Bog je preko svog glasnika Elen Vajt najavio upravo ovakav scenario, koji se mnogima donedavno činio nemoguć:
ELEN VAJT O SIMBIOZI AMERIKE I PAPSTVA
"Protestanti Sjedinjenih drzava, bice prvi koji ce preko ponora pruziti svoju ruku i prihvatiti ruku spiritizma; oni ce pruziti ruku preko bezdana, da bi se rukovali s rimskom silom.
Pod uticajem tog trostrukog saveza, ova zemlja ce poci stopama Rima i gaziti slobodu savesti." (GC 588, 1911)
"On ce Bozji zakon uciniti nistavnim. U nasoj zemlji (SAD) koja se hvali slobodom, doci ce kraj verskoj slobodi." (Letter 1,1875)
"Prorocki lanac u kome se nalaze svi simboli pocinje u Otkrivenju u 12. glavi, sa azdahom, koja je htela da ubije Hrista posle njegovog rodjenja. Sotona je azdaha (Otkrivenje 12. 9.), jer je on Iroda nagonio da ubije Spasitelja. Njegovo glavno orudje, kojim je u prvim vekovima hriscanskog doba ratovao protiv Hrista i njegovog naroda, bilo je Rimsko carstvo sa svojom pretezno mnogobozackom religijom. I dok azdaha u prvom redu predstavlja sotonu, ona je u sirem smislu i simbol mnogobozackog Rima.
U 13. glavi (stihovi 1-10) opisana je druga zver, koja 'bese kao ris', kojoj azdaha dade 'silu svoju, i presto svoj, i vlast veliku'. Ovaj simbol, kako je to verovala vecina protestanata, predstavlja papstvo, koje je nasledilo silu, presto i moc starog Rimskog carstva. O zveri slicnoj risu kaze se: 'I dana joj bise usta koja govore velike stvari i huljenja; I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime njegovo, i na kucu njegovu, i na one koji zive na nebu. I dano joj je da se bije sa svetima, i da ih pobedi. I dana joj bi vlast nad svakim koljenom i narodom i jezikom i plemenom.' Ovo prorocanstvo koje je skoro jednako opisu malog roga u Danilu 7, nesumnjivo ukazuje na papstvo.
'I dana joj bi vlast da cini cetrdeset i dva meseca.' Prorok dalje kaze: 'I videh jednu od glava njenih kao ranjenu na smrt'; zatim nastavlja: 'Ko u ropstvo vodi, bice u ropstvo odveden; ko nozem ubija, valja da on nozem bude ubijen.' Ona cetrdeset i dva meseca imaju isto znacenje kao i 'za vreme, za vremena i za po vremena', - tri i po godine ili 1260 dana iz Danila 7. glave -to jest oznacavaju vreme za koje ce papska vlast ugnjetavati Bozji narod. Ovo vremensko razdoblje, kako je izneseno u prethodnim poglavljima, otpocelo je sa papskom prevlascu 538. godine posle Hrista, a zavrsilo se 1789. godine. U to vreme francuska vojska zarobila je papu; papska vlast je zadobila smrtnu ranu, i ispunilo se prorocanstvo; 'Ko u ropstvo vodi, bice u ropstvo odveden.'
U tom poglavlju pojavljuje se jos jedan simbol. Prorok veli: 'I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i imase dva roga kao u jagnjeta.' Otkrivenje 13, 11. Pojavljivanje ove zveri i njen izgled pokazuju da je narod koji ona predstavlja drukciji od naroda koji su predstavljeni prethodnim simbolima. Velika svetska carstva predstavljena su u proroku Danilu kao zveri koje su se pojavile posto se 'cetiri vetra nebeska udarise na velikom moru.' Danilo 7, 2. U otkrivenju 17. glavi andjeo je objasnio da su vode 'ljudi i narodi, plemena i jezici', (Otkrivenje 17, 15.) Vetrovi su simboli sukoba.
Cetiri nebeska vetra koja su duvala na velikom moru predstavljaju strasne prizore osvajanja i prevrata, pomocu kojih carstva dolaze do vlasti.
Ali zver sa rogovima slicnim jagnjetovim vidjena je 'gde izlazi iz zemlje'. Umesto da srusi druge vlasti i sama uspostavio svoju, ovaj ovako predstavljeni narod mora da se pojavi na jednom do sada nenaseljenom podrucju i da se postepeno i mirno razvija. Zato on nije mogao izici iz naroda Staroga Sveta -kojih je bilo mnogo i koji su se borili medju sobom, tj. iz onoga nemirnoga mora 'naroda i koljena i plemena i jezika'. Njega moramo traziti na zapadnom kontinentu.
Koji se narod 1798. godine poceo javljati kao sila u Novome Svetu i postojao sve veci i jaci, tako da je privukao na sebe paznju sveta? Primena ovoga simbola nije nikakvo tesko pitanje. Samo jedan jedini narod odgovara podacima ovoga prorocanstva. Ono jasno upucuje na Sjedinjene Drzave Amerike. Cesto du govornici i istoricari nesvesno upotrebljavali misao, a ponekad i same reci proroka, pri opisivanju postanka i razvoja ovoga naroda. Zver je vidjena 'gde izlazi iz zemlje'. Rec 'izlazi' moze da se prevede sa 'niknuti ili izrasti kao biljka'. Ali, kao sto smo videli, narod se morao pojaviti na do tada nenaseljenom podrucju. Jedan ugledni pisac, koji opisuje postanak Sjedinjenih Drzava, govori o 'tajni njihovog postanka iz nezauzetog podrucja.' On kaze: 'Kao tiha sibljika narasli smo do drzave.'
Jedan evropski dnevnik pisao je 1850. godine o Sjedinjenim Drzavama kao o nekoj neobicnoj drzavi, koja je 'nikla' i 'u tisini zemlje povecava neprekidno svoju moc i ponos.' Edvard Evert, u svome govoru o poboznim osnivacima ovoga naroda, rekao je: 'Trazili su usamljeno mesto, bezazleno zbog svoje nepoznatosti i sigurno zbog svoje zabacenosti, gde bi mala crkva iz Lejdena mogla uzivati slobodu savesti. Posmatrajte ogromna podrucja preko kojih su, mirnim osvajanjem… nosili zastave krsta.' 'I imase dva roga kao u jagnjeta.' Rogovi slicni jagnjetovim predstavljaju mladost, nevinost i blagost, sto tacno odgovara karakteru Sjedinjenih Drzava u vreme kada ih je prorok video kako se podizu, 1798. godine. Medju hriscanskim izgnanicima koji su prvi pobegli u Ameriku i potrazili utociste pred ugnjetavanjem cara i netrepeljivoscu svestenika bili su mnogi koji su odlucili da osnuju drzavu na sirokom temelju gradjanske i verske slobode. Njihovi ideali su bili uneti u Deklaraciju o nezavisnosti, koja naglasava veliku istinu da su 'svi ljudi rodjeni jednaki i obdareni neotudjivim pravom na zivot, slobodu i sticanje srece.' Ustav osigurava narodu pravo na samoupravljanje, sto znaci da od naroda izabrani predstavnici stvaraju zakone i staraju se o njihovoj pravilnoj primeni.
Zagarantovana je verska sloboda, i svakome je bilo dozvoljeno da Bogu sluzi po svojoj savesti. Republicki oblik vladavine i protestantizam bili su osnovna nacela nacije. Ova nacela su tajna njihove moci i napretka. Ugnjetavani i gazeni sirom celog hriscanstva krenuli su u ovu zemlju sa velikim ocekivanjem i puni nade. Milioni su se iskrcali na njene obale, i Sjedinjene Drzave su se uzdigle u red najmocnijih drzava na svetu.
Ali zver sa rogovima kao u jagnjeta 'govorase kao azdaha'. 'I svu vlast prve zveri cinjase pred njom; i ucini da se zemlja i koji zive na njoj poklone prvoj zveri, kojoj se isceli rana smrtna… govoreci onima sto zive na zemlji da nacine ikonu zveri koja imase ranu smrtnu i osta ziva.' Otkrivenje 13, 11-14.
Rogovi kao u jagnjeta i glas azdahin u ovom simbolu ukazuju na upadljivu protivrecnost izmedju nacela i postupanja ovako predstavljenog naroda.
'Govor' jednoga naroda su odluke njegovih zakonodavnih i sudskih vlasti. Ovim odlukama ce poricati slobodoumna i miroljubiva nacela koja je postavio kao osnov svoje drzavne politike. Prorocanstvo da ce govoriti 'kao azdaha' i ciniti 'svu vlast prve zveri' jasno predskazuje razvoj duha netrpeljivosti i progonstva, koji su pokazali i narodi predstavljeni azdahom i zverju slicnom risu. A izjava da zver sa dva roga cini 'da se zemlja i koji zive na njoj pokloni prvoj zveri' pokazuje da ce ovaj narod svoju vlast upotrebiti na to da nametne drzanje necega cime ce se ukazivati cast papstvu.
Ovakav postupak protivio bi se nacelima ove drzave, duhu njenih slobodnih institucija, direktnim i svecanim garancijama, Deklaracije o nezavisnosti i samome Ustavu. Osnivaci drzave radili su mnogo na tome da sprece upotrebu svetovne vlasti od strane crkve, sa njenim neizbeznim posledicama - netrpeljivosti i progonstvom. Ustav propisuje: 'Kongres ne sme izdati zakon kojim se uspostavlja neka religija ili zabranjuje slobodno ispovedanje bilo koje religije'; 'takodje vera ne sme nikad biti uslov za dobijanje ma koje poverljive javne sluzbe u Sjedinjenim Drzavama.' Samo ociglednim odbacivanjem ovih cuvara nacionalne slobode mogla bi drzavna vlast nametnuti postovanje nekog verskog propisa. Ali nedoslednost ovakvog postupka nece biti veca nego sto je prikazana u simbolu. Zver sa rogovima kao u jagnjeta - po svojim uveravanjima cista, plemenita i bezopasna - govori kao azdaha.
'Govoreci onima sto zive na zemlji da nacine ikonu zveri.' Ovde se jasno iznosi da je u drzavnom uredjenju te zemlje zakonodavna vlast u rukama naroda. Ovo je jak dokaz da su Sjedinjene Drzave narod oznacen u ovom prorocanstvu.
Ali sta znaci 'ikona zverina', i kako ona treba da bude nacinjena? Ikonu ce zver sa dva roga naciniti prvoj zveri. Zato se ona i naziva ikona zverina. Da bismo doznali sta je ta ikona i kako treba da bude nacinjena, moramo prouciti obelezje same zveri, papstva.
Kad se crkva u pocetku pokvarila zastranivsi od jednostavnosti evandjelja i prihvativsi neznabozace obicaje i obrede, ona je izgubila Bozjeg Duha i njegovu silu. Da bi mogla vladati nad savescu ljudi, trazila je potporu drzavne vlasti. Rezultat toga bilo je papstvo - pojavila se crkva koja je vladala nad drzavom i upotrebljaval je nju za postizavanje svojih ciljeva, narocito za kaznjavanje 'jeresi'. Da bi Sjedinjene Drzave mogle naciniti ikonu zveri, mora crkvena vlast tako da kontrolise gradjansku vlast da crkva moze upotrebiti drzavnu vlast za postizanje svojih sopstvenih ciljeva.
Kad god je crkva imala u svojim rukama drzavnu vlast, ona ju je upotrebljavala da kaznjava odstupanje od svoga ucenja.
Protestantske crkve, koje su sledile stopama Rima, sjedinjujuci se sa svetovnim vlastima, pokazale su slicnu zelju da ogranice slobodu savesti. Primer za to je anglikanska crkva, koja je dugo vremena progonila one koji se nisu slagali s njenim ucenjem. Za vreme sesnaestog i sedamnaestog veka hiljade nonkonformistickih propovednika (koji su drukcije verovali) bili su primorani da ostave svoje crkve, i mnogi pastori i verni pretrpeli su tazne kazne, zatvor, mucenje i mucenicku smrt.
Otpad je crkvu doveo dotle da je trazila pomoc drzave, a to je pripravilo put razvitku papstva, zveri. Pavle je rekao: 'Jer nece doci dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaze se covek bezakonja.' 2. Solunjanima 2, 3. Prema tome ce otpad u crkvi pripraviti put ikoni zverinoj.
Biblija kaze da ce pre Gospodnjeg dolaska nastati stanje verskog opadanja, slicno onome u prvim vekovima. 'Ali ovo znaj da ce u poslednje vreme nastati vremena teska. Jer ce ljudi postati samozivi, srebroljupci, hvalise, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, bez ljubavi, neprimirljivi, opadaci, neuzdrzljivi, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji vise mare za slasti nego za Boga, koji imaju oblicje poboznosti, a sile su se njene odrekli.' 2. Timotiju 3, 1-5. 'A Duh razgovetno govori da ce u poslednja vremena otstupiti neki od vere slusajuci lazne duhove i neuke djavolske.' 1. Timotiju 4, 1.
Sotona ce delovati 'sa svakom silom, i znacima i laznim cudesima, i sa svakom prevarom nepravde.' A svi koji ' ljubavi istine ne primise da bi se spasli', bice prepusteni sami sebi da prihvate 'silu prevare, da veruju lazi'. 2. Solunjanima 2, 9-11. Kada nastupi ovo stanje bezboznosti, onda ce nastupiti iste posledice kao i u prvim vekovima. '... Zar ovim putem nije isao i Rim? Zar necemo i mi to doziveti? I sta vidimo upravo pred sobom? Novi sveopsti sabor! Jedan svetski sastanak! Evangelisticki savez i sveopsti simbol vere!' Kada se to jednom postigne, onda ce u nastojanju da se postigne potpuno jedinstvo biti samo jedan korak do primenjivanja sile.
Kad se vodece crkve u Sjedinjenim Drzavama sloze u tackama nauke koje su im zajednicke i pocnu uticati na drzavu da nametne njihove propise i podupre njihove ustanove, tada ce protestantska Amerika naciniti sliku rimskoj svestenickoj vlasti, a neizbezna posledica toga bice nametanje gradjanskih kazni onima koji drugacije veruju.
Zver sa dva roga 'ucini sve, male i velike, bogate i siromasne, slobodnjake i robove, te im dade zig na desnoj ruci njihovoj ili na celima njihovim, da niko ne moze ni kupiti ni prodati osim ko ima zig, ili ime zveri, ili broj imena jena.' Otkrivenje 13, 16, 17. Opomena trecega andjela glasi: 'Ko se god pokloni zveri ili ikoni njenoj, i primi zig na celo svoje ili na ruku svoju, i on ce piti od vina gneva Bozjega.''Zver' koja se ovde spominje, cije obozavanje ce iznuditi 'zver sa dva roga', jeste prva zver, slicna risu, iz Otkrivenja 13. glave - papstvo. 'Ikona zverina' predstavlja onaj oblik otpaloga protestantizma koji ce se razviti kada protestantske crkve budu trazile pomoc od drzave da prinudno nametnu svoju nauku. ' I svako stvorenje, sto je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i sto je na moru, i sto je u njima, sve cuh gde goore: Onome sto sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i cast i slava i drzava za vek veka.' Otkrivenje 5, 13. ...
Mnogi smatraju da je nepravedno sto se danasnja rimska crkva procenjuje po strahotama i bezumnosti, koje su obelezavale njenu vlast za vreme vekova neznanja i tame. Oni opravdavaju njenu strasnu okrutnost prikazujuci je kao rezultat divljastva onog vremena i tvrde da je uticaj moderne prosvecenosti promenio njena osecanja.
Zar su ovi ljudi zaboravili zahtev Rima na nepogresivost, koji je ova ponosita vlast isticala u toku osam stotina godina? Daleko od toga da napusti svoj zahtev, ona ga, -u devetnaestom veku -istice sa jos vecom odlucnoscu nego ikada ranije. Rim tvrdi da katolicka crkva' nije nikada pogresila niti ce, prema Svetom pismu, ikada pogresiti'!) Kako se ona onda moze odreci nacela koji su u toku proslih vekova njome upravljala? Papska crkva nece nikada odstupiti od svoga zahteva na nepogresivost. Ona smatra da je imala pravo u svemu sto je ucinila kad je progonila one koji su odbacili njene dogme. Zar ona ne bi ponovila ista dela kada bi joj se pruzila prilika za to? Neka samo budu uklonjena ogranicenja koja sada postavljaju svetovne vlasti, i neka Rim ponovo zadobije svoju nekadasnju vlast, ubrzo ce oziveti njegovo nasilje i progonstvo.
Jedan poznati pisac ovako govori o stavu papske vlasti prema slobodi savesti i opasnostima koje narocito prete Sjedinjenim drzavama, ako bi ona uspela da sprovede svoje ciljeve.
'Mnogi u Sjedinjenim Drzavama smatraju strah od katolicizma za ogranicenost ili detinjariju. Oni ne vide u karakteru i stavu katlcizma nista sto bi bilo u protivrecnosti sa nasim slobodarskim ustanovama, niti u njegovom jacanju nalaze ista sto bi bilo opasno. Zato uporedimo najpre neka od glavnih nacela americke drzavne uprave sa nacelima katolicke crkve. Ustav Sjedinjenih Drzava garantuje slobodu savesti. To je nesto najdragocenije i najvaznije. Papa Pije je rekao u svojoj poslanici od 1854. godine: ' Besmislena i pogresna ucenja i prazno naklapanje o odbrani slobode savesti je krajnje pogubna zabluda - kuga koja njavise preti jednoj drzavi.' Isti papa u svojoj poslanici od 8. decembra 1864. godine izrice prokletstvo nad 'onima koji brane slobodu savesti i vere' , kao i nad svima onima koji odupiru misljenje da crkva ne sme upotrebljavati silu.'
Miroljubivi ton Rima u Sjedinjenim Drzavama nikako ne znaci promenu duha. Rim je tolerantan kada je nemocan. Biskup O' Konor kaze: 'Sloboda veroispovesti samo se trpi dok se ne moze drukcije postupati bez opasnosti po katolicki svet… Nadbiskup Sv. Luja rekao je jednom prilikom: 'Krivoverstvo i neverovanje su zlocini, i u hriscanskim zemljama, kao na primer u Italiji i Spaniji, gde je citavo stanovnistvo katolicko i gde je katolicka religija bitni deo drzavnih zakona, oni se kaznjavaju kao svaki drugi prestup… Svaki kardinal, nadbiskup i biskup u katolickoj crkvi polaze papi zakletvu vernosti, koja sadrzi ove reci: ' Obecajem da cu progoniti svim svojim silama krivoverce, otpadnike, i buntovnike protiv nase gore imenovanog gospodara (pape) ili njegovih pomenutih naslednika i da cu im se najenergicnije suprotstavljati.'
Istina je da i u rimokatolickoj crkvi ima pravih hriscana. Hiljade njih sluze Bogu prema svetlosti koju imaju. Njima nije dopusteno da citaju Bozju Rec, i zato ne mogu upoznati istinu. Oni nisu nikada uocili razliku izmedju sluzbe srca i niza uobicajenih formi i obreda. Bog gleda sa neznim saosecanjem na ove duse koje su odgajane u veri koja je puna obmana i koja ne moze zadovoljiti dusu. On ce uciniti da zraci svetlosti i prodru kroz gustu tamu koja ih okruzava. Otkrice im istinu kakva je Isusu, i mnogi ce se jos prikljuciti njegovom narodu.
Katolicizam kao verski sistem nije ni danas blizi Hristovom evandjelju nego sto je bio ma u kojem ranijem odseku svoje istorije.
Protestantske su crkve u velikoj tami, jer bi inace primetile znake vremena. Rimska crkva ima dalekosezne planove. Ona se sluzi svim sredstvima da prosiri svoj uticaj i poveca svoju silu; ona se priprema za zestoku i odlucnu borbu da ponovo zadobije prevlast u svetu, da opet uvede progonstvo i da srusi sve sto je protestantizam sagradio.
Protestanti su stubili u vezu sa papstvom i stite ga. Ucinili su sporazume i ustupke koji iznenadjuju i same katolike, koji to ne mogu da shvate. Zatvaraju oci pred pravim karakterom rimske ckrve i opasnostima koje im prete od njene prevlasti. Narod treba da ustane i da se odupre jacanju ovog najopasneg neprijatelja gradjanskih i verskih sloboda.
Mnogi protestanti misle da je katolicka religija bez privlacnosti i da je njeno bogosluzenje dosadna i besmislena cermonija. Oni se varaju. Iako je katolicizam osnovan na obmanama, prevara nije sasvim gruba i nevesta. Bogosluzenje rimske crkve, svojim ceremonijama, ostavlja najdublji utisak. Njen blistav raskos i svecani ovredi ocaravaju cula i ucutkavaju glas razuma i svesti. Oko je ocarano. Raskosni hramovi, velicanstvene procesije, zlatni oltari, dragim kamenjem ukraseni kovcezi sa relikvijama svetaca, odabrane slike, i umetnicki kipovi, - sve to probudjuje estetsko cuvstvo. I uho je ocarano. Muzika je nenadmasiva. Kada zazvuce bogati tonovi orgulja, pomesani sa melodijama mnogih glasova, i odjeknu kroz visoke kupole i kolonade velicanstvenih katedrala, dusa se spunjava strahom i postovanjem.
Ovaj spoljasnji sjaj, raskos i ceremonije, koje samo obmanjuju teznju dusa opterecenih grehom, dokaz su unutrasnje pokvarenosti.
Hristovoj veri nije potrebna ovakva raskos da bi joj sluzila kao preporuka. U svetlosti koja sija sa krsta, pravo hriscanstvo izgleda tako cisto i privlacno da nikakva spoljasnja ukrasavanja ne mogu povecati njegovu pravu vrednost. Krotki i mirni duh, koji je pred Bogom mnogo cenjen, jeste ona sveta lepota.
Sjajni stil nije neophodan znak cistih i uzvisenih misli. Smisao za umetnost i prefinjen ukus cesto mogu biti i u jednoj zemaljskoj i culnoj dusi. Sotona se cesto time sluzi da navede ljude da zaborave na potrebe svoje duse, da izgube iz vida buduci, vecni zivot, da se odvrate od svoga mocnog Pomagaca i da zive iskljucivo za ovaj svet.
Religija puna ceremonija i spoljasnjeg sjaja privlacna je za nepreporodjeno srce. Raskos i ceremonije katolickog bogosluzenja imaju zavodnu, ocaravajucu silu, koja je mnoge prevarila, tako da gledaju na katolicku crkvu kao na prava nebeska vrata. samo oni koji cvrsto stoje na temeljima istine, cija su srca obnovljena Bozjim Duhom, zasticeni su od njenog uticaja. Hiljade onih koji nemaju zivog iskustva sa Hristom bice zavedeni da prihvate oblicje poboznosti koje je bez ikakve sile.
Takva religija je upravo ono sto mnogi zele. Posto crkva tvrdi da ima pravo da oprasta grehe, mnogi katolici smatraju da mogu slobodno da grese. Ispovest, bez koje crkva ne daje oprostenje, takodje mnogo pomazu zlu. Onaj koji priklanja svoja koljena pred gresnim covekom, i u ispovesti mu otkriva svoje tajne misli i pobude srca, ponizava svoje ljudsko dostojanstva i izopacava svako plemenito osecanje svoje duse. Otkrivajuci svoje grehe svesteniku, = gresnom i smrtnom coveku, koji se cesto odaje picu i porocima, - covek slabi i kvari svoj karakter.
Njegovo shvatanje o Bogu svedeno je na lik palog coveka coveku je tajni izvor iz koga izlaze mnoga zla koja pogane svet i pripremaju ga za konacno unistenje. Ali onome koji je popustljiv prema samome sebi ugodnije je da se ispovedi smrtnom coveku nego da svoje srce otvori Bogu.
Ljudskoj prirodi vise odgovara da cini pokoru nego da se odrekne greha. Lakse je muciti svoje telo koprivama i ostrim lancima negoli razapeti telesne zelje. Telesno srce vise voli da nosi teske okove nego da primi Hristov jaram.
Postoji upadljiva slicnost izmedju rimske crkve i jevrejske crkve u vreme Hristovog prvog dolaska. Dok su Jevreji tajno gazili svako nacelo Bozjeg zakona, spoljasu bili vrlo strogi u pogledu drzanja njegovih propisa. Narod su opterecivali raznim propisima i predanjima koja su cinila poslusnost mucnom i dosadnom. Kao sto su Jevreji tvrdili da obozavaju zakon, tako i katolici tvrde da obozavaju krst. Oni uzdizu simbol Hristovih muka, a u svome zivotu se odricu Onoga koga taj krst predstavlja.
Katolici stavljaju krst na svoje crkve, na oltare i svestenicka odela. Svuda se vide krstevi koji se javno postuju i uzdizu, ali Hristova nauka je sahranjena pod mnostvom besmislenih predanja, laznih tumacenja i strogih propisa. Hristove reci upucene fanatickim Jevrejima mogu se jos vise primeniti na vodje rimokatolicke crkve: ' Oni vezu bremena teska za nosenje.' Matej 23, 4.
Savesne duse u krilu katolicke crkve stalno strahuju bojeci se gneva jednog osvetnickog Boga, dok mnogi dostojanstvenici ove crkve zive u raskosi i culnim zadovoljstvima.
Klanjanje slikama i relikvijama, prizivanje svetaca i uzvisivanje pape su sotonine zamke koje imaju za cilj da odvrate paznju naroda od Boga i njegovog Sina. Da bi upropastio duse, sotona se trudi da skrene njihovu paznju skrene na nesto sto bi zamenilo Onoga koji je rekao: ' Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja cu vas odmoriti.' Matej 11, 28.
Sotona se stalno trudi da pogresno predstavi Bozji karakter, prirodu greha i pravi ishod velike borbe. Njegove izmisljotine slabe osecanje obaveze prema bozanskom zakonu i dopustaju ljudima da grese. U isto vreme sotona im pomaze da gaje pogresna shvatanja o Bogu, tako da gledaju na Boga vise sa strahom i mrznjom nego sa ljubavlju. Okrutnost, koja je svojstvena njegovom karakteru, pripisuje sotona Stvoritelju. Ona je utelovljena u verskim sistemima i ogleda se u nacinu bogosluzenja. Tako ljudske duse postaju pomracene, i sotona ih upotrebljavaju kao svoja orudja da ratuje protiv Boga.
Zbog izopacenih pojmova o bozanskim osobinama mnogobozacki su narodi bili navedeni da veruju da su ljudske zrtve potrebne za sticanje naklonosti bozanstva. Tako su pocinjene strasne surovosti od strane idolopoklonstva u raznim njegovim oblicima. Rimokatolicka crkva koja je sjedinila mnogobostvo sa hriscanstvom i slicno mnogobostvu pogresno predstavila Bozji karakter, pribegavala je takodje okrutnim i strasnim postupcima. ...
Ako zelimo da razumemo strasnu sotoninu surovost, koja je jasno otkrivala vekovima, i to ne medju onima koji nisu nikada culi o Bogu, nego u samoj sredini hriscanstva, treba samo da citamo istoriju katolicke crkve. Pomocu svog velikog sistema obmane, knez zla je ostvario svoju nameru kako se on uspeva prerusiti i ostvariti svoj cilj preko vodja ove crkve, onda mozemo bolje da razumemo zasto on ima tako veliku odvratnost prema Bibliji. Onome koji cita Bibliju Bog ce otkriti svoju milost i ljubav. On ce videti da Bog ne stavlja na ljude nijedan od ovih teskih tereta. Sve sto On trazi jeste smerno i ponizno srce, skrusen i poslusan duh.
Hristos nam u svome zivotu nije dao primer da ljudi treba da se zatvore u samostane da bi se tako osposobili za nebo. Nikada nije ucio da ljubav i saosecanja treba da se ugusuju. Spasiteljevo srce je bilo puno ljubavi. Sto se covek vise priblizi moralnom savrsenstvu, to su njegova osecanja jaca, njegovo zapazanje greha ostrije, a njegovo saucesce prema nevoljnima dublje. Papa tvrdi da je Hristov zamenik, ali kako se njegov karakter moze uporediti sa karakterom naseg Spasitelja? Da li je Hristos ikada osudjivao ljude na zatvor ili mucenje zato sto ga nisu hteli postovati kao nebeskog cata? Da li je on ikada zahtevao da se osude na smrt oni koji ga nisu primili? Kad su stanovnici jednog samaricanskog sela odbili da prime Isusa, apostol Jovan, pun gneva, upitao ga je: ' Gospode! Hoces li da recemo da oganj sidje s neba i da ih istrebi, kao i Ilija sto ucini?' Isus je sazaljivo pogledao na svog ucenika i ukrotio je njegov nemilostiv duh, rekavsi: ' Sin covecji nije dosao da pogubi duse covecje, nego da ih sacuva.' Luka 9, 54. 56. Kakve li razlike izmedju duha koji je pokazao Hristos i duha njegovog samozvanog zamenika?
Rimska se crkva sada prikazuje svetu kao miroljubiva; ona pokusava da opravda izvestaj o svojim surovostima. Obukla se u oblicje poboznosti, ali se nije promenila. Svako nacelo koji se papstvo rukovodilo u proslim vekovima postoji i danas. Ono se jos uvek drzi nauke koja je uvedena u mracnom srednjem veku. Neka se niko ne vara! Papstvo koje su protestanti sada spremni da postuju je ono isto koje je vladalo svetom u danima reformacije, kada su Bozji ljudi ustali, po cenu svoga zivota, da objave njegovo bezakonje. Ono se odlikuje oholoscu i drskim zahtevom da vlada nad carevima i knezovima, i prisvaja prava koja ima samo Bog. Njegov duh je isto tako surov i despotski sada kao kad je gazio ljudsku slobodu i predavao na smrt svece Visnjega.
Papstvo je upravo ono sto je prorostvo objavilo da ce biti: otpad poslednjeg vremena. (2. Solunjanima 2, 3. 4.) Njegov je plan i taktika da pokaze prirodu koja ce najbolje odgovarati njegovom cilju. Ali, pod raznim izgledom kameleona, ono uvek zadrzava nepromenljiv otrov zmije. ' Ne treba da se drzi rec data jeretiku i osumnjicenima za jeres ', kaze ono. Da li ce se ova sila, cija se istorija u toku hiljadu godina pisala krvlju svetaca, sada priznati kao deo Hristove crkve? Ne istice se bez razloga u protestantskim zemljama da se sada katlcizam ne razlikuje toliko od protestantizma kao u ranijim vremenima. Dogodila se promena, ali ne u papstvu. Katolicizam je, u stvari, vrlo slican danasnjem protestantizmu, zato sto se ovaj veoma izopacio od vremena reformatora.
Proucavanje Biblije uz molitvu pokazalo bi pravi karakter papstva, i to bi ucinilo da se zgrazaju nad njim i da ga izbegavaju. Ali mnogi se smatraju tako mudrima da ne osecaju potrebu da ponizno traze od Boga da ih vodi u istinu. Iako se hvale svojom prosvecenoscu, ipak ne poznaju ni Svetog pisma ni sile Bozje. Zeleci da necim umire svoju savest, oni traze ono sto je najmanje duhovno i sto iziskuje najmanje ponizenja. Ono sto oni zele jeste da zaborave na Boga, ali da izgleda kao da ga se jos secaju." (Velika borba 456,1888)
"Kada nasa nacija (Amerika), u svojim zakonodavnim telima, bude proglasila zakone kojima se ogranicavaju prava covekove savesti na podrucju verskih sloboda, kada bude nametnula svetkovanje nedelje i svoju drzavnu silu bude usmerila protiv onih koji svetkuju sedmi dan kao dan odmora, Bozji zakon ce, zajedno sasvim svojim namerama i ciljevima, biti odbacen u nasoj zemlji i taj sveopsti otpad bice pracen sveopstom propascu." (7BC 977 1888)
» Biblijski razgovori
» DOKAZI (OT)PADA ADVENTISTIČKE CRKVE
» MAČ I CARSTVO MIROLJUBA PETROVIĆA?
» HRIŠĆANSKA MUZIKA I PJESME
» Septuaginta/LXX - doslovni prijevod:
» PAGANIZAM I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI
» Crkve i manastiri
» PSIHOLOGIJA