Izvor: http://srb.fondsk.ru/news/2013/06/07/novi-svet-nastranih-kao-svetska-sodomska-anticrkva-prvi-deo.htmlHomoseksualizam i okultno 1. deo
Masovna propaganda homoseksualizma širom sveta, uz donošenje odgovarajućih zakona ima svoje okultnu pozadinu.
Religijski izvori sodomizma
U većini drevnih mnogobožačkih društava nije postojala moralna zabrana pederastije. Ona je bila opšteprihvaćena i često je značila ne samo polno zadovoljenje, već je imala karakter kulta. To je bilo karakteristično kako za Stari Istok, tako i za Staru Grčku, Stari Rim, kelte i dr.
Homoseksualni odnosi su bili ili deo svete prostitucije u hramovima, ili su značili deo rituala inicijacije, u kome su dečaci postajali podčinjeni objekat odraslog homoseksualca. Uz pomoć takve inicijacije kod njih je gušena sloboda volje, i oni su se slepo potčinjavali plemenskim vođama-sveštenicima. Sličan mistični ritual je postojao i u Staroj Grčkoj, u Atini, gde je homoseksualnost bila institucionalizovana koja je odraslijim dečacima iz bogatih porodica obezbeđivala dobijanje položaja u upravljanju državom. Inicijaciju je, po pravilu, izvodio budući tast. Mladi muškarac je dobijao ulogu žene, a kada je odrastao, za ženu mu je davana ćerka učitelja.[1] Primer takve socijalne organizacije homoseksualnosti bio je i srednje ili sodomiti, pisao: „Oni su se bavili takvim kultovima, da su njihove nastranosti smatrane za najskandaloznije moguće. Komodus, koji je osvojio presto 180. godine, javno se pojavljivao u ženskoj odeći, a bio je udavljen od strane svog homoseksualnog favorita; Adrian je obožavao svog homoseksualnog ljubavnika Antonija. Ali niko nije mogao da se uporedi sa Heliohabalom koji je počeo da vlada sa 14 godina - 218. godine, a bio je vaspitavan u Siriji kao sveštenik Vaala. On je u Rim ušao u pratnji sirijskih sveštenika i evnuha, obučen u svilu, sa narumenjenim obrazima i našminkanim očima. Različiti istoričari tvrde da je on okupljao rimske homoseksualce i obraćao im se kao dečak-prostitutka; stavljao je periku i kucao na vrata bordela; pokušavao da natera doktore da ga pretvore u ženu; bavio se sodomijom, u pantomimi je igrao ulogu Venere, javno je ljubio genitalije svojih favorita i, kao Neon, formalno se oženio jednim od njih. „Heliohabal je u Rimu ustanovio gigantski ašrim (falusni štap) od koga su jevrejski carevi pokušavali da očiste svoje zemlje“.[3]
Kako pokazuje istorija, izvori sodomskog greha nisu u grubim osećanjima drevnih ljudi, već u potpunom pomračenju njihove religiozne svesti, u okultno-panteističkom, demonskom karakteru paganskog pogleda na svet. Na primer, zna se kakvu su ulogu u razvoju homoseksualizma u Staroj Grčkoj odigrali odgovarajući rituali Orfičkih misterija koji su došli sa Istoka, sa kultom Dionisija, u kojima su dobijali grube, nastrane oblike.[4] U Rimu su oni bili poznati pod nazivom „bahanalije“.
Upravo se to demonsko, okultno značenje sodomizma i raskriva u Knjizi Postanja, u kojoj se navedeni greh, jedini od svih, definiše kao „gadost“, što predstavlja ruski prevod jevrejske reči toevah, koja u autentičnom tekstu znači kultsku „prljavštinu“.[5] „I reče Gospod Mojsiju: Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obojica, da se pogube – krv njihova na njih“. (3.knj.Moj. 20-13).
Stvarno, čitava biblijska istorija sa gradom Sodomom svedoči da je on u stvari bio satanistička zajednica, koja je predstavljala oličenje sodomokratije, u kojoj se odgovarajućim postupcima daje karakter kulta (osim Sodome postojala su još 4 takva grada, što znači da taj grad nije predstavljao izuzetak). Kada je Bog, pošto je saznao za bezbožničko ponašanje stanovnika Sodome i Gomore, tamo poslao dva anđela, i Lot ih pozvao da prenoće kod njega, svi stanovnici „od mladog do starog“ su opkolili njegovu kuću. Sodomljani su od Lota zahtevali: „Izvedi ih da ih poznamo“, odnosno – silovaćemo ih. Jasno je da oni nisu tražili čulno zadovoljstvo, njima je trebalo da sa došljacima izvedu ritualni akt, te da ih bace na oltar svom božanstvu, odnosno satani. Baš zbog toga je Gospod spalio Sodomu i slične gradove.[6]
Sodomizam ne predstavlja jednostavno ritualni akt, već religiju koja je na sebe preuzimala odgovornost za bogohulno iskrivljavanje Božjeg lika, prikazujući đavola kao Boga. To je najpotpunije prikazano u kabali, tajnom jevrejskom učenju koje je počelo da se stvara u periodu boravka Judeja u Vavilonu, gde su oni bili u tesnim vezama sa haldejskim žrecima, tako što su od njih uzeli panteistički pogled na svet koji je sjedinjavao božanstvo sa prirodom i koji je na božanstvo prenosio sve zakone prirode.
