sastoje od stranih proteina životinjskog porekla. U normalnim okolnostima se - radi zaštite organizma - konzumirani proteini, hemikalije i druge supstance obrađuju u jetri. Međutim, vakcinacijom se te strane supstance unose direktno u krvotok što može da predstavlja veliki i težak šok za odbrambeni sistem.
Samo davanje vakcina radi izazivanja reakcije u vidu proizvodnje antitela ništa ne znači. Jedina istinska antitela su ona koja dobijamo prirodnim putem, dok se ubrizgavanjem vakcine remete veoma osetljivi odbrambeni mehanizmi kod čoveka. U normalnim okolnostima bolest sponatno ulazi u telo i filtrira se kroz složenu mrežu telesne odbrane, dok vakcine, ubrizgane direktno u krvotok, zaobilaze mnoge od tih odbrambenih sistema i dobijaju neposredan pristup tkivima i organima. Nakon što su se virusi iz vakcine uspešno suočili sa različitim elementima imuniteta, oni će se - kada T-ćelije naiđu na neke druge i nove viruse - prilagoditi prethodnoj situaciji, a odbrana će ih pustiti da žive i sporo se umnožavaju. Sve ovo podseća na AIDS.

Ali tu horor ne prestaje.
Svrha vakcinacije jeste da se izazove imunološki odgovor na antigenske komponente, (žive ili „umrtvljene“ viruse u vakcinama) odnosno pojava antitela. Time se navodno stiče imunitet na datu bolest.
To je ono što vam zvanična „medicinska nauka“ govori.
Međutim, ono što vam ne govore sastoji se iz sledećih činjenica:
- Sama pojava antitela uopšte ne predstavlja i imunitet na datu bolest. Oni su samo jedna od reakcija imuniteta.
- Same antigenske komponenete u vakcini uopšte nisu dovoljne da se izazove imunološki odgovor.
- Da bi se on izazvao, svaka vakcina mora da sadrži teške metale, živu i aluminijum, teške otrove.
- Teški metali izazivaju upale i druge poremećaje i tek se na njih javlja imunološki odgovor. I to se izvodi kao „naučni dokaz“ da je vakcina delotvorna. I to je jedini „dokaz“ za valjanost vakcinacije. Uopšte se kao dokazi ne koriste slučajevi da je neko zaista izbegao bolest zato što je vakcinisan, niti eksperimenti urađeni kao slučajna dvostruko slepa studija, sa placebo grupom. Takvi dokazi ne postoje u naučnoj literaturi. Zapravo, postoje samo slučajevi da vakcinisani više obolevaju od nevakcinisanih. Procenat obolelih je zapravo mnogo veći među vakcinisanima. To potvrđuju zvanične statistike SZO.
- Svaka vakcina sadrži i vrlo otrovne i kancerogene konzervanse, formaldehid, zatim antifriz, formalin i druge teške otrove koji služe za održavanje živih ili „umrtvljenih“ virusa u vakcinama, ali koji se ubrizgavanjem u krvotok odmah rasprše po celom telu i oni su, zajedno sa teškim metalima, glavni razlog teških poremećaja zdravlja deteta. Nikada se ne zna gde će svi ti otrovi i teški metali da se zaustave u telu i kako da ga poremete, pa zato svako vakcinisano dete reaguje malo drugačijim poremećajem zdravlja: ona kod kojih to dopre do mozga pokazuju mentalne poremećaje i autizam, druga dobijaju tumore i rak, treća alergije, dijabetes ili astmu. A neka koja imaju sreće da to ostane izvan vitalnih organa ostanu relativno zdrava, ili se njihovi poremećaji ispolje tek u starijem dobu.
- Živa je zbog tog razloga i tek nakon višegodišnjeg pritiska stručne javnosti i nesrećnih roditelja 2000 god. postala zabranjena, ali ne i uklonjena iz vakcina: preimenovali su je u thimerosal, pa kada je ta prevara otkrivena i on je preimenovan u natriumtimerfonat, ali je istovremeno povećan aluminijum koji je podjednako otrovan kao i živa. Koliko je živa smanjivana, toliko je aluminijum povećavan. Od teških metala u vakcinama se ne odustaje. Samo se skrivaju selektivnom proizvodnjom vakcina. Nisu sve vakcine u svetu iste iako su od istog proizvođača i nose isti naziv. U zemljama „trećeg sveta“ daju se vakcine pune žive, aluminijuma, pa čak i olova.
Dakle, glavni sastojak vakcina su teški metali, a ne živi ili „umrtvljeni“ virusi koji bi po definiciji vakcinacije trebali da budu.
Čak bi se i ulični šibicari potrudili da bolje kamufliraju svoju prevaru od bezočnih „naučnika“ iz Svetske zdravstvene organizacije koji se na osnovu ovakvih činjenica zalažu za vakcinaciju.
Na početku života imuni sistem je dovoljno jak da najčešće preživi prvu vakcinaciju. Ali takvim šokom poremeti svoj razvoj i učenje od prirodnih opasnosti.
Vakcine su dizajnirane tako da ne sadrži svako pakovanje jedne vakcine iste opasne materije.
Pakovanja istih vakcina su različita. One deluju kao ruski rulet: ne ubija svaka. Tek po neka. Da ne bi bile otkrivene kao uzročnik poremećaja zdravlja. Često deluju sa odloženim dejstvom. One namenjene Africi i drugim zemljama trećeg sveta imaju 'jače' pakovanje, pored žive, sadrže čak i olovo (otkrili ga naši lekari u Africi). Druge su slabije i ređe. Pri tome se skreće pažnja sa glavne opasnosti, a to nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz...). O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe. Oni se talože u mozgu deteta i ne deluju odmah, aktiviraju se tek kada dete sazri i počne da koristi te funkcije mozga. Tada izazivaju poremećaje.
Ako tvrdite da ste vi ili vaše dete vakcinisani a i dalje ste 'zdravi', to samo pokazuje da niste ni svesni da ste imali sreće u tom ruskom ruletu. Osim toga, starije genracije, pre osamdesetih godina prošlog veka, nisu vakcinisane kao današnje, primale su samo nekoliko vakcina, jednu po jednu; danas deca u Americi primaju svaka dva meseca po šest do devet vakcina odjednom, samo u toku prve godine života. Nikada se ne zna gde će se teški metali iz vakcina zaustaviti. Oni se uglavnom talože u moždanom tkivu i deluju pogubno na zdravlje tokom vremena. Zato su deca fizički sve slabija, imaju nazebe, temperature, manje ili veće, povremene ili stalne bolesti. Brojne bolesti koje pre uvođenja vakcinacije nisu ni postojale kod dece - sada postoje i višestruko se uvećavaju iz godine u godinu, zajedno sa povećavanjem vakcinacija. Samo je autizam u Americi za trideset godina povećan 3.000 puta - zajedno sa povećanjem vakcina. Za sve to lekari vas ubeđuju da je to normalno. Ali normalno je uvek biti zdrav i imati zdrav imunitet.
Vakcine nisu dizajnirane da pobiju sve ljude, već da ih oslabe i učine zavisnim, da nenormalno (slab imunitet i stalne bolesti) prihvate za normalno. To je sve učinjeno zato da ne budu otkrivene kao uzrok bolesti i smrti, i da ostane dovoljno potrošača i radne snage.
Oni koji ih proizvode smatraju da nas ima previše na ovoj planeti, da je jedna do dve milijarde dovoljno. Dok to ne postignu mogu malo i da zarade. A i sasvim zdravi ljudi su teški za kontrolu.
Ono što je najstrašnije nije to da vakcine uopšte ne deluju i da su štetne, nego to da one upravo izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče, ili druge teške poremećaje zdravlja kroz oslabljeni imunitet, a ljudima se i danas prikazuju kao lekovite i neophodne. Nameću se zakonom jer su ljudi odavno primetili da su štetne i izbegavali su vakcinisanje. Lažiraju se statistike o dejstvima vakcina, popularišu se bajke kako su vakcine spasle svet od bolesti.
Apsolutno svuda gde su se javljale epidemije (difterije, velikih boginja, poliomijelitisa, velikog kašlja, rubeole...) deca i ljudi su masovno umirali ili ostajali invalidi upravo od vakcina 'protiv' tih bolesti. Vakcine su izazivale epidemije - kojih pre vakcinacija nije ni bilo.
Epidemije se, naravno, javljaju ali i brzo nestaju. Ljudski rod odavno bi izumro da su tako opasne i uporne. Ali priroda ne ide protiv sebe niti je čekala Rokfelera i njegovu farmaceutsku mafiju da spase ljudski rod od grešaka prirode. Ona se svuda zasniva na principu održavanja života.
Strah od epidemija katastrofalnih razmera se namerno proizvodi sa epidemijama koje su namerno izazvane iz raznih razloga, kao Velika kuga u srednjem veku, Ptičiji grip i HIV/AIDS, A(H1N1) 'svinjski grip' danas i dr.
Španski grip za vreme I sv. rata izazvan je vakcinom koju su dobili vojnici u bazi Fort Rajli, a zatim poslati u Evropu na front. 'Španski grip' je zapravo bio „citokinska oluja” - nesrazmerno snažan odgovor odbrambenog sistema organizma sa smrtnim ishodom. Virus gripa napada plućno tkivo i veliki broj leukocita nagomilava se u plućima. Preterano dejstvo leukocita može da izazove uništenje plućnog tkiva, krvarenje i nalet tečnosti u pluća, što dovodi do gušenja i smrti. Ukratko, organizam sam sebe ubija. Zato su ljudi sa snažnijim imunim sistemom (kao što su mladi) podložniji ovoj pojavi od dece i starijih lica. Nedavna istraživanja na analizi tkiva preminulih od 'Španskog gripa' na Aljasci, otkrila su da je upravo citokinska oluja bila uzrok pogubnosti španske groznice. Danas se zna i kako je nastala ta smrtonosna kombinacija: davanjem vakcine i aspirina vojnicima.
Države koje nisu uvodile vakcinaciju ne bi ni imale epidemije, dok bi druge, ponekad i susedne, sa uvođenjem vakcinacije dobile i epidemije (kao slučaj Nemačke i Francuske u vezi difterije sredinom XX veka). Svako može to da vidi - ako želi. Radi se o masovnim pojavama.
Dakle, jednostavno je i lako prepoznati koje su epidemije prirodne a koje veštački stvorene: prirodne su vrlo male, lokalnog karaktera i kratkotrajne; veštačke su velike, brzo zahvataju velike prostore, i odnose mnogo više života.
Cela stvarnost u vezi vakcina okrenuta je naopako, a prikazuje se kao ispravna - otkada su Rokfelerovi preuzeli Enciklopediju Britaniku - a tada su već bili vlasnici gotovo cele farmaceutske industrije. Opasniji od vakcina su ljudi koji ovo ne vide.
„Besmisleno je smatrati da možete da ubrizgate gnoj ... u malo dete i da na bilo koji način poboljšate njegovo zdravlje ... Imunizacija kao takva ne postoji, ali je mi prodajemo pod imenom 'imunizacija'... Kada bismo na bilo koji način mogli da poboljšamo prirodnu otpornost na bolesti veštačkim načinima, ja bih to pozdravio - ali to je neizvodljivo. Telo ima sopstvene metode odbrane. Oni zavise od vitalnosti tela u to vreme. Ako je ono dovoljno vitalno, odupreće se infekciji; ako nije dovoljno vitalno onda neće i vi ne rnožete da promenite vitalnost tela na bolje unošenjern bilo kakvog otrova u njega.“
William Howard Hay, M.D., naveo ga Usher Burdick u Predstavničkom domu, 1937; odštampano u Congressional Record, December 21, 1937.

Teško je doći do pravih statistika o delovanju vakcina jer oni koji ih prave i zvanično objavljuju i priznaju kao validne su isti oni koji prodaju vakcine, i zato ih teško lažiranju a prave podatke kriju. Lažiraju ih tako što prikažu opadanje neke epidemije kao rezultat vakcinacije, a epidemija je počela da opada već pre vakcinacije; epidemije koje uzrokuje sama vakcinacija ne prikazuju, ili ih iskoriste za pokretanje nove vakcinacije.
Dodatna teškoća je to što posledice vakcinacije nisu identične i ne mogu se lako ustanoviti, teško je ustanoviti uzročnu vezu između vakcina i bolesti koje one izazivaju zato što su one tako napravljene da generalno napadaju i slabe imuni sistem što se različito i odražava. Zato niko ne umire od HIV/AIDS-a već od bolesti protiv kojih se imuni sistem ne može da izbori jer je uništen. Koja će to bolest biti individualna je stvar koja zavisi od okolnosti. Često jedna vakcina izazove različite reakcije koje nemaju veze sa bolešću protiv koje su date: alergije, autizam, hiperaktivnost, astma, visoka temperatura, fras, mentalna zaostalost, lako obolevanje od drugih bolesti kasnije u životu, gojaznost itd.
Sve autoimune bolesti posledica su vakcina.
Osim toga, postavljen je rok od određenog broja dana za vreme koga se priznaje da je reakcija potekla od vakcine. Ako se detetu poremeti zdravlje posle tog roka, onda se ne smatra da je to od vakcine. A rokovi su svakako kratki (nekoliko dana) i proizvoljno doneti. Zato i te statistike koje pokazuju loše reakcije na vakcine zasnivaju se samo na tim rokovima i posledicama koje samo oni priznaju da su posledice vakcina. Ono što ne priznaju svakako je mnogo veće nego što se prikazuje.
Za samu vakcinu se očekuje da deluje godinama, ali za neželjene efekte te iste vakcine priznaje se samo nekoliko dana.
Da bi jedan od najopasnijih sastojaka vakcina, živa, koja se nalazi i pod drugim imenima, ispoljila svoje pogubno dejstvo, potrebno je vreme, više godina. Ali glavni argumenti dilera farmaceutske mafije koji zagovaraju vakcinaciju jeste da su mnogi vakcinisani i da nemaju nikakvih negativnih posledica.
Nove vakcine se prave genetski modifikovanim virusima (rekombinantni virusi). Te vakcine sadrže u sebi plazmide što su u stvari zatvoreni prstenovi rekombinantne DNK koji prodiru u jedra ćelija gde im daju instrukciju da sintetišu inkodirane anti-genske proteine. Tako će orginalni genetski sklop jedne individue, biljke ili životinje biti promenjen i neprestano će proizvoditi antigene koji će zbunjivati imuni sistem. Te genetske promene će ostajati kako se odvijaju deobe ćelija i tako će biti prenosive na potomstvo. Posledice tih genetskih modifikacija osetiće tek naši potomci, a tada će biti kasno za sve.
Biološki ili genetski inženjering danas su ružne reči, koje označavaju promenu i izobličenje ćelija u nešto sasvim drugo. Ljudi ga se boje, i to sa dobrim razlogom. Međutim, u vakcinaciji to se praktikuje godinama. Džošua Lederberg sa katedre za genetiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Stenfordu izjavio je još 1967. godine: „Upotrebom živog virusa u masovnim kampanjama vakcinisanja, mi već sprovodimo genetski inženjering u velikim razmerama“. Takođe je rekao da „živi virusi predstavljaju genetičke poruke korišćene za programiranje ljudskih ćelija“. Kada vam ovakve stvari govore masovni zločinci sa katedri najvećih univerziteta, trebalo bi da im verujete.
Od 2000-te godine po zakonu vakcine koje se daju deci ne smeju da sadrže živu. Sve te vakcine i dalje sadrže živu pod drugim nazivima (thimerosal, natriumtimerfonat) i to se ne navodi u deklaraciji pakovanja vakcina, jer po istom zakonu proizvođači nisu dužni to da navode. To se vodi kao „poslovna tajna“ i opravdava se „poverenjem“ u proizvođače vakcina koji „spasavaju naše živote“.
Zbog svega ovoga vakcinacija nema nikakvu drugu logiku nego izlaganje nasilnoj i neprirodnoj opasnosti da bi se poremetio i oslabio imuni sitem.
Tako je bilo do nedavno.
Danas postoji još jedan razlog za masovnu vakcinaciju zbog koje se namerno proizvode pandemije („ptičji“ „svinjski“ „mišji“ ... grip) a to je ubacivanje mikročipa kroz vakcinu. Radi se o nanotehnologiji. Ubacuju nam nanočipove, nevidljive golim okom. Njihova namena je fizička, emocionalna i mentalna kontrola ljudi.
O tome svedoči čovek koji je radio na njihovom stvaranju.
Ako u telu imamo teške metale kao što su živa i aluminijum, oni reaguju na određene elektromagnetske talase, pri određenoj frekvenciji ti metali mogu da utiču na telo i emocije, da izazivaju i menjaju raspoloženja od depresije do euforije. Za prijem određenih frekvencija potreban je prijemnik, a to je mikročip. Tako mogu da deluju na raspoloženja ljudi, od masovne histerije i agresije do individualnih uticaja na svakog čoveka. I to je samo jedan od razloga zašto nam daju vakcine pune metala sa nanočipovima (kao što je slučaj sa novom vakcinom „protiv“ A/H1N1).

Istine i laži o vakcini protiv tetanusa

Poznato je da oni koji prežive trovanje tetanusom ne stiču imunitet od tetanusa. Pitanje za medicinske idiote glasi: kako se onda vakcinom stiče imunitet?
Da li uopšte razlikuju pojedinačnu infekciju, što tetanus jeste, od masovne zaraze, za što vakcine navodno služe, ne treba ih ni pitati, jer oni uopšte ne razmišljaju o očiglednim činjenicama, već samo ponavljaju ono što su ih naučili.
Zapravo visok nivo serumskih antitela protiv tetanusa uopšte ne pruža zaštitu protiv bolesti. Izveštaj iz 1992. objavljen u časopisu Neurology izveštava o ozbiljnim slučajevima tetanusa kod "imunizovanih" pacijenata s visokim anti-tetanus titrovima,  a jedan od njih je umro od infekcije koju je dobio vakcinom.
Nedavni izvještaj dr. sc. Lucije Tomljenović, (University of British Columbia, 828 W. 10th Ave, Vancouver, BC) razotkriva tajne vladine dokumente nastale tokom 30 i više godina, i pokazuje kako su planovi vakcinacija čista prevara, kao što su i vakcine same po sebi prevara, u smislu da ne mogu da osiguraju nikakvu stvarnu zaštitu od bolesti. Državne službe, u neprekidnom nastojanju da zadovolje interese industrije vakcina, namerno su od roditelja skrivale važne informacije o opasnostima i neefikasnosti vakcina, u cilju održavanja visoke stope vakcinacije, odnosno, pristajanja na vakcinaciju. U tom procesu, izložili su nebrojene milione dece riziku od ozbiljnih nuspojava i umiranja. Proizvođači vakcina požurili su sa manipulisanjem podataka i lažiranjem studija o sigurnosti vakcina, a sve u cilju promovisanja vakcina. Dr. Tomljenović takođe iznosi veliku količinu informacija iz koje je vidljivo kako je Zajednički odbor za vakcinaciju i imunizaciju (JCVI) podsticao proizvođače vakcina da namerno lažiraju svoje podatke kako bi štetna i nedelotvorne vakcine prikazali kao sigurne i delotvorne, i kako bi podaci proizvođača bili u skladu sa JCVI-evim preporukama. Na primer, kada se JCVI-ev popis kontraindikacija za MMR vakcinu nije poklopio sa popisom kontraindikacija koje je izdao proizvođač MMR vakcine, JCVI je uputio proizvođača da lažira svoje podatke kako bi se izbegli „pravni problemi“.  Isto tako, prilikom stvaranja preporuka za politiku vakcinacija, umesto da se oslone na nezavisne, naučno utemeljene studije, službena politika JCVI-a nalagala je odabiranje najpoželjnijih umesto najpouzdanijih studija; onih koje bi potvrdile JCVI-evo mišljenje o vakcinama. Informacije koje je prikupila dr. Tomljenović govore same za sebe. Ne samo da je Zajednički odbor za vakcine i imunizaciju (JCVI) rutinski zanemarivao pitanja o sigurnosti vakcina (koja su dolazila kako se sve više širio raspored i program vakcinacije), već su aktivno cenzurisali nepoželjne podatke koji su bacali „negativno“ svetlo na vakcine, a sve u cilju održavanja iluzije po kojoj su vakcine sigurne i delotvorne. Povrh svega toga, JCVI redovno je lagao o sigurnosti vakcina, i široj javnosti i državnim službama, kako bi osigurao da ljudi i dalje vakcinišu svoju decu.

VAKCINA PROTIV DIFTERIJE IZAZIVA LEUKEMIJU

To je vest od 25. septembra 2004.
Šta je urađeno na tome do sada?
Ništa.
Leukemija je moderna bolest, ozbiljno je uzela maha u svetu tek četrdesetih godina prošlog veka, tek nekoliko godina pošto je uvedeno obavezno vakcinisanje od difterije.

NAJMOĆNIJI I NAJBOGATIJI LJUDI NA ZAPADU, MEĐU KOJIMA SU I VLASNICI FARMACEUTSKIH KOMPANIJA, NE VAKCINIŠU SVOJU DECU.
ZATO SU TAKO ZDRAVI, DUGOVEČNI I NIKO OD NJIH NIJE TEŽAK 200 KG.
ZA NJIH NIJE ONO ŠTO SU ONI NAMENILI PROSTOM NARODU.
U ŠVAJCARSKOJ, NEMAČKOJ I SKANDINAVSKIM ZEMLJAMA VAKCINACIJA NIJE OBAVEZNA. MEĐUTIM, SMRTNOST NOVOROĐENČADI I DECE KOD NJIH JE, SAMO ZBOG BOLJIH HIGIJENSKIH I ŽIVOTNIH USLOVA, DALEKO MANJA NEGO U ZEMLJAMA U KOJIMA JE VAKCINACIJA OBAVEZNA.
U JOŠ SIROMAŠNIJIM ZEMLJAMA TREĆEG SVETA DECA KOJA SE UOPŠTE NE VAKCINIŠU UOPŠTE NEMAJU AUTOIMUNE BOLESTI (ALERGIJE, DIJABETES, ASTMA...). STRADAJU SAMO OD NEUHRANJENOSTI I NEHIGIJENSKIH USLOVA.

Zašto deca iznenada umiru u kolevci
Kada deca najbrže i najteže reaguju na vakcine, onda tome daju naziv „sindrom iznenadne dojenačke smrti“ (SIDS)
Dr. Robert S. Mendelsohn (1926-1988), nekadašnji direktor Američkog pedijatrijskog društva, nikada nije prestao da upozorava na opasnosti od vakcinacija beba, pišući o brojnoj deci čije je zdravlje bilo trajno narušeno, uključujući slučajeve teškog oštećenja mozga. Istaknuo je da je dr. William Torch s Medicinskog fakulteta u Renou Univerziteta u Nevadi izvestio da je dve trećine od 103 dece koja su umrla od sindroma iznenadne dojenačke smrti (SIDS) bila vakcinisana DTP (difterija-pertusis-tetanus) vakcinom unutar tri nedelje pre njihove smrti, a mnoga su umrla unutar jednog dana nakon primanja vakcine. Jedna studija iz 1994. utvrdila je da deca s dijagnosfikovanom astmom (bolest disajnog sistema koja ima sličnosti sa SIDS-om) imaju pet puta veću verovatnoću da su primila vakcinu za veliki kašalj (hripavac, pertusis) nego da nisu. Druga studija utvrdila je da bebe imaju osam puta veću smrtnost od uobičajene unutar tri dana nakon dobivanja DTP vakcine. Kada je Japan zabranio vakcinaciju dece mlađe od dve godine, njihov problem sa SIDS-om praktično je nestao preko noći. Kada je posle ogromnog pritiska SZO ponovo uvedeno vakcinisanje novorođenčadi, SIDS se ponovo pojavio. Američka vlada je morala da jamči za sigurnost DTP injekcija, budući da su se farmaceutske kompanije koje su ih proizvodile suočavale s brojnim tužbama zbog narušenog zdravlja i smrti izazvanih vakcinama.
DTP vakcine i dalje se koriste u SAD.

Vlatko (citat):http://oppthrvatska.org/nova-strategija-cijepljenje/

26. februar 2015.
Emisija o vakcinama - gosti su dva predstavnika zdravstvenih vlasti Crne Gore, doktori nauka i medicine, i Zdravko Vučinić, direktor Instituta za prirodnu medicinu Podgorica, urednik portala buditezdravi.info i otac koji nije vakcinisao svoje dijete. OBAVEZNO pročitati donji tekst gdje se detaljnije iznose činjenice o opasnostima vakcinacije, jer tokom emisije Vučinić nije dobio ni približno vremena kao ostali gosti.
Link za tekst:
http://www.buditezdravi.info/medicina-i-farmacija/359-opasnosti-vakcinacije-visi-interesi-vazniji-od-zivota

Noemi1 (citat):"Silent Epidemic" je prvi dokumentarni film koji je snimio Gary Null. Ovaj film će vam dati odgovore na sva pitanja koja ste želeli da postavite vašem lekaru o vakcinama.

Zdravko Vučinić (citat):

Noemi1 (citat):"Silent Epidemic" je prvi dokumentarni film koji je snimio Gary Null. Ovaj film će vam dati odgovore na sva pitanja koja ste želeli da postavite vašem lekaru o vakcinama.

Upravo sam ovaj video stavio na naš portal www.buditezdravi.info. Hvala

Brazilsko Ministarstvo zdravstva je listopada 2014., preporučilo cijepljenje trudnica sa DTaP-trostrukim cjepivom Boostrix od GlaxoSmithKline, koje se pod licencom proizvodi u Brazilu. Sedam mjeseci kasnije, bili smo upozoreni na učestalost novorođenčeta s mikrocefalijom.

beka26 (citat):
IZgleda da ovaj "Zika" virus nije ništa drugo nego vakcine.

Brazilsko Ministarstvo zdravstva je listopada 2014., preporučilo cijepljenje trudnica sa DTaP-trostrukim cjepivom Boostrix od GlaxoSmithKline, koje se pod licencom proizvodi u Brazilu. Sedam mjeseci kasnije, bili smo upozoreni na učestalost novorođenčeta s mikrocefalijom.

Ivan__ (citat):http://www.blic.rs/vesti/drustvo/triput-vece-kazne-za-roditelje-ko-nece-da-vakcinise-dete-placa-150000/tczm3hx

Zdravko Vučinić (citat):

Ivan__ (citat):http://www.blic.rs/vesti/drustvo/triput-vece-kazne-za-roditelje-ko-nece-da-vakcinise-dete-placa-150000/tczm3hx

Pooštreni zakoni su posljedica kampanje koju vode Slađana Velkov i ostali koji je podržavaju. Kada okultisti kolo vode onda imate i ova nova pravila koja će praviti probleme roditeljima koji ne žele da vakcinišu djecu.
Ja razumijem da za Hrista treba stradati i propovijedati jevanđelje, ali boriti se nesvrsishodno protiv vakcinacije to ne razumijem. Ovdje je ključna riječ "nesvrsishodno". Mi u Crnoj Gori savjetujemo ljude kako da izbjegnu vakcine, imamo sajtove, pišemo tekstove, postoje predavanja i emisije, ali ne idemo ulicom i vičemo da smo protiv vakcina. I mi vidimo da ima rezultata na ovaj način. Iako ne isključujem mogućnost da će u perspektivi i kod nas prepisati srpski zakon i pooštriti uslove.

Velkov i ekipa, uključujući i Miroljuba Petrovića i njegove "doktore" fanove, za sada su najviše kompromitovali prirodno liječenje na protstoru bivše Jugoslavije, kao niko prije njih... Samo neka nastave da se samoreklamiraju i prave štetu. Kad ih jednog dana pohapse ili im zaprijete da ne smiju da budu samozvani "doktori" onda će kazati da stradaju za Hrista i da se ispunjavaju prorčanstva o progonstvu. To je isto kao kad Jehovini svjedoci kažu da su progonjeni jer idu ljudima od vrata do vrata. I jedni i drugi su progonjeni jer žive u grijehu, ispranog su mozga i nijesu obraćeni.

Krajnja mera odbijanja vakcinacije može da bude i oduzimanje deteta. Naime, ako neko odbije vakcinaciju svog deteta, lekar obaveštava Centar za socijalni rad o tome, a socijalni radnici te roditelje stavljaju pod neku vrstu nadzora.

Socijalni radnici potom kontaktiraju pedijatra i traže procenu da li je život deteta ugrožen odbijanjem roditelja da ga vakcinišu. Ako se lekar izjasni potvrdno, Centar se obraća sudu.

Sud može da izrekne meru oduzimanja deteta. Ono se potom daje staratelju koji ga vodi na vakcinaciju.

1. Ako neko plati 150.000 dinara kazne za odbijanje vakcinacije, da li je i dalje u obavezi da vakciniše dete?

Da. To što je neko platio kaznu ne znači da dete može da ostane nevakcinisano. Dete ne može da ide u predškolsko, niti da upiše školu bez vakcine. Ako plati kaznu, a i dalje odbija vakcinaciju, slučaj preuzima socijalna služba - kaže dr Zoran Panajotović, pomoćnik ministra zdravlja.

2. Može li, ipak, dete da se upiše u školu, što je zakonska obaveza, ako nije vakcinisano?

Ne može. Iako je zakonom obavezno da dete ide u predškolsko i da pohađa redovnu školu, ne može ga niko upisati u kolektiv dok ne obavi vakcinaciju. Vakcinalni status deteta mora da se dovede u sve predviđene normalne okvire. Boravak u predškolskoj i školskoj sredini ne može biti bezbedan, ako je i jedno dete nevakcinisano - kaže dr Panajotović.

3. Koja kazna je još predviđena za one koji neće da vakcinišu dete, a platili su 150.000 dinara?

Deca moraju ići u školu, to je zakonska obaveza, a moraju biti i vakcinisana. Pedijatri su u obavezi da obaveste sanitarnu inspekciju, a oni obaveštavaju roditelje. Ako roditelj i dalje odbija da vakciniše dete, zove se Centar za socijalni rad i oni mogu doneti rešenje o zanemarivanju razvoja deteta - kaže dr Panajotović.

4. Da li socijalni radnik ima pravo da oduzme dete od roditelja koji ne žele da ga vakcinišu?

Centar za socijalni rad postupa u skladu sa Porodičnim zakonom. Kada dobijemo prijavu od zdravstvene ustanove, preduzimamo mere. Ako roditelj odbija saradnju sa nama, traži se mišljenje pedijatra. Ako smatra da je detetu život ugrožen, jer nije primilo vakcine, mišljenje se šalje sudu. On donosi odluku o lišavanju roditeljskog prava - kaže Vladimir Ilić, direktor Gradskog centra za socijalni rad. Zaštitnik građana Saša Janković kaže da ovakav slučaj još nije zabeležen i da bi to bilo preterano.

5. Da li dete mogu da odvedu na vakcinaciju i bez saglasnosti roditelja?

U slučaju krajnje mere, sud je doneo tu odluku i postoji mišljenje pedijatra o ugroženosti života deteta. Onda ga socijalna služba predaje staratelju. Nakon toga staratelj ima pravo da bez saglasnosti roditelja odvede dete na vakcinaciju - kaže Ilić.

Sva deca moraju da budu vakcinisana, smatra zaštitnik građana Saša Janković.

6. Zašto je važno da dete bude vakcinisano?

Svakom detetu, koje nije primilo vakcine iz kalendara obavezne vakcinacije, apsolutno je život ugrožen. Takvo dete ne samo što rizikuje sopstveno zdravlje već je opasno za drugu decu. Posebno onu koja iz medicinskih razloga nisu primila neke vakcine (zbog alergija ili teških bolesti, indikacije za neprimanje vakcine određuje posebna lekarska komisija). Sve vakcine su podjednako važne, jer su sve bolesti protiv kojih se deca vakcinišu potencijalno smrtonosne. Pa, evo, ljudi umiru i od gripa - objašnjava Dragan Ilić, epidemiolog.