Mato T (citat): Zarko (citat):Znaci jedino poznanje vere je kroz Boziju objavu?
Jedna od najboljih definicija "vjere" se nalazi u Heb 11:1. Tu nam se kaže da je vjera apsolutno pouzdanje u Božju objavu (Božju riječ).
Zarko (citat):
Zasto su oni pagani po biblijskim tvrdnjama i kojim?
Oni su pagani zato što nemaju prave vjeru, a to je apsolutno pouzdanje u ono što Bog kaže u svojoj pisanoj riječi. Oni se oslanjaju na ljudsku predaju, a ne na Božju zato su u nevjerstvu.
Zarko (citat):
Oni tvrde da imaju kontinuitet od apostola do sad odnosno da se njihova vera zasniva i na spoznanju ali i na predanju, prenos otkrovenja od vremena apostola do sad?
To oni tvrde, ali provucimo njihove tvrdnje kroz Božju riječ, pa da vidimo što će ostati od tih tvrdnji. Prikriveni paganizam nemože proći niti najjednostavniji biblijski test istine.
Zarko (citat):
Kako da znamo sta su apostoli spoznali od Gospoda ako nemamo vezu do njih?
Znamo na temelju Pisma. Od apostola do danas uvijek je postojala Božja Zajednica pozvanih čija se vjera čvrsto temeljila na Božjoj objavi (Pismu), a tako će biti i do kraja vremena milosti. Sve što nije utemeljeno na Pismu i ne prolazi kroz filter Pisma je paganizam ili kako to Pismo naziva Babilon (otpali religijski sistem).
Zarko (citat):
Nisu isto katolici pravoslavni. Kada malo udjes u tematiku primetis ogromne razlike.
Koja zajednica je formirana u Antiohiji i ko je vodio?
Nema tu razlike. Postoje samo različiti oblici paganizma koji su drugačije prikazani, ali na kraju su svi u istom košu (Babilonu).
U Antiohiju koja je u to vrijeme bila glavni grad Sirije nakon smrti Stjepana pristigli su neki ljudi koji su bili s Cipra i Cirene, a koji su prihvatili evanđelje Kristovo. Božji Duh je preko njih počeo širiti evanđelje u Antiohiji i kada su za to saznali apostoli iz Jeruzalema poslali su Barnabu da utvrdi zajednicu. Nakon određenog vremena Barnaba je potražio Pavla da mu pomogne u toj djelu i oni su u Antiohiji ostali godinu dana i radili na izgradnji te zajednice. U toj zajednici su učenici prvi puta bili prozvani kršćani, jer su propovijedali Krista i širili radosnu vijest o Spasitelju. Nakon godinu dana Bog je odlučio da Pavla i Barnabu pošalje dalje da šire evanđelje, a zajednica je svojim rukopoloženjem formalno potvrdila Božju volju i poslala braću u daljnju misliju. Znači kompletno djelo širenja evanđelja vodi Božji Duh preko svojih ljudskih oruđa.
Mozda bude neka greska jer je iz cirilice prebaceno u latinicu
Na samom početku razjasnićemo neke pojmove: šta je Crkva; zašto je ona Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska; ko su njeni članovi; ko rukovodi životom Crkve, i šta je to Zajednica Svetih?
• Crkva je dom Božiji „nazidan na temelju apostola i proroka, gde je ugaoni kamen sam Isus Hristos, na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu“ (Ef. 2.20-21).
• Crkva je Božija porodica stvorena rečju, delom i krvlju Isusa Hrista, a rukovođena i nadahnuta Duhom Svetim kao što Sv. Pismo kaže: „I Ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da prebiva s vama vavijek; Duha Istine, … , koga će Otac poslati u ime Moje, On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh“ (Jn. 14.16,26). Gospod je to svoje obećanje ispunio u pedeseti dan po vaskrsenju (u nedelju) (D. ap. 2.1-4).
• Crkva je Jedna, zato što je Ona jedno duhovno telo s jednom glavom, Isusom Hristom: „… , i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi; koja je telo Njegovo, …“ (Ef. 1.22-23); i s jednim Duhom Svetim koji boravi u Njoj (Ef. 4.4-6 ; Flplj. 1.27).
• Crkva je Sveta, jer je Ona osvećena svetošću Njenog Osnivača, Isusa Hrista, i stoga što je Njen cilj da osveti ljude (Ef. 5.23-27 ; Rim. 11.16). Sveta je što u Njoj prebiva Duh Sveti; Sveta je zato što joj pripada Nebeska Crkva; Sveta je po učenju o Svetim Tajnama.
• Crkva je Saborna (Vaseljenska) zato što Ona nije ograničena ni prostorom, ni vremenom ni rasom ni jezikom. Ona se obraća čitavom čovečanstvu. Vaskrsli Gospod je uputio svoje apostole: „Idite i naučite sve narode…“ (Mt. 28.19 ; Jev. 12.22-24).
• Crkva je i Apostolska, zbog toga što su duh, učenje i rad Hristovih apostola potpuno očuvani u Crkvi. Crkva mora u potpunosti da se pokorava apostolima zato što ih je Hristos lično izabrao i dao im vlast da govore, i rade u Njegovo ime (Jn. 15.27 ; gl. 17).
Što se tiče Njenog jerarhijskog (svešteničkog) ustrojstva, to je želja samog Gospoda: On – Glava; organi – apostoli i njihovi naslednici: episkopi sa sveštenicima i đakonima; i ćelije tela – vernici. To je volja Božija, i za nas, Ona je Amin. Znači da u Crkvi Hristovoj nemaju svi istu ulogu (službu). Na to nas upućuje i samo Sveto Pismo: „… I ove postavi Bog u Crkvi: prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, zatim čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različitih jezika. Jesu li svi apostoli? Jesu li svi proroci? Jesu li svi učitelji i čudotvorci?…“ (1Kor. 12.28-30). Videti i ove delove: (Ef. 4.11 ; Tit. 1.5-9 ; Rim. 12.4-8 ; D. ap. 20.28-30 ; Flplj. 1.1 ; 1Tim. gl.3).
Prema tome, Crkva je veliki, živi duhovni organizam, koji ap. Pavle upoređuje sa ljudskim telom i njegovim organima. Glava tog duhovnog organizma ili tela (Crkve) jeste Gospod Isus Hristos: “ I On je glava tela, Crkve, … “ (Kol. 1.18,24 ; Ef. 1.22-23 ; 5.23); A članovi Crkve su udovi tela: “ Ne znate li da su telesa vaša udovi Hristovi? “ (1Kor. 6.15); “ vi ste telo Hristovo, i udovi ponaosob “ (1Kor. 12.12-27).
Gospod je u svojoj Crkvi za vidljive organe najpre postavio sv. apostole i snabdeo ih blagodatnom silom i apsolutnom vlašću da uče, poučavaju, opraštaju ili ne opraštaju grehe; da nepokorne članove isključuju iz Crkve kao neznabošce: “ Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i škorpije i na svu silu vražiju i ništa vam neće nauditi „, … , “ ko vas sluša Mene sluša, i ko se vas odriče, Mene se odriče; a ko se Mene odriče, odriče se Onoga koji je Mene poslao “ (Lk. 10.19,16). I dalje: “ kojima oprostite grehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su “ (Jn. 20.23). Videti i ove delove: (Mr. 16.15-20 ; Mt. 16.19 ; 18.15-18).
Zapazimo nešto, iako su Gospoda slušali i pratili mnogi ljudi, On je ovu vlast dao isključivo i samo svojim apostolima (sedamdesetorici i dvanaestorici).Ovu istinu potvrđuje i Hristova prvosveštenička molitva (Jn. gl.17) – u kojoj se On moli za svoje apostole (osim za jednoga, koji će ga izdati); i samo njima predaje Reč Božiju; i samo njih posvećuje Istinom; i samo njih šalje u svet da propovedaju Jevanđelje.
Ovo je veoma bitna činjenica da bi smo na pravi način shvatili i razumeli vekovno ustrojstvo Hristove Crkve. Ova vlast se na dalje, preko apostola – kroz polaganje ruku (rukopoloženje), prenosila svim potonjim pastirima Crkve, sve do današnjeg dana i do kraja veka (apostolsko prejemstvo): “ I rukopoložiše im prezvitere za svaku Crkvu, … “ (D. ap. 14.23 ; 6.2-6 ; 9.17 ; 13.2-3 ; 1Tim. 4.14 ; 5.22 ; 2Tim. 1.6 ; Jev. 6.2).
Iz svega ovog, dosad izloženog, lako možemo zaključiti da se bez apostolskog prejemstva i jerarhijskog ustrojstva, ne može govoriti o Crkvi – već samo o sekti.
A što se tiče teze o “ sveopštem sveštenstvu „, koju zagovaraju skoro sve sekte, kao što smo već napred videli Sv. Pismo je kategorično – od toga nema ništa! Samo je jedan Put i Istina, a ona se nalazi jedino u Crkvi Hristovoj, jer je Ona “ stub i tvrđava Istine “ (1Tim. 3.15).
Bog je glava i životni princip Crkve, a On je Istina (Jn. 14.6 ; 8.14,45). Prema tome, Crkva je od Istine (Boga) i na Istini sazdana, Istina se u Njoj sadrži. Ona Istinu propoveda i širi po svetu, čuva je i brani od onih koji Nju hoće da izopače i pretvore u laž (D. ap. 20.29). U tome je Ona uspela silom Onoga koji u Njoj živi i Njome upravlja (Ef. 5.29),oslanjajući se na obećanje Gospoda našeg Isusa Hrista: „… sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati, … , i evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka sveta “ (Mt. 16.18 ; 28.19-20). Ova Gospodnja obećanja prvenstveno se odnose na Njegovu Crkvu, jer ih je dao samo svojim apostolima, kada je bio nasamo sa njima, a tek posle se mogu shvatiti kao poruka svim ljudima koji veruju u Njega, i koji se već nalaze u Njegovoj Crkvi.
Stupajući verom, krštenjem, i ostalim sv. tajnama u Crkvu, ljudi stupaju u organsko duhovno jedinstvo sa Gospodom, postaju ćelije duhovnog tela Hristovog (Ef. 1.23); hramovi Duha Svetoga (1Kor. 3.16 ; 6.19). Gospod je to jedinstvo (ljudi sa Njim kroz Crkvu) jasnije predstavio, upoređujući sebe sa čokotom, a članove Svoje Crkve sa lozama: “ Ostanite u meni, i Ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u Meni ne ostanete. Ja sam čokot, a vi loza. Ko ostaje u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez Mene ne možete činiti ništa. Ko u Meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti. Ja sam istinski čokot, i Otac Moj je vinogradar. Svaku lozu na Meni koja ne rađa roda odseca je; a svaku koja rod rađa, čisti je da više roda rodi “ (Jn. 15.4-6,1-2).
Članovi Crkve su svi ljudi koji su ujedinjeni istom verom, i nadom, vezani istim zakonom Božijim o ljubavi, osvećeni istim svetim tajnama, i kojima rukovode zakoniti episkopi i sveštenici (apostolsko prejemstvo).
U Crkvi su ujedinjeni i Nebo i Zemlja. To znači da su njeni članovi svi istinski verujući svih vremena i prostora, i živi i upokojeni. A pošto pokojnici nisu umrli nego živi, jer: “ Bog nije Bog mrtvih, nego živih; jer su u Njemu svi živi “ (Lk. 20.38), opštenje među svim udovima nikad se ne prekida, i nikad neće prestati.
Vidljiva (Zemaljska) i Nevidljiva (Nebeska) Crkva su povezane međusobno Zajednicom Svetih, koja se sastoji u molitvama i delima milosrđa živih članova za umrle – s jedne strane, i u molitvama i zauzimanju umrlih za žive s druge strane. Eto kakva je Crkva, Bogom stvorena.
Božija Mater (Lk. 1.43,28,48-49 ; 11.27), anđeli, i svi ugodnici Božiji – apostoli, proroci, svetitelji, i mučenici, kojima se obraćamo svojim molbama – svi se oni za nas mole, zastupaju nas pred našom glavom, Hristom, pružaju nam ruku pomoći u našim nevoljama, teše nas u stradanjima (Otk. 5.8-13 ; 8.3-4).
Hristos jeste jedini Zastupnik i Posrednik, jer je On sebe prineo na žrtvu radi spasenja ljudi. Takvu žrtvu niko drugi nikad niti je prineo, niti će prineti. A mi i kad se obraćamo nebeskim članovima Crkve sa molbom da nam pomognu, mi ištemo samo njihove molitve za nas pred Jedinim velikozastupnikom, Hristom. Zar će molitva jednog za drugog biti vređanje Hrista? Zašto onda apostol kaže: “ molite se jedni za druge „. Zato, što je usrdna molitva pravednika veoma moćna (Jk. 5.16). Ako se mi, grešnici na Zemlji (1Jn. 1.8 ; Rim. 5.12), molimo jedni za druge; i ako naša molitva može pomoći onima za koje se uzmolimo (koje zastupamo), koliko je tek moćnija molitva pravednika na Nebu, koji obitavaju u Nebeskoj Crkvi! Mi se za pomoć obraćamo svetiteljima i oni se za nas mole zato što smo svi mi udovi jednog i istog Tela Hristovog, tj. Crkve. A udovi tela jedan drugome pomažu. Setimo se i sledećih reči: “ I ako strada jedan ud (u velikom Telu – Crkvi Hristovoj), s njim stradaju svi udovi; ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1Kor. 12.26). Raduju se i slave duše pravednika na nebu, koji su dostigli savršenstvo, radujemo se i slavimo i mi s njima jer – ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi „.
Svi sektaši u glas viču: to je nemoguće, to nije istina. Ne postoji nikakva Nebeska Crkva ni sveci koji se tamo za nas mole; niti je duša besmrtna i odvojiva od tela. To je izmišljotina i direktno ruganje Hristovoj nauci, i Reči Božijoj! Osim što fanatično ponavljaju: to je laž, to je laž, oni nam ne nude nikakav konkretan argument za tu svoju tvrdnju – jer ga i nemaju. Sv. Pismo, na koje se tako ponosno pozivaju, samo ih demantuje. S toga im moramo ponoviti pitanje apostola: “ Da li razumete to što čitate? “ (D. ap. 8.30) ; jer ap. Petar opominje: “ da postoje neka mesta koja su teško razumljiva, koja neuki i neutvrđeni (u veri) izvrću, kao i ostala Pisma na svoju sopstvenu propast “ (2Pt. 3.16).
Da, duša je besmrtna, i ona nadživljuje telo – što ćemo kasnije i potkrepiti dokazima. Da se svetitelji mole za nas, i to smo videli (Otk. 8.3-4 ; 5.8-13). A što se tiče postojanja Nebeske Crkve – da Ona postoji, Sv. Pismo je jasno, i izričito (Jev. 12.18-24 ; Ef. 1.3-10); O Njoj govori prorok Jezekilja kad ga je Bog uzneo u Nebeski Jerusalim: „… a posle me odvede u Crkvu “ (Jez. 41.1); Samom ap. Jovanu Gospod je zapovedio da izmeri Nebeski Hram Božiji, i one koji se u Njemu klanjaju (Otk. 11.1); Sami sv. anđeli i mučenici obitavaju u Njemu i mole se za nas (Otk. 8.3-4 ; 14.15-18 ; 16.17).
Postojanje Nebeske Crkve potvrđuje i samo vekovno iskustvo Zemaljske Crkve, kao i lična iskustva skoro svih svetitelja koje je Crkva iznedrila i uvrstila u red najvećih otaca Pravoslavlja (sv. Vasilije, sv. Jovan Zlatousti, sv. Jovan Damaskin, sv. Atanasije Veliki, sv. Serafim Sarovski, sv. Grigorije Bogoslov, sv. Grigorije Niski, sv. Jovan Lestvičnik, sv. Antonije Veliki i svi drugi) – Napomenimo da neke od ovih svetitelja sektaši često citiraju (normalno samo kada im to odgovara – kao npr. adventisti).
Sada se zaista nameće jedno logičko pitanje: da li današnji jeretici (sektaši) mogu smatrati sebe boljim poznavaocima Hristove nauke, kada negiraju sve ono što je Crkva učila kroz vekove, i što je smatrala za nepokolebljivu Istinu!? Ako je tako, onda je Hristova Crkva živela u zabludi 19- st vekova, i pokazuje se kao laža; a svi svetitelji kroz vekove, kao najveći lažljivci i jeretici!
Svakom, ponaosob, ostavljamo da zaključi šta je od ovoga Istina! Nama, pravoslavnim hrišćanima Istina je poznata, i ona se nalazi jedino u Hristovoj (Pravosravnoj) Crkvi, a ne u nekoj od “ hrišćanskih “ sekti.
Sektaško (jeretičko) negiranje postojanja Nebeske Crkve znači odbacivanje i vidljive Zemaljske Crkve Hristove. Takav čovek se ne može nazvati ni vernikom, a još manje hrišćaninom, jer ruži delo Božije, a znamo “ da se Bog ne da ružiti “ (Gal. 6.7). Ap. Pavle kaže za takvog: “ da se izopačio i da greši. Samoga sebe je osudio “ (Tit. 3.10-11).
Na kraju, shvatimo ovo – da Crkva Hristova svoj početak ima od onog časa kad ju je Gospod osnovao; da počinje od Hrista (i da On jedini može postaviti temelj Crkve (1Kor. 3.11)), a ne od bilo kog čoveka kao što je to slučaj sa svim sektama. Uzmimo kao primer: Osnivači adventizma su Vilijam Miler (bivši baptista) i Helena Vajt, tzv. “ proročica „; osnivači baptizma su Toma Mincer, Johan Bokelson, Eberli Bolt, Konrad Grebel, Feliks Manc i dr.; osnivač nazarena je Samuilo Henrik Frelih; osnivač Jehovinih svedoka je Čarl Taze Rasel; osnivač mormona (Hristova crkva svetaca poslednjih dana) je Yozef Smit, itd. .
Kao što vidimo, ni jednu od ovih “ crkvica “ nije osnovao Gospod, već pojedine ličnosti koje su – zbog samo njima poznatih razloga – napustile, ili bile izbačene iz svojih dotadašnjih “ crkvi „. I skoro sve one potiču iz 18- og i 19- og veka, a kao što znamo, nije Gospod Isus Hristos čekao 19- ti vek, da mu tamo negde, u Americi, neki farmer ili biznismen osniva Njegovu Crkvu.
Ko veruje Sv. Pismu, može smatrati Crkvom samo onu hrišćansku versku zajednicu koja počinje od vremena stradanja Spasitelja, i od dana kada je On poslao Duha Utešitelja na apostole (D. ap. 2.1-4) – (kada je i nastala prva Crkvena opština u Jerusalimu); i koja ima neprekidno sveštenstvo, koje u neprekinutom nizu potiče od apostola (apostolsko prejemstvo). A to je van svake sumnje Pravoslavna (u originalu Pravoverna) Crkva od Istoka, o čemu svedoče neprekinuto Sveto Predanje, i sama istorija Crkve.
Isto tako, Gospod je obećao da će biti večno u Njoj; sve do svršetka sveta (Mt. 28.20), i ovo obećanje se mora ispuniti, jer: “ Nebo i zemlja će proći, a reči Moje neće proći „- rekao je Gospod (Mr. 13.31). Kakav bi to maloverni čovek mogao da sumnja u obećanja Gospodnja? Jasno je da će Crkva Hristova do kraja veka, do drugog Spasiteljevog dolaska, sačuvati u čistoti Istinu Hristovu – Njeno Bogom predano učenje. Iako će mnogi pokušati da izvrnu Istinu (D. ap. 20.29-30), mi verujemo u Hristove reči: “ da je ni vrata pakla neće nadvladati “ (Mt. 16.18).
Umesto zaključka navešćemo mesta iz Sv. Pisma koja treba imati u vidu da bi se na pravilan način mislilo o Crkvi Hristovoj; da niko ne bi zalutao s pravog Puta i otisnuo se u maglovita priviđenja sektaških zamki i zabluda; jeftinih i privremenih zadovoljstava i ushićenja, koja na kraju imaju za cilj potpuni gubitak sopstvene ličnosti i identiteta – Bespogovornog sledbenika sekte, i slepog roba ljudskim iluzijama i maštarijama. A onima koji su već zalutali, ako Bog da, da otvorimo oči, ne bi li se vratili Pravoj veri:
1. Blagodatna sredstva spasenja i sveto učenje dati su Crkvi: Ef. 3.9-10 ; 1Tim. 3.15
2. Crkvu je sazdao Gospod, i Ona će ostati do kraja veka: Mt. 16.18 ; 28.20
3. Temelj Crkve može biti samo Hristos i niko drugi: 1Kor. 3.11 ; D. ap. 4.11 ; Mt. 21.42 ; 1Pt. 2.6 ; Rim. 9.33
4. Hristos je Glava Crkve: Ef. 1.22 ; 4.15 ; 5.23 ; Kol. 1.18
5. Crkva je zajednica onih koji na istiniti način veruju u Boga: D. ap. 2.44 ; 20.28 ; Jev. 3.6
6. Da bi smo se spasili, moramo pripadati Crkvi: Mt. 18.17 ; D. ap. 2.47
7. Crkva je Jedna: Jn. 10.16 ; Mt. 16.18 ; Ef. 4.4-6 ; Jn. 17.11,20-21 ; 1Kor. 12.13 ; Rim. 12.5-6 ; Kol. 3.15
8. Crkva je Sveta: Ef. 5.25-27 ; Rim. 11.16; – Sveta je jer u Njoj obitava Duh Sveti: 1Kor. 6. 19; – Sveta je po učenju: Jn. 17.17-19 ; 16.13 ; 14.26; – Svetim Tajnama: 1Kor. 6.11
9. Članovi Crkve moraju stremiti svetosti: 1Pt. 1.15-16 ; Ef. 4.21-24 ; 1.4
10. Hristos je dopustio da u Crkvi budu i grešnici: Mt. 13.24-30,47-49 ; 2Tim. 2.20-21 ; Rim. 9.22-23
11. Crkva ne može biti ukorena zbog prebivanja grešnika u Njoj: Rim. 11.17-18 ; 14.4 ; 1Kor. 12.21-24 ; 2Tim. 2.20
12. Duh Sveti obitava u Crkvi i u članovima Crkve: Jn. 14.16-17 ; D. ap. 1.4-5 ; 2.17-18 ; 1Kor. 3.16 ; 12.13
13. Crkva je Saborna: Mt. 28.16-20 ; Kol. 3.11 ; Mt. 24.14 ; Jev. 12.22-24 ; Mr. 16.15-18
14. Crkva je Apostolska: Ef. 2.19-20 ; Otk. 21.14
15. Crkva je neprekidna: Mt. 28.20 ; Ef. 3.21
16. Crkva se ne može sakriti: Mt. 5.14 ; Mr. 4.21 ; Lk. 11.33
17. Ko može da poučava u Crkvi: Mt. 28.19-20 ; Ef. 4.11 ; 1Kor. 12.28 ; Rim. 10.15 ; 2Tim. 1. 11 ; 4.2 ; Jev. 5.4
18. Nebeska Crkva postoji: Jez. 41.1 ; gl. 42 ; Jev. 12.22-24 ; Ef. 1.3-10 ; Otk. 8.3-4 ; 11.1 ; 14. 15-18 ; 16.17
» Biblijski razgovori
» DOKAZI (OT)PADA ADVENTISTIČKE CRKVE
» MAČ I CARSTVO MIROLJUBA PETROVIĆA?
» HRIŠĆANSKA MUZIKA I PJESME
» Septuaginta/LXX - doslovni prijevod:
» PAGANIZAM I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI
» Crkve i manastiri
» PSIHOLOGIJA