Bog (En-Sof), po učenju kabale, predstavlja beskonačno ništa, koje u sebi sadrži duh i materiju, odnosno i ženski i muški princip. Muški princip proizilazi iz njegove desne strane, a ženski – iz leve. Prvi čovek, Adam, takođe je bio duhovno dvopolno biće – androgin. Ali, budući da je bio sablažnjen zemnim stvarima, dobio je puteno telo i, pošto je iz sebe izdvojio ženski princip, podelio se na polove. Zajedno sa Adamom stvoren je veliki broj duša, koje su na nebu takođe bile androgini, ali se pri rođenju njihova celina cepa i oni gube savršenstvo i harmoniju. Tako kabala interpretira padanje u greh, a obzirom da je cilj života oslobođenje od putenog tela i povratak u nekadašnje celovito stanje i slivanje sa božanstvom, onda se i podela na polove razmatra kao privremena pojava disharmonije koja vodi u kosmički haos.
Tako je sodomski bunt protiv Tvorca stekao iskonsko religiozno obrazloženje, pošto je istupio protiv biblijskog „I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko - stvori ih“. (1.Moj 1 27).
Sa priznanjem i prihvatanjem hrišćanstva u Rimskoj imperiji sve do 19. veka pederastija je na Zapadu posmatrana kao nastranost koja predstavlja rezultat svesnog čovekovog izbora. Takav odnos je bio uslovljen jasnom pozicijom Hrišćanske Crkve, koja je tu pojavu ocenjivala kao smrtni greh koji u potpunosti menja ličnost, kao protivprirodni blud („blud, koji se čini protiv prirode“), kao strast koja je prešla u naviku, odnosno: kao bolest duše. U skladu sa tim, i građansko pravo je pederastiju kvalifikovalo kao prestup protiv društvenog morala i podvrgavalo je krivičnom kažnjavanju.
Vremenom ta praksa nije nestala, ona se sačuvala u tajnim okultnim društvima i sektama, gde joj se daje onaj isti sakralni smisao. Antihrišćanske sekte gnostika i manihejaca, koje su povezane sa kabalizmom, polazeći od dualističkog pogleda na svet (duh = dobro, materija = zlo) i smatrajući vidljivi svet i čulnost delom zla, a one koji nose „gnosis“ za „izabrane“, osećali su se potpuno oslobođeni od normi opšteprihvaćenog morala. Kako je pisao istraživač Pieš „još mnogo više nego kritika i neslaganje, ovde se radi o pobuni… protiv čovečje sudbine, protiv samog postojanja, sveta, pa čak i boga. I ta pobuna može da dovede… do nihilizma „gnostika – libertanaca“ koji krše sve prirodne i moralne zakone, zloupotrebljavaju svoje telo i sve na svetu kako bi sve ponizili, istopili, odbacili i razrušili“.[7] Odbacujući ljubav, gnostici i manihejci su odbacivali i brak, bračnu vezu su smatrali da je samo za najprimitivnije. Gnostik Markion, na primer, izjavljivao je da uzdržavanjem od braka, odbijanjem da produži ljudski rod, on ljuti Tvorca. Gnostici su tvrdili da će oduzimanje ljudima svete tajne braka i njeno zamenjivanje pederastijom izbaviti čoveka od individualizma para, od egoizma ljubavi i porodice.
[1]L'homosexualité au moyen age http://moyen-age74.e-monsite.com/pages/l-hommosexualite-au-moyen-age.html
[2] http://gayglobe.us/blog/?p=988
[3] Cit. po: Abrams K. Gomo-okkulьtizm http://www.anarhvrn.ru/anarh/xaoc/gomooccult.html
[4] Šuster G.: Istorija tajnih saveza, društava i redova, M. Vakler, 1996. Knj. 1. S. 13.
[5] Surovjagin S.P.: Duhovno značenje braka osoba istog pola // Sibirskaja pravoslavnaja gazeta, No 1-2, 2006. http://www.ihtus.ru/012006/st7.shtml
[6] Isto.
[7] Cit. Po Eliada M.: Istorija vere i religioznih ideja u 3 knjige; M, Kriterion, 2002. K. 1. S. 315 - 316.
PavleS: komentar modifikovan dana: 10/6/2013, 20:52; prepravljeno ukupno 1 puta
Yesterday at 20:07 by PavleS
» DOKAZI (OT)PADA ADVENTISTIČKE CRKVE
29/10/2024, 17:47 by PavleS
» BIBLIJA - NOVI REVIDIRANI PREVOD
12/8/2024, 21:10 by PavleS
» PITANJA - RELIGIJA
3/6/2024, 13:04 by PavleS
» Biblijski razgovori
14/4/2024, 23:34 by PavleS
» Septuaginta/LXX - doslovni prijevod:
30/10/2023, 13:47 by PavleS
» PAGANIZAM I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI
21/9/2023, 17:23 by PavleS
» Crkve i manastiri
11/9/2023, 11:23 by NecaPereca
» PSIHOLOGIJA
31/8/2023, 15:24 by Jelena